петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34
ПОСЛЕДЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТАЈНЕ: БОРИСАВ ЈОВИЋ

Милошевић је отишао на пиће, а ја с функције

Некадашњи председник Председништва СФРЈ сведочи о сусрету с последњим шефом СССР-а, говори зашто су комунисти растурили Југославију, због чега Председништво није донело одлуку о увођењу ванредног стања и зашто се разишао са Слободаном Милошевићем
Аутор: Александар Апостоловскисреда, 14.11.2018. у 13:04
(Фото А. Васиљевић)

Виталан и у 90. години, Борисав Јовић нам кува кафу и послужује соковима. Председник Председништва СФРЈ у најдраматичнијој фази распада Југославије, од 1. маја 1990. до 15. маја 1991. године, нема председничке привилегије некадашњих шефова држава, што сматра „политичком дискриминацијом”. Некадашњи најближи сарадник Слободана Милошевића, с којим се политички разишао због Мире Марковић, годинама се вози градским превозом.

– Да сам се возио у „мерцедесу”, можда бих већ пропао. Од свих претходних власти никада нисам позван на државни празник као бивши председник председништва СФРЈ – каже Јовић у разговору за „Политику”. Тренутно ради на допуњеном издању књиге „Како су Срби изгубили век”, о којој ће се расправљати на међународом научном скупу у Москви до краја године.

Људи га још препознају, иако је с политичке сцене отишао 1995. године. Осим што му с осмехом говоре „вози се трамвајем, кад ниси умео да крадеш”, оно што га најчешће питају јесте зашто се распала Југославија и избио рат? Да ли има основа да се тврди да је за распад Југославије криво тадашње српско руководство?

Горбачов ми је рекао: Оно што раде вама, раде и нама

Шта им одговара Бора Јовић?

– За то нема основа јер је познато да је српско руководство једино искрено бранило очување Југославије. О распаду Југославије одлучио је Четврти конгрес КПЈ 1928. у Дрездену и све је дословно спроведено према тим одлукама. КПЈ је била 50 година на власти и доследно је спровела те одлуке – каже Јовић.

Бивши члан и председник Председништва СФРЈ указује да су од 1928. до доношења Устава 1974. године стварани услови да се поступно уруши заједничка држава.

– Тај устав није правила Уставна комисија Савезне скупштине која је формирана, већ га је писао Едвард Кардељ по налогу Тита. Устав није пошао од права народа на отцепљење, већ од права република на отцепљење. Једна трећина српског народа је живела у другим републикама, а сваки покушај да српски народ делује као целина проглашен је великорпским национализмом. Српски народ није био иницијатор за разбијање Југославије, већ је, напротив, хтео да се сачува Југославија. Политичко руководство Србије јесте одговорно за све што се десило, али оно није узрок ни распада Југославије, ни грађанског рата, већ је својим понашањем допринело да они коју су хтели растурање Југославије и грађански рат то лакше то остваре – истиче Јовић.

Али и он је био комуниста и припадао је партији коју сматра одговорном за хаос и крвави грађански рат. Јовић, међутим, подсећа да је због критика такве политике, пре свега економске неефикасности, из Савезне владе склоњен на место амбасадора у Риму.

После Осме седнице постаје један од најближих сарадника Слободана Милошевића. Питам га да ли су Милошевић и он били свесни пада Берлинског зида, измењених међународних околности и неопходности увођења вишепартијског система.

Отворено сам рекао Слоби: Упропастићеш партију, себе и државу. Води рачуна, за све си ти договоран, ја се повлачим

– У Србији је вишепатријски систем уведен неколико месеци после других република. Разлог је била недоумица Милошевића шта ћемо радити кад Албанци с Косова оснују своју партију и одлуче да се одвоје од Србије и Југославије. Када је Варшавски пакт ликвидиран и када се Немачка ујединила, створени су међународни услови да се оствари оно што је регулисано Уставом из 1974. године. Разговарао сам с Горбачовом уочи распада Југославије. Питао сам га да да ли СССР може да нам помогне, а Горбачов ми је дословце рекао: „Све што раде вама, раде и нама. Ми нисмо у стању ни себе да одбранимо.” И када смо добили Карингтонов план, који је предлагао растурање Југославије по републичким границама, говорили су да постоји неки план Б који садржи решење за српски народ у Хрватској, али нам га никад нису показали. Ми нисмо могли да прихватимо растурање Југославије по републичким границама, а да немамо решење за српски народ у Хрватској – прича Јовић, признајући да су Тито и Кардељ мајсторски дефинисали сваку ситницу из Устава 1974. године.

– Противуставна би била активност државе да се заштити, а уставна би била сецесија. Органи Федерације нису имали никакву власт у односу на републике. Нису имали право да контролишу спровођење савезних закона у републикама, нити да предлажу нове законе Савезној скупштини, без претходне сагласности република. Федерација није имала своје приходе и зависила је искључиво од донација република које су могле да их укину кад год хоће. Федерација није имала ни своју полицију, није имала уставно право да приволи прекршиоце Устава да га поштују, чак и ако Уставни суд тако нареди. То је била основа за сецесију – истиче он.

Разговарамо о још једној дилеми. Да ли су САД, на почетку кризе, биле за очување Југославије? Америка је нешто касније, у односу на Немачку, прихватила идеју да се распадне Југославија.

Борисав Јовић је у САД разговарао о томе с државним секретаром Лоренсом Иглбергером.

– Образлагао сам му какви ће проблеми настати ако Америка подржи распад Југославије. Он ми је показао „Њујорк тајмс” и карикатуру на којој је он, а испод ње пише да је био заступник у пројекту „Југо-Америка”.

У пропратном теску је писало да се Иглбергер нахранио српских пара пара и да је сада зависан од Србије. „Пишу да нећу да признам Хрватску зато што сам зависан од Србије. А једноставно, нисмо у стању да издржимо немачки притисак”, рекао му је Иглбергер.

Јовић је убеђен да би, шта год да је у тим годинама предузело руководство Србије, овакав расплет био неминован. Да ли је сигуран у то или покушава да умири савест?

– Зашто су Американци зауставили Кутиљеров план? Да је он усвојен, не би пала ни кап крви у Босни, али би Американци пропустили прилику да помере НАТО снаге из централне Европе ка истоку. У Босни је, рецимо, морало да се ратује три године, док се НАТО спреми за премештање својих снага. Тек је онда Америка предложила Дејтонски споразум – каже он.

Хоће ли Борисав Јовић да каже да би се све догодило на исти начин, чак и да су деведесетих година на власти у Србији били представници грађанске и демократске опције?

– То није било пресудно за понашање великих сила према Србији. Зар Американци на Косову после 2000. године нису почели да стварају косовску државу? Зоран Ђинђић им је два пута због тога написао да се нисмо тако договорили. Американци су радили оно што они хоће, а не оно што су рекли Ђинђићу да ће урадити – истиче Борисав Јовић.

У јавности се доста расправљало о томе зашто Председништво СФРЈ није подржало предлог за увођење ванредног стања. Да ли би таква одлука променила ток историје? Наиме, када је Вељко Кадијевић предложио да ЈНА спроводи Устав на читавој територији СФРЈ, што би било фактичко увођење ванредног стања, Ненад Бућин, члан председништва СФРЈ из Црне Горе, изузетно културан и васпитан господин, како га Јовић описује, јавио се за реч и рекао:

„Моја република то не прихвата. Ја, међутим, сматрам да ми нисмо способни, овакви какви смо, да руководимо овом земљом и да треба да одмах поднесемо оставке. Ако ви то неће да урадите, ја хоћу.” Више није долазио на седнице.

– И ја сам подносио оставку, с истим образложењем. Наиме, Врховна команда предложила је Председништву СФРЈ мере за сузбијање сепаратизма у Хрватској и Словенији. ЈНА је тражила допунске снаге, како би одузела 100.000 комада „калашњикова” који су били намењени за нелегалну војску Хрватске која се припремала за сецесију. Скупштина Србије није усвојила моју оставку – каже Јовић.

Временом, почели су да тињају сукоби између њега и Милошевића.

– Највећа грешка Милошевића је што је основао још једну социјалистичку партију – ЈУЛ. Признао ми је да није Мира Марковић основала ЈУЛ, него он. Рекао сам му да су СПС и ЈУЛ међусобна конкуренција и да је ЈУЛ реално имао један до два одсто подршке, а Милошевић је Мири дао 30 одсто посланика, министара, амбасадора. Заказао је конгрес СПС-а, а Мира Марковић је одређивала ко може бити члан Главног одбора СПС-а. Страдали смо Михајло Марковић и ја. Дуго се нисмо слагали с тим да Мира руководи СПС-ом. Отворено сам рекао Слоби: „Упропастићеш партију, себе и државу. Води рачуна, за све си ти договоран, ја се повлачим” – прича Јовић о својим односима с Милошевићем.

Сменио га је под сумњивим околностима 1995. године, на седници Главног одбора СПС-а. Седници нису присуствовали Борисав Јовић и Михајло Марковић, двојица неподобних!

– Слоба је рекао: „Предлажем да разрешимо Михајла Марковића и Бору Јовића, па да идемо да попијемо нешто.” Није било ни дискусије, ни гласања. Колеге су мислиле да идемо на другу дужност. Милошевић је отишао на пиће, а ја с функције – сећа се Борисав Јовић.


Коментари92
4c43e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tasa
U socijalistickoj Jugslaviji svi JU narodi su hteli da zive u zajedno. Onog casa kada je taj model narusen Jugoslovenski narodi su se razbezali iz nje. Nacionalisticki-pokret Draze Mihailovica i fasiste Mojovica, novog Drazinog miljenika, porazen je 1945. Isto se desilo devedesetih, kada su nacionalisti i potomci u ratu porazenih ustali da ispravljaju istoriske “greske i nepravde”. Mi koji zivimo van Srbije bili smo u prilici da na svetskim TV gledamo narode odbeglih republika, kako izjavljuju da “nece da zive s cetnicima”. Nisu njima smetali Srbi, vec oni s kokardama na subarama i bradama, sto ih je asocralo na cetnike od kojih se pristonom svetu i dan danas dize kosa na glavi. Ideja Velike Srbije definitivno je kompromitovana u Bosni devedesetih. Za to vam nije kriv ni Tito ni Drezdenski kongres ni Kominterna, rasformirana tokom rata, a.ni Cercil, Vatikan, masoni i luminati. Niko Srbiju iz Sveta nije uzimao u usta dok ne dodjoe “usrecitelji” i dovedose je dovde gde je danas.
Раде Ковачевић
Јовић је учинио колико се могло учинити у једном друштвеном систему који је по специфичности и контроверзности својих идеолошких и институционалних уставно-федералних и других решења био предодређен за крах!Данас је то лако рећи,али то није било лако рећи у време када је тај систем креиран због огромне моћи коју су себи у том систему обезбедила два човека: Тито и Кардељ.Јовић је сасвим у праву и када каже да је Устав СФРЈ из 1974.г. био,као кулминација уставне еволуције Југославије од првог заседања Авноја 1942. до 1974.,у потпуности дело ова два човека.Илузија је мислити да је постојао уставни начин да се спречи сецесија република,(свеједно је да ли то ми данас одобравамо или не и шта мислимо о праву народа на самоопредељење!), будући да су у СФРЈ републике (као националне државе и друштвено-политичке заједнице) биле и носиоци извршења савезног правног поретка и одговорне за политику федерације,а не федeрација.Југославија није била класична савезна држава шта год сад мислилим о томе.
Раде Ковачевић
ЛеонДавидович@Критичку оштрицу ваља усмерити према политици стварања заједничке државе Југославије,ако желимо да имамо праве користи од ове дебате,а не на формално-правно или пак класно тумачење права народа на самоопредељење.Сматрам да је битно то да је ујединитељска политика Карађорђевића била штетна за Србију и српски народ,а исто тако и каснија југословенско-социјалистичка политика.Лако је сада рећи: што нам је Југославија била потребна,што нисмо гледали своја посла?Међутим,обе Југославије су биле резултат противречних историјских околности,које нико у датом тренутку није могао ни јасно да сагледа ни да пренебрегне.Југословенски народи се јесу ујединили полазећи од права сваког народа на самоопредељење,укључујући и право на отцепљење,али друга Југославија,прво народна па потом социјалистичка,допадало се то нама сада или не,градила је и утврђивала систем у којем републике нису биле еманација Устава СФРЈ,већ оригиналне дп.заједнице и државе које су носиле федерацију, а не обрнуто!
Препоручујем 3
Tasa
Bravo Leone za objektivne komentare. Cak je i ludi Tramp za rat na Balkanu okrivio ondasnje lidere. Doduse zamenio je Balticke drzave sa Balkanom, ali od njega i ne treba ocekivati da zna geografiju. Kad se odlucis za secesiju onda ne pitas Ustav za odobrenje, cak i da je savrsen. Sto se tice stranog uticaja on je bio nesumljivo prisutan. Slovenci i Hrvati su se potrudili da za svoje planove nadu strane pokrovitelje, setiti se talijanskog ministra Demikelisa i Nemca Gensera, koga je USA minister Kristefor Voren javno okrivio za prerano priznanje Slovenije i Hrvatske, sto je izazvalo rat. Kosovski Gandi Ibrahim Rugova javno se hvalio da su nasli prijatelje iz sveta, koji sui ih razumeli i podrzali da ostvare svoje ciljeve. Pred NATO napad Srbi su u Londonu odrzavali demonstracije preko puta Downing Street 10. Na jednom od mitinga govorio je sekretar Margaret Tacer i rekao da Srbi treba da nadju prijatelje. Videli smo kako smo ih nasli i gde smo zavrsili.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Trifun
@Леон Давидович Kada je "Drezden" u pitanju,nije bitno kako su zavrsili pojedinci.. BITNO je da su politiku KPJ/Kominterne, ustanovljene u Drezdenu,doslovno i bukvalno sprovedili Broz i komunisti:Od AVNOJA(1942./1943./1945.g),preko Ustava SFRJ (1974.g) do "Izbeglickog konvoja"-raspada SFRJ(1991.g- 1995.g)..Da li je NORMALNO da se posle pada komunizma i odricanja svega sto je on predstavljao jedino komunisticke AVNOJ-evske granice i AVNOJ-evske republike uzimaju kao relevantne i priznate od "zapada".Poznato je da su ih crtali Brozovi apartcici i da nemaju nikakvu domacu ni medjunarodnu verifikaciju.Samo jedna od potvrda da je Broz svo vreme vladavine bio u dosluhu sa "zapadom",koji ga je instalirao...Milo Djukanovic juce u Kolasinu izjavljuje "Подгоричка Скупштина 1918. била велика издаја Црне Горе" To izjavljuje povodom " 75 година од заседања ЗАВНО-а за Црну Гору и Боку."Milo slavi tekovinu "Drezdena",Brozu pravi spomenik u Podgorici,a Srbe,nekad svoju naciju,proglasava okupatorpm CG!
Леон Давидович
@ Trifun Lekcija nije ni naučita. Da je naučita ne bi Srbi doživeli poraz devedesetih već bi se odlučno borili protiv neprijatelja. Na početku devedesetih sve je vrvilo od ovakvih mislilaca kao Trifun. To je bila preovlađujuća ideologija i završilo se kako se završilo, katastrofalno po Srbe.
Препоручујем 1
Trifun
@Леон Давидович Stari Latini davno rekose "Historia magistra vitae est"(Istorija je uciteljica zivota),a lukavi Englze rekose"Narod koji nije naucio istoriju morace ponavljati lekcije.."A vi biste da nam uskratite pravo na pozivanje na istoriju i istorijske cinjenice u stilu Brozovih komunista "Zaustavite Rojters!",kada im se nije svidela istina koju objavljuje ta cuvena adencija..Sve sto nam se desava od 90-tih godina je rezultat vladavine Broza i komuista i STA tu nije ISTINA?
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Aleksandar Mihailović
Jović je možda vitalan ali je postao jako zaboravan, nije Ustav SFRJ predviđao pravo na samoopredeljenje republikama već narodima, što je ogromna razlika, Srbi su bili državotvorni i u Hrvatskoj i u BiH te su imali jednaka prava da izglasaju ostanak u zajedničkoj državi a Hrvati ako hoće da izađu iz nje, i Muslimani, neka izglasaju, ali bez srpskih teritorija. One su im ipak trebale. Greši i oko Drezdena 1928 i pokazuje da pojma nema šta se tada i kasnije kroz NOR i socijalističku revoluciju događalo i da uslovi iz 1928 i 1945 nisu uopšte isti, na koji način abolira odgovorne za rasturanje YU. Greši i očigledno je slabo informisan da se nisu ni SAD ni Nemačka na neki način protivile rasturanju YU, naprotiv, one su to organizovale i dale kompletnu logističku i svekoliku podršku, sve je rađeno po planu Bžežinskog iz sedamdesetih godina, jednako vezano za SSSR, koji je kao i SFRJ morao biti razbijen, a Srbija kasnije dodatno. Jović pokušava na neki način sebe da opere pred istorijom.
Леон Давидович
Шеф Коминтерне до 1927. био је Зиновјев, а те 1928. Бухарин. Како су завршили Зиновјев и Бухарин нека провере обожаваоци свемогућег Дрезденског конгреса?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља