субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Америка провоцира руску војску

Аутор: Мирослав Лазанскисреда, 23.01.2019. у 19:24
(Принтскрин Јутјуб)

Да ли су се узбуркале воде Балтика и Црног мора? Два америчка ратна брода у Балтичком мору, по један амерички разарач у Црном мору, како један изађе, други одмах упловљава. Амерички извиђачки авиони свакодневно патролирају на Балтику и у Црном мору. Број таквих акција је пет пута већи него у најврелијим тренуцима „хладног рата” између САД и СССР-а. Америка својим војним присуством у тим подручјима тестира брзину реакције оружаних снага Русије: радарске службе, сателита из свемира, борбене авијације, ракетних снага ПВО и ракетних снага обалске одбране и ратне морнарице. Снима се и слуша све, од фреквенција радара, брзине подизања ратних авиона, степена приправности система ПВО, криптозаштите јединица, до карактеристичног рада бродских и подморничких погонских система и пропелера, јер сваки брод и подморница имају свој тонски запис.

Док за америчке ратне бродове и ратне бродове других држава које не излазе на Црно море вреди конвенција из Монтреа из 1936. године, која одређује највише 21 дан непрекидног боравка једног ратног брода у Црном мору, на Балтику тог ограничења нема.

Дакле, сведоци смо нове, убрзане фазе војног прилажења снага НАТО-а руским копненим и морским границама. Истовремено, Доналд Трамп најављује радикалну модернизацију америчких стратешких нуклеарних снага, излазак из уговора о елиминисању пројектила кратког и средњег домета и стварање америчких космичких снага, те постављање нових ракета пресретача у бази Адак на Алеутима.

Блиски сусрет руског сухоја и америчког ракетног разарача у водама Балтика (Принтскрин)

Москва предузима контрамере и будно прати све покрете снага НАТО-а на Балтику и на Црном мору. Руски војни ефективи на улазу у Балтик, подручје Калињинграда, непрекидно јачају, као и снаге на Криму. Са Крима Русија контролише цело Црно море, а из Калињинграда улаз у Балтик. Када сам 2004. године био гост команде Балтичке флоте у градићу Балтијск, приликом обиласка подморнице класе „Кило” упитао сам контраадмирала Александра Дмитревича Клецкова зашто је посада подморнице и после ручка у подморници која је привезана уз обалу. Адмирал Клецков је био кратак: „Ми смо прва линија одбране Русије на Балтику, наше поморске снаге су од момента узбуне за 60 минута на отвореном мору. А руских ратних бродова нема ни у водама Калифорније ни Флориде...”

Војно заоштравање Русије и САД све је јаче. Да ли се душа Русије опростила од Запада јер тамо нема шта да тражи? Пре доста година Пастернак је у једном свом стиху рекао да јесте. Да ли је нови амерички антиракетни штит та препрека, та „гвоздена завеса” која може да доведе до горег раздвајања него што је то некада био Берлински зид? Долази ли нам то нови „хладни рат”, или је то само нова фаза старог „хладног рата”?

Можда смо заборавили да и поред нестанка СССР-а и краја оног „хладног рата”, постоје и опстали су планови како победити у нуклеарном сукобу, како да политичко-војне елите преживе тај рат и како да после тог рата воде нови рат. И све то без обзира на глобализацију, повезаност капитала, улагања Американаца у руску привреду, општу демократизацију и пропаст комунизма. Приче о трећем светском рату стога су већ превазиђене, стратези великих сила припремају се за четврти светски рат.

Наиме, још је Фред Ајкл, заменик секретара за одбрану САД, говорећи у Конгресу 1987. рекао како „морамо да осигурамо да нам и после атомског рата преостану офанзивни капацитети, резерве стратешких снага које ће моћи да преживе и буду употребљене у неком новом рату”. Његов наступ у Конгресу део је реферата Пентагона „Смернице за одбрану 1984–88”.

У реду, рећи ће неки, али од тада је прошло толико времена, свет се променио, постоји велика узајамна економска зависност и нуклеарни рат је ствар филмова и маште. Тачно, али за војне стратеге ништа се није променило, штавише планови како да елите преживе атомску апокалипсу стално се ажурирају и због могућности техничке грешке и случајног почетка нуклеарног рата. Ко је путовао Америком можда је на неким фармама, далеко од градова, приметио веома танке радиофонске антене високе и до стотинак метара. Оне емитују сигнале ниске фреквенције избегавајући ризик од атмосферских поремећаја изазваних електромагнетским импулсима после атмосферске нуклеарне експлозије. То је систем ГВН, замишљен да функционише и када се изгуби један или више емисионих центара, јер свака од тих антена има могућност трагања за алтернативном емисионом трајекторијом, односно сама проналази структуре које још функционишу после атомског удара. Од првобитно предвиђених 500 таквих антена, Пентагон је инсталирао 127.

„После атомског рата, широм САД имаћемо острва преживелих и морамо створити услове за комуникацију са сваким од тих изолованих острва”, пише у документу америчке Нуклеарне агенције за одбрану. Дакле, на вест о првом атомском нападу, председник САД, потпредседник, секретар за одбрану и Здружени генералштаб хеликоптерима се пребацују у најближу базу, укрцавају се у специјални авион и полећу. У почетној фази атомског рата велику улогу имаће команда АДЦОМ у брдима Колорадо Спрингса, 3.500 метара испод гранитних стена. Смештена је у 15 челичних контејнера на великим федерима, који би ублажили потресе од нуклеарних експлозија. АДЦОМ има улогу да обавести председника САД да је нуклеарни рат почео.

(Фото Википедија)

Председник, и поред снабдевања горивом током лета, не може да остане у свом авиону дуже од 72 сата – мораће да слети. Где, ако су војне базе и цивилни аеродроми уништени? На неки забачени ауто-пут, планови за то одавно постоје. Радиоактивна атмосфера која може да изазове хладноћу, невреме, биолошке поремећаје, да оштети опрему, смањи ефикасност команде? Компаније „Форд” и „Мартин Маријета” већ су направиле специјалне камионе, покретне команде, мрежу малих Пентагона у камионима са свим комфором и заштитом од радијације. Ти камиони били би стално у покрету. „Номадски” живот за елиту политичара и неке генерале копнене војске и авијације, али ипак живот после атомског рата. Неки адмирали морнарице биће још сигурнији у својим атомским подморницама, 500 метара испод површине мора. У Пентагону, заправо, више страхују од прекида линија команде и комуникације него од радијације. Јер, сигнали команде за случај атомског рата иду од извиђачких сателита преко релејних станица у Аустралији, на Хавајима, све до Калифорније. Једна од релејних станица у Калифорнији смештена је одмах поред петље ауто-пута Лос Анђелес – Сан Дијего. Довољно је да камион излети са те петље, удари у станицу, па да официри у АДЦОМ-у помисле да је Русија започела нуклеарни напад на САД.

Атомски рат због грешке? Било је више таквих узбудљивих случајева. Једном је неко у АДЦОМ-у заборавио да унесе у компјутер податак да је реч о вежби, други пут је покварени чип показао погрешну бројку, а лажна узбуна трајала је неколико минута.

У априлу 1983. боравио сам у Офуту у Небраски, у тадашњој Врховној команди америчких стратешких нуклеарних снага САЦ, најважнијој команди за атомски рат. Ту стиже наређење председника САД за лансирање ракета, САЦ је командовао атомским подморницама, ракетама у копненим силосима и бомбардерима који носе атомско оружје. Разговарао сам са командантом САЦ-а генералом Бенијем Дејвисом. Он је тада и без дозволе председника САД могао да пошаље бомбардере с атомским бомбама до одређене удаљености од тадашњег СССР-а. Демонстрирали су ми везе преко „грин пајн УХФ система” са својим базама Адак на Алеутима, Тула на Гренланду и Роквајл на Исланду, капетан Ландсфорд је са црвеног телефона позвао и летећу САЦ команду у авиону ЕЦ-135, јавио се генерал Харли Хјуз. „Можемо из авиона да наредимо лансирање ракета ’минитмен-3’ и у случају да САЦ у Офуту буде разорен”. Све технолошки супериорно, а грешке су се ипак догађале.

Са грешкама, или без њих, свет очито улази у еру нове војне конфронтације. Да се ипак надамо да ствари не измакну контроли. Да неки ратни брод или авион не пређе границу, да неки микрочип не „полуди”, или да неко не подигне слушалицу телефона...


Коментари39
5e6de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рус Михаил
@Игор Г. Ваша Екселенцијо, само једно питање за Вас: зашто све те земље, за које толико бринете, нису се саме ослободиле нацистичке окупације, него чекале да њих ослободи Црвена армија (неке чак до 9. маја 1945.)? Не би биле "под руском чизмом" , него у НАТО-у већ од 1949. године.
Bojan88
@Igor G. Posto se vi gospodine pravite pametni navescu vam primer po kome je ta ista Poljska zajedno sa Nacistickom Nemackom dogovorila komadanje Čehoslovačke i dala CS vladi ultimatum da bi otela područje tzv. Zaolzije 1938. godine. A to je sve za vreme okupacije Cehoslovacke odobrene od strane V. Britanije i Francuske MInhenskim sporazumom za koji je SSSR znao. I takodje je znao da je sve to na kraju upereno protiv njih po Britanskoj direktivi.
Препоручујем 11
Игор Г.
"Рус Михаил" Пошто се правите невешт навешћу вам пример. Пољска армија је осакаћена убијањем 21.768 официра у Катинској шуми од стране Руса. Варшавски устанак је био устанак Пољске домовинске армије током са циљем да се Варшава ослободи од немачке окупације. Борбе у Варшави почеле су 1. августа 1944. године у склопу општенародног устанка у Пољској. Пољске трупе пружале су отпор Немцима све до 2. октобра 1944. године. Пољски губици износили су 18.000 погинулих и 25.000 рањених војника као и преко 250.000 цивила који су убијени у масовним егзекуцијама. Иако су совјетске снаге 16. септембра стигле на свега неколико стотина метара од источне обале реке Висле, напредовање је обустављено, што је омогућило немачкој војсци да се обрачуна са устаницима. Толико о "ослободиоцима".
Препоручујем 6
Nikola Stanic
@lazanskiGospodine Lazanski, imam jedno ozbiljno pitanje za vas pošto se u zapadnim medijima zadnjih dana piše kako pantsir s1 uopšte nije efikasan kao što se to tvrdi na papiru i u nekim medijima poput sputnjika itd.Videli smo pre par dana kako izraelski avioni uništavaju jedno vozilo pantsir a po mom skromnom znanju čini mi se da je model pantsir s1. Ja živim u švedskoj i ovde se piše kako je ruska pvo totalno zastarela,da je čak s400 slabiji u performansama nego neki stariji sovjetski sistemi pvo. Koliko je meni poznato Izrael koristi avione f16 barak između ostalog. Za f16 blok 50 imam podatak da ti avioni koriste rakete vazduh-zemlja AGM65 maverick dometa preko 22 km i AGM88 Harm, protivradarske rakete koji imaju znatnu veći domet. Doduše po snimku uništavanja pantsira meni se cini da je to TV navodjena raketa/bomba. Može te li nam objasniti pancir,koji je hvaljen kod nas nije mogao da obori i rakete a kamoli izraelske avione pre par dana kad se dogodio incident. Pozdrav od Nikole
Miroslav Lazanski@Nikola Stanić
Gospodine Stanić, sirijski "pancir" izraelski avioni su napali iz tri različita pravca sa najmanje 16 raketa odjednom. Nešto je "pancir" i oborio, ali nije mogao sve pre nego je pogođen. Inače, Rusi još ne dozvoljavaju Sirijcima da koriste S-300, izvori mi kažu da će to stanje biti tako do 15. marta. Navodno je tako po ugovoru. Drugo, Rusi ne dozvoljavaju Sirijcima da sa S-300 gađaju izraelske avione kada su u vazdušnom prostoru Izraela, Libana, ili Mediterana i zbog toga je Damask besan. Dozvola važi samo ako izraelski avioni uđu u vazdušni prostor Sirije, a to izraelskim avionima i nije potrebno, lansiraju rakete izvan tog prostora. Ima u tom trouglu odnosa Rusija-Sirija-Izrael puno "logike", mnogo je raznih interesa, a tu je još i Iran. Inače, nema savršenog PVO sistema, svaki je bušan na neki način. I ne isplati se skupom raketom sistema S-300, ili S-400 gađati izraelske rakete vazduh-zemlja.
Препоручујем 22
Petar
Znaci apokalipsa i posle nje nista. I vise nece biti vazno kome je duza raketa,jer ispraznice sve silose. Mozda se zato zure na Mars. Ljudska priroda je cudo, a i sistem tehnike ume da zabaguje. Ovaj put nadmasicemo sebe i za utehu nece biti vazno ko je zapoceo.
boban
Lazanski sve posmatra kroz prizmu americko-ruskih odnosa. Ali zaboravlja da na Baltiku, Crnom Moru i drugde u istocnoj Evropi postoji 15ak zemalja koje su provele skoro pola veka pod ruskom cizmom ili pod njenom pretnjom i koje su sada deo ujedinjene, demokratske Evrope. Te zemlje nece ni po koju cenu dozvoliti da ponovo padnu pod dominaciju zemlje koju smatraju primitivnom azijatskom despotijom. Sve su dozivele ekonomski procvat nakon ulaska u NATO i EU i jako su zabrinute i uplasene ruskim vojnim akcijama prema Gruziji i Ukrajini. Zato sve traze americko vojno prisustvo, da bi se obezbedili da se tako nesto i njima ne desi. Oni koji su jednom osetili rusku vlast ne dele odusevljenje sirokih srpskih masa Putinom i ruskim narodom.
Витомир Ластавица
Свако има право на мишљење,али оно мора бити потковано чињеницама. Источна Европа и неке балтичке земље су резерве јефтиније радне снаге и других ресурса за демократску,модерну Европску унију.Браво за њих...за нас,само коска.И тако ће заувек остати.Ниједна чланица европске уније из источне Европе не добацује до плате од хиљаду евра и тако ће за век векова остати.Наравно да ,,неко,, има плату и код нас до хиљаду евра,али широке народне масе никад.Ми смо колонија запада.Ја знам то не из теорије него из дугодишње праксе.Питајте о томе Румуне,Бугаре,Мађаре..и друге... Румун у Аустрији је само Румун у негативном смислу и радна снага у позитивном смислу.Исто важи и за нас.Част изузецима.Али то је реткост и то је везано да се толико интегрише те одприлике као гладно јуче,ако ме разумете....све говорим из дугодишњег искуства. Пријатна нам Јевропа.
Препоручујем 20
milivoje
Vi Bobane pišete o bivšem SSSR-u, a ne o Rusiji. U vreme SSSR-a Rusijom kao delom te složene zemlje vladali su NErusi, Staljin, gruzikac, Hruščov, ukrajinac i Berija, jevrejin. Sada Rusijom vladaju Rusi, a to je, morate priznati, nešto drugo.
Препоручујем 22
Прикажи још одговора
Pele
Sve je to posledica frustracije zbog poraza u Siriji i demonstracija nemoci jedne imperije u zalasku. Kada se u kvartu koji kontrolise silezdija pojavi neko ko ga se ne boji, on postaje besan i frustriran. Rusi samo treba da hladnokrvno nastave sa razvojem oruzanih sistema i resili su problem sa siledzijom. On napada jedino one koji su slabiji od njega.
Zlatan
Pa RUSI su vec sada 10 godina tehnoloski ispred US u tome i jeste Americki problem. Oni su pili sampanjac sa Gorbacovim pa sa Jelcinom sve do danasnjih dana. Na drugoj strani Rusi su naoruzavali..
Препоручујем 24

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља