„Телеком” јури милион корисника

„Телеком Србија” наставио је да се шири на тржишту кабловских оператера што је управа компаније већ раније најавила као стратегију. После куповине Коперникус кабловског оператера пре неколико дана је обнародовано да је национални мобилни и сада већ кабловски оператер купио још две фирме из бранше – „Радијус вектор” и „АВком”. И не само то. Преговарају да купе још пет мањих оператера, а цео посао би требало да буде завршен у првом кварталу ове године.

Владимир Лучић, координатор за интернет и мултимедију „Телеком Србија групе” и директор „Мтела” изјавио је да је куповина кабловских оператера услов за реализацију развојне стратегије „Милион плус”, којом треба да дођу до више од милион корисника телевизије и интернета. Последњом куповином добили су 120.000 нових интернет и телевизијских корисника које је имао „Радијус вектор” и 18.000 које је имао „АВком”.

Од „Телекома” смо покушали да сазнамо колико су пара дали за та два оператера, а одговор је следећи:

– „Телеком Србија” је купио кабловске операторе „Радијус вектор” и „АВком” по тржишној цени.

Подсећања ради, Предраг Ћулибрк, први човек компаније, после куповине „Коперникуса”, што их је коштало 195 милиона евра, изјавио је да су га купили по тржишној цени од хиљаду евра по кориснику. Простим закључком долази се до тога да су „Радијус вектор” платили око 120 милиона евра, а „АВком” око 18 милиона евра, у збиру готово 140 милиона евра.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је, ако држава планира да задржи „Телеком” у свом власништву, онда куповина „кабловаца” исправна стратегија. Идеја је да се освоји већи део тржишта што је у складу са политиком ширења сваког предузећа, додаје он.

Да ли „Телеком” има финансијски капацитет за толико ширење ако се узме у обзир да су недавно пазарили и „Коперникус” за готово 200 милиона евра?

– Може то „Телеком” финансијски да издржи. Дужи низ година имао је висок профит од 250 па до 150 милиона евра и још је половину профита давао држави као власнику. Сем тога, у случају дугорочних и стратешких куповина паре се не обезбеђују само из кеша, већ из кредита. Поготово сада када су камате охрабрујуће. Не треба држава њима да буде гарант за те кредите. Сем тога и нова предузећа ће правити профит – каже Савић.

На питање да ли последњи пословни потез „Телекома” види као одустајање државе од његове приватизације наш саговорник каже да куповину кабловских оператера не види као припрему за приватизацију како би се евентуално постигла боља цена.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Србије, Расим Љајић, изјавио је да у овој години не очекује продају „Телекома Србија”. – Не очекујем да се нешто догоди по питању продаје „Телекома”. Увек је било интересовања, па су различити фондови или компаније показивали интерес, а тога има и даље. Све зависи и од понуда, али и пословне одлуке „Телекома”. Да ли ће се ићи у процес партнерстава, договора, тешко ми је да у овом тренутку кажем – рекао је Љајић за агенцију Бета.

Лучић је изјавио и да „Телеком” не финансира народним парама ове аквизиције, већ сопственим средствима, јер су пуних 10 година екстремно профитабилни. Он је објаснио да је „Телеком” имао мали број ТВ корисника, односно кабловских претплатника, јер су „кабловци” направили свој картел и паралелну мрежу и нису се међусобно нападали већ су се удружили против „Телекома”. У интервјуу „Политици” из новембра 2018. године то је појаснио:

– Само 300.000 домаћинстава има нашу телевизију без конкуренције, да истовремено не користи услуге другог оператера, што ја врло мало. Управо је тај мали број корисника довео до заостајања у садржају програма. Фокс је леп пример. Сви кабловски провајдери имају Фокс осим нас, зато што се највећем кабловском провајдеру исплати да плаћа ексклузиву, за технологију коју уопште не користи, како би нас спречио да својим корисницима понудимо тај канал. Били смо сами против свих. Дошли смо у ситуацију да немамо неке канале, који се код корисника сматрају брендом и онда је јако тешко убедити корисника да напусти неког кабловског провајдера и дође код нас. „Телеком” је дошао у ситуацију да има безмало 20 одсто тржишног учешћа у телевизији што је допринело значајном паду и прихода и у фиксној телефонији и у интернету.

Када се после куповине „Коперникуса” дигла велика прашина у јавности Предраг Ћулибрк је објаснио да је 2015. године, када је покушана приватизација, било много заинтересованих купаца који су кључни ризик препознали у кабловским оператерима, јер представљају претњу за тржишну позицију „Телекома”, и због тог ризика није ни постигнута очекивана цена.

Куповином „кабловаца” „Телеком” је за пет месеци у Србији повећао број ТВ корисника више од 50 одсто, па их сада има преко 700.000. У склопу пројекта „Милион плус” није куповина телевизија, рекао је Лучић већ као и код свих великих компанија у свету мултимедија, јер је интернет једини сигуран приход у наредних 50 година. Интернет портали ће у будућности бити највећи произвођачи садржаја и ми желимо да будемо један од носилаца прављења тог локалног серијског, спортског или научног програма, изјавио је он.

Још нема укидања роминга

Говорећи о олакшицама, односно укидању роминга, Љајић је навео да се „није далеко стигло”. – Европској комисији је важно да најпре дође до договора око регионалног роминга, јер је на следећем Дигиталном самиту, који ће се одржати у Београду, планирано потписивање споразума о регионалном ромингу – навео је Љајић.

Како је објаснио, тренутно тај споразум постоји између Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, а Европска комисија жели да у то буду укључени Албанија и Косово, али је питање шта ће се догодити, узимајући у обзир једнострано увођење такси од стране приштинских власти за робу из Србије и БиХ. – Примарно је да дође до тог споразума, а тек када се то догоди Европска комисија би ушла у причу о снижавању цена роминг услуга са ЕУ. Чини ми се да је та прича на дужем штапу – рекао је Љајић за агенцију Бета.