среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:01

Три карте за 4.0

На путовање у будућност возом Индустрије 4.0 српска привреда не може да крене без академске заједнице и државе, али трећи путник већ пословично касни на перон
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 14.10.2018. у 16:06
(Фото Пиксабеј)

Оклевање је злочин пред револуцијом, рекао је Владимир Иљич Лењин, уочи преврата 1917. године. Иако је актуелна Четврта индустријска револуција посве другачија од поменуте бољшевичке, ни она не трпи премишљање и неодлучност. Ко јој се не придружи, нестаће с тржишне мапе света.

Да би се Србија укрцала на воз технолошке будућности, знане и као Индустрија 4.0, нужно је да наша предузећа дигитално трансформишу сва подручја свог пословања: пројектовање, производњу, маркетинг, управљање, продају. Фирме које прате иновације имају креативне руководеће тимове, модерну, аутоматизовану производњу, надограђену палетом корисних апликација намењених потенцијалним купцима – могу да у возу Четврте индустријске револуције рачунају на место у купеу прве класе. Остали ће се, у најбољем случају, борити за стајање на једној нози у ходнику.

Истраживање које је у јуну ове године спровела Привредна комора Србије показало је да 60 одсто малих и средњих предузећа нема планове за дигиталну трансформацију, нити схватају због чега би тако нешто било корисно. А таква предузећа чине 99 одсто српске привреде. Зато се посегло за „апостолским” методом ширења учења: уз помоћ експерата Аустријске привредне коморе, у ПКС-у је организована обука за дигиталне консултанте. Њих двадесет двоје, који су добили сертификате крајем септембра, помагаће малим и средњим предузећима широм Србије у дигиталној трансформацији пословања. При том, копи–пејст није применљив: свако мора да полазној платформи удахне властиту креативност и оригиналност.

Важно упориште прегнућа названог Нова индустријализација Србије јесте и Машински факултет у Београду, неформални академски штаб покрета дигитализације у Србији. На Машинцу се последње три године одржава Технолошки самит САД–ЕУ–Јапан–Аустралија, чији је циљ да истражи потенцијалну улогу наше земље у новом светском индустријском поретку. У фокусу овогодишњег самита управо су била мала и средња предузећа. И није све остало на тродневном скупу у престоници. Примерено методологији ширења „револуционарног врења”, кренули су у теренски рад. Тако је средином прошле седмице у Горњем Милановцу одржан панел на тему Нова индустријализација Србије, једанаести у низу таквих скупова. Домаћин је била компанија „Металац”, један од националних лидера дигитализације, а осим представника академске заједнице, Привредне коморе, Министарства привреде, на панелу су били и челни људи фирми из Београда, Крагујевца, Ужица, Ниша, Пожеге...

– Ово је покушај да „вирус” ширимо на милион адреса, док не направимо систем за примену индустрије 4.0 – рекао је на отварању скупа проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. Управо ће се на тој тачки и преломити судбина Четврте индустријске револуције у Србији – „партизанска” дигитализација, разуђена попут изолованих острва, мора да прерасте у покрет. Да се и медијски и институционално осветле и афирмишу примери добре праксе, да се њихови пелцери примене у предузећима где ће традиционална организација производње у блиској будућности постати јалова. Или, како је то на скупу у Горњем Милановцу ефектно сажео др Драган Ђуричин, професор Економског факултета: „Иновирај, аутоматизуј, дигитализуј, повежи се или – нестани!”

Када је реч о повезивању, на скупу у „Металцу” се чуло да на путовање возом Индустрије 4.0 привреда не може кренути без академске заједнице и државе. Трећи путник већ пословично касни на перон. Мада охрабрује што је ово прва револуција у историји Србије којој се држава не супротставља. Штавише, подржава „превратничке идеје”, барем декларативно. Али, јасне индустријске политике још нема.

Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница министра привреде за сектор малих и средњих предузећа и предузетништва, каже да се држава определила за стратегију паметне специјализације. То значи да ће бити дефинисане области за које се процени да имају највећи потенцијал да подстакну економски развој и да се онда у те области усмере средства за истраживање и иновације.

– Не можемо да механички купимо идеје из других земаља, по систему „видела жаба да се коњи поткивају”. Хајде да кроз дијалог с привредом дефинишемо области у којима можемо да се такмичимо са светом, шта суштински можемо да досегнемо или себи прилагодимо – рекла је помоћница министра привреде.

Одабир ће нам „олакшати” Европска унија, јер је наша обавеза у оквиру преговарачког поглавља 20 да индустријску политику синхронизујемо с ЕУ. Тек када своја хтења ускладимо с потребама Уније, отвориће нам врата фондова.

А да би све речено било могуће, осим новца, потребни су и стручњаци. Не само врхунски школовани, већ и креативни. И вољни да раде у својој земљи. Јер, људи су ти који стварају технологију.


Коментари0
7040b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља