недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:32

Комично, а драмски мудро

Имам осећај као да је неко отворио прозоре позоришта да уђе свеж ваздух, каже глумац Срђан Тимаров о новој представи „Натан мудри” у ЈДП-у
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 20.02.2019. у 20:00
(Фотографије Ненад Петровић)

Глумац Срђан Тимаров ових дана највише борави у пробној сали матичног Југословенског драмског позоришта у Београду, будући да је део глумачке екипе представе „Натан мудри” по делу немачког писца, критичара, филозофа Готхолда Ефрајма Лесинга. Премијера се очекује почетком марта на сцени „Студио”. Поред Тимарова, редитељка Јована Томић, која уједно први пут режира у ЈДП-у, одабрала је занимљиву глумачку екипу у којој су и: Бојан Димитријевић, Дубравка Ковјанић, Милица Гојковић, Миодраг Драгичевић и Јоаким Тасић. Драматург је Димитрије Коканов, кореограф Маја Калафатић, костимограф Даринка Михајловић, сценограф Јасмина Холбус, а композитор Миша Цвијовић.

Драма „Натан мудри” објављена је 1779. године, а на сцену је први пут постављена четири године касније у Берлину. Реч је о драмски убедљивом остварењу које је усредсређено на темељна питања савременог света, трпељивост и нетрпељивост, верске и расне толеранције, могућност заједничког живота, солидарност и милосрђе. О томе зашто нам је ово дело данас занимљиво, Срђан Тимаров каже:

– Управо због свега тога што сте поменули. Евергрин, класика. Очигледно питања и односи у којима свет тешко иде напред или готово уопште не иде. Човек се и даље саплиће о другог човека, јури га, упознаје, суди, распознаје, уверен у сопствену исправност и уверења. Судимо једни о другима оптерећени формама и одредницама у којима смо се родили, затекли. Па онда оклопи онога како смо васпитавани, у каквој средини, занимања која смо бирали, гомила љуштура за које се ми у овом комаду питамо јесу ли добре по нас? Да ли смо то заиста ми? Да ли су нам потребне? А ако их пак збацимо са себе, ако их се одрекнемо шта нам онда (од нас) остаје? Ето 18. век, а тако модерно, јер модерно је само оно што те се тиче. Данас. Најузбудљивије је што га режира младо биће, Јована Томић.

У делу „Натан мудри” постављају се разна питања. Ко је заправо човек? Шта представља власт, а шта је новац? Ко се данас сматра мудрим? Какве ће нам комичне сцене ауторска екипа остварења „Натан мудри” представити кроз ову представу?

– Баш се бавимо и забављамо тим питањима. И биће комично, а драмски мудро у исти мах. Свашта људи могу подвести под мудро. За мене је то неко ко је у овом лудом веку успео да пронађе и живи своју пасију, своју истинску визију лепог садржајног живота, независан, искрен, здрав и у љубави. Нека, ја сам је назвао, „нова истина” је за мене сјајан начин на који Јована Томић, редитељка, долази до сценске истине. Не памтим да ми је нешто било тако узбудљиво и инспиративно у процесу рада, стварања. Имам осећај као да је неко отворио прозоре позоришта да уђе свеж ваздух – одговара глумац.

Нови сценски јунак Срђана Тимарова је Саладин султан. Које су његове врлине, грубости, слабости? Шта ће Саладин султан да нам прозбори? По чему ћемо памтити његовог новог сценског јунака?

– То ћете ми ви рећи када га видите. Моја радост у стварању Саладина је силна и тако мирна. Очекујте неочекивано – каже наш саговорник.

Срђан Тимаров глумачки је проходао пре много година у представи „Свети Георгије убива аждаху” као деветогодишњи дечак. Његов позоришни отац, како воли да каже, је Егон Савин, а учитељ Раде Марковић. Интересантно је било чути којих Марковићевих смерница се неприкосновено држи и данас?

– Свих! Колико год је то у мојој моћи. Покојни Раде Марковић је мој учитељ, мој дивни  пријатељ. Ретка срећа. И даље га готово свакодневно „консултујем”. Опомиње ме. Држи компас. Имам још два ослонца, учитеља, светионика, то су Егон Савин и Дејан Мијач. Мој наклон и вечно хвала – каже Тимаров који је имао шта да научи и од своје мајке Кларе Мандић, занимљиве политичке фигуре из нама блиске прошлости.

Срђан Тимаров и поред тога што иза себе има запажене улоге у култним представама како Српског народног позоришта у Новом Саду, тако и ЈДП-а, Атељеа 212 („Мера за меру”, „Мрешћење шарана”, „Шума блиста”, „Млетачки трговац”, „Уносно место”), живи свој живот, рекло би се заклоњен од јавног екрана. Има, знамо, и посебан отклон од примитивизма, простаклука, глупости. Ништа не ради на силу и по сваку цену. Не воли да се експонира, да посећује јавне догађаје. Која је његова животна „мера за меру”, каже:

– Баш та коју живим и иза које стојим. Ако је ви уочавате, она је стварна, ако не, онда је то само моја жеља за њом, том мером. Све сам искреније, боље и лакше са самим собом. Самим тим бољи и у размишљањима, расуђивањима и ставовима о свему око мене. Када себе искрено добро наместиш, све около почне да се лепо и тачно слаже. Са мером.

Окренут целим својим бићем ка уметности која је као љубав: или је безусловна или није уметност, није љубав, Срђан Тимаров објашњава шта је у уметности његова „шоља чаја”:

– Мој омиљени Богдан Диклић каже да смо ми учесници у уметности. Слажем се. Некад је дотичемо, некад се баш сретнемо, некад и путујемо заједно, некад ништа од тога. Али учествујемо. Гладни јуримо те магичне сусрете. Посвећено и са љубављу. А мој професор Раде Марковић рече „Љубав је једина светлост у нашим животима. Све остало је мрак”.


Коментари2
9af3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladija Sarac
Secam se Srdjana kad je bio mali Vane u "Sveti Georgije ubiva azdahu", u Srpskom Narodnom Pozoristu (reziser - Egon Savin), pre mnogo godina u Novom Sadu. Drago mi je da ima uspesnu karijeru, bio je onda i dobar decak i veoma talentovan glumac. Samo napred!!!
није све покрио мрак
Баш смо их синоћ по представи "Уносно место", четири пута враћали на сцену. Овације. С.Тимаров фантастичан. ЈДП има одличан ансамбл (и великог Е.Савина) и постаје водеће сербијанско позориште. Само тако наставите.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља