уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:36

Откривено насеље старо 8.000 година

Аутор: Данило Коцићсреда, 03.10.2018. у 11:12
Детаљи са истраживања (Фото ОРЕА институт, Беч)

Лесковац – Археолози су открили остатке насеља старог скоро 8.000 година у близини Царичиног града, недалеко од Лебана, на југу Србије.

– Пројекат је започео 2017. године када је испитано више локалитета у лесковачкој регији, а након анализа истраживања, због резултата који су највише обећавали, за даља ископавања изабран је локалитет Свињаричка чука у Штулцу, недалеко од Царичиног града. Ископавања на овом локалитету започета су 20. августа и трајала до 28. септембра 2018. и том приликом је истражена површина од око 100 квадратних метара у два археолошка ископа (сонде) – каже др Александар Булатовић, научни саветник у Археолошком институту у Београду.

Др Булатовић истиче да је откривена акумулација керамике и других налаза из старијег гвозденог доба (прва половина првог миленијума пре н. е.). На дубини мањој од метра констатовани су остаци објеката из позног бронзаног доба (1400–1200 пре н. е., а прецизнији датуми ће бити познати за неколико месеци), које су чиниле веће агломерације фрагмената посуда, затим парчићи зидног лепа, животињске кости, који су чинили део тадашњег домаћинства попут тегова, камених и коштаних алатки.

– Испод овог – наставља др Булатовић – наишли смо на слој у којем су се налази хронолошки помешан материјал (неолит, бакарно доба и бронзано доба), а затим смо наишли на прилично добро очуван неолитски културни слој, који је само делимично истражен и који ће бити истраживан следеће године.

Неолитски слој се појавио прилично плитко, на око 0,7 м, док је дубина на којој се појавио у јужној сонди била преко једног метра. На том нивоу констатовани су бројни фрагменти подног и зидног лепа (вероватно делови стамбеног објекта), с многобројним налазима типичне „старчевачке” керамике, камених секира, тегова од печене земље, алатки од окресаног и глачаног камена... Према облицима и украшавању посуда може се закључити да припада млађој, односно класичној фази старчевачке културе, односно првој половини 6. миленијума пре н. е. (прецизнији датуми ће се знати за неколико месеци, након радиокарбонских анализа). С обзиром на то да су палеогеографска бушења од прошле године показала да се културни слој из овог периода налази и на дубини од преко два метра, који је датован у време пре 6000. године пре н. е., тј. за неколико стотина година старији од слоја који је истражен ове године, на овом локалитету се следеће године очекују изузето значајни резултати.

– Од неолитских налаза из ове године издвајају се неколико антропоморфних (човеколиких) фигурина начињених од печене земље (једна је гравидна, односно у другом стању), лабрета од печене земље (нека врста пирсинга за усне), а од налаза из бронзаног доба пронашли смо три скоро цела пехара из средњег бронзаног доба с трапезасто моделованим ободом, и једну антропоморфну фигурину од печене земље из позног бронзаног доба, с рукама у ставу адорације – наглашава др Булатовић.

Циљеви пројекта

Фокус пројекта у географском смислу усмерен је према лесковачкој котлини и њеном развоју у праисторији. Истраживачи имају за циљ да детаљно анализирају ову област, као један важан регион јужноморавског слива, за који се верује да представља чвориште међуљудских комуникација кроз различите периоде прошлости. До сада је откривено неколико локалитета, углавном захваљујући случајним површинским налазима. Циљ јесте препознавање пејзажа у прошлости, као и социо-културног развоја различитих заједница, почев од првих земљорадника и сточара који су ове просторе насељавали пре око 8.000 година, преко бакарног доба, све до краја бронзаног доба пре око 3.000 година, и проналажење њиховог места у ширем окружењу.

У средишту овог пројекта налази се тзв. процес неолитизације између Анадолије, Егеје и Балкана. Потрага за најранијим земљорадницима и сточарима у лесковачкој котлини осврће се на питања када и на који начин су прве неолитске заједнице дошле на територију европског континента. Чини се да територија јужне Србије, а посебно слива Јужне Мораве, игра важну улогу у ширењу раног неолита пре око 8.000 година.

Различити научни интереси утицали су на то да област Пусте Реке и суседне области буду изабрани као погодно тло за будућа проучавања, како до сада нису реализована систематска истраживања локалног или међународног карактера. Археолошки институт у Београду и Народни музеј у Лесковцу, према речима проф. др Барбаре Хорејш, свакако представљају добро припремљене и искусне партнере за овај.

Да ли су ове најраније заједнице своју економију заснивале на земљорадњи? Да ли су ово биле групе земљорадника и сточара? Да ли су своју економију заснивали на припитомљеним биљкама и животињама? Да ли је процес неолитизације био под утицајем мобилности која је усвојена од стране локалних ловаца сакупљача? Колико су интензивне и каквог карактера су биле промене у познијој праисторији у овом региону? Ово су питања која су руководиоци пројекта поставили као главне.


Коментари2
aa392
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bata
Molim redakciju da nam ne servira ovako bajate stvari!
Миливоје Радаковић
Ovo je staro ilirsko naselje, Kalimero se zove. Ili je prestoni grad Svetog Hrvatskog carstva, u kome su izmisljeni tocak, vatra, struja, gravitacija, penkala i kravata, dakle svi osnovi moderne civilizacije, kada su Protohrvati prihvatili Krscanstvo 8 tisuca godina prije Krista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља