недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Бука с оне стране зида

Крис Екман и Далибор Павичић из бенда „The Strange” пред београдски концерт говоре о идеализацији и мутацијама америчке културе, новим глобалним гласовима и уметничком тријумфу усред личних драма
Аутор: В. Вукасовићсреда, 12.12.2018. у 12:11
Далибор Павичић и Крис Екман (први и други здесна) (Промотивна фотографија)

„Потребни су нам нови глобални гласови. Потребна нам је ђаволска бука с неочекиваних места”, каже Крис Екман, фронтмен бенда „The Strange”, који ће у суботу (15. децембра) наступити у Београду, у Културном центру „Град”. Екман се прославио предводећи алтернативни кантри бенд „The Walkabouts”, али данас је више, посредством издавачке куће „Glitterbeat”, ангажован на објављивању музике из Африке и делова света које Западњаци називају „егзотичним”. Овај амерички мигрант настањен у Словенији, заједно са скупином Хрвата из група „The Bambi Molesters” и „My Buddy Moose”, познатих по свирању квинтесенцијалног америчког жанра, сурф рока, сада чини „The Strange”. Њихов је управо објављени други албум „Echo Chamber” прикупио похвале са свих страна.

„Боље нам је, нарочито у овако језиво нестабилним временима, кад се збрајамо и повезујемо. До ђавола са зидовима”, додаје Екман.

Чланове бенда „The Strange” спојили су поп култура и митологија Сједињених Држава, али за њу није питање само то што нема глобални утицај као некада. Са парохијализацијом САД, буђењем њених изолационистичких, националистичких, па и расистичких порива, она сад мутира, присвајајући принципе супротне онима за које се некад, бар декларативно, залагала и који су је учинили привлачном.

„Мислим да је већина клинаца са ових простора замишљала Америку као идеалну, обећану земљу. Овако ван контекста, гледајући данашње стање, прилично је лако то цинички посматрати. Песме које сам радио за последњи албум ’The Bambi Molesters’ су на неки начин о Америци која не постоји, тј. постоји као моја идеализирана слика не нужно Америке већ америчког начина живота и размишљања које су промовисали музика и филмови из златног периода америчке културе. Мени је музика, начелно гледано, чисти ескапизам. У том смислу, сурф инструментал би био савршена форма бекства од реалности”, каже Далибор Павичић, аутор музике за већину песама бенда „The Strange” и члан сад већ благопочивших „The Bambi Molesters” који су се разишли одмах након снимања „Echo Chamber”.

Тај је распад могао угрозити и „The Strange”, будући да су „The Bambi Molesters” били музичка кичма тог бенда. Иронија је да се то десило у тренутку уметничког тријумфа какав је албум „Echo Chamber”, једногласно описан као онај на којем су музичари укључени у њега, као да су били ближи него икада раније, нашли својствен глас и надрасли механичку комбинацију „The Bambi Molesters” с Екманом на вокалима, и то иако је прошло 14 година откако су последњи пут снимали заједно.

„Хемија и блискост у бенду су и нас помало изненадили. Али, кад смо се пре две године окупили на концерту у Загребу све се уклопило као да никад нисмо ни престали да свирамо заједно. Заправо, звучали смо боље него раније”, осврће се Екман на време настанка албума.

„Мислим да разлике у односу на први албум долазе искључиво као резултат одрастања и зрелости. Како сад испада, било је ту и других ствари које су нам одвраћале пажњу, али, срећом, ништа од тога се на албуму не чује”, додаје Павичић.

Уз Луку Бенчића, који је већ учествовао у стварању албума и, напомиње Екман, имао велику улогу у његовом обликовању, у „The Strange” су ускочили и други чланови „My Buddy Moose” за нову инкарнацију бенда која се концертно већ доказала. И Павичић и Екман верују да она има будућност и да још више него досад зна куда се у уметничком смислу запутила.

„У бенду су сад сви људи који верују у њега и у албум. Они су годинама били и део проширене поставе ’The Bambi Molesters’. Савршени су свирачи. Битно је да се добро слажемо и на људском нивоу. Верујем да ћемо редовно објављивати албуме, без дужих пауза”, каже Павичић.

А ни губитак дела привлачности коју је америчка култура имала не брине ову дружину која без ње не би постојала.

„Интернет убрзава тај процес. Америчка култура ће остати велики део глобалне културе, барем за сада, али ће се све више претапати и хибридизовати с материјалом из других култура, свиђало се то чистунцима или не. И мислим да је тај процес у свом највећем делу сјајна ствар”, оцењује Екман.


Коментари0
594a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља