петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Дикан, наша дика

Најутицајнији и вероватно најважнији јунак модерног српског стрипа траје пет деценија и постао је једна од икона овдашње поп културе
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 21.04.2019. у 23:30

Дикан је напунио 50 година, али је и даље најмлађи Старословен који не престаје да скита, упадајући у разне пустоловине. Иако се причало да је југословенска копија Астерикса, много је крупнији од њега и нема амбицију да ратује против великог царства. Потом се трачарило да је копија Хогара, али се испоставило да је Хогар четири године млађи. Дакле, Хогар је могао само да буде дублер Дикана. За неке најсличнији је Блеку Стени. Био је јунак наших родитеља, сада наше деце. И цртани другар, јак, доброћудан, праведан и помало наиван, нема намеру да нас напусти, док му друштво прави стриц Видоје, водећи га мудрим саветима кроз живот.

Најутицајнији и вероватно најважнији јунак модерног српског стрипа постао је једна од икона овдашње поп културе. Акциони херој Дикан, који упада у смешне ситуације, тридесет година је млађи од свог творца Лазa Средановића, академског сликара графичара. Створен за децу и објављиван у „Политикином забавнику”, умео је да буде и политички ангажован, па су се многи моћници из Титовог времена штрецали због Диканових несташлука. Нарочито због тога што га је читало 400.000 људи.

Тако је јунак из шестог века који је са својим стрицем залутао на Балкан, пре Велике сеобе Старих Словена, наилазио на разне измишљене државе и народе. Залутао је, рецимо, на племе Сарматија, где је њихов главни производ сарма која се извози. Једном приликом, краљ с балкона обраћа сe народу поруком: „Сарма Сарматима!” Наизглед, краљевски предлог за гурмане, али су у комитетима препознали тада актуелну политичку поруку између редова, која је гласила: „Фабрике радницима”.

– Стрип не прати историјске чињенице, али се, током пет деценија, показало да је био пророчки. Срео сам колегу код кафане „Знак питања” и, пошто је знао да се бавим карикатуром и стрипом, упутио ме код Николе Лекића, јер је он намеравао да покрене домаћи стрип у „Забавнику”, као главни уредник. Неколико нас је направило пробне цртеже на основу његове идеје – да главни јунак треба да буде млад, јак и помало наиван, са стрицем, старијим човеком који га води кроз живот као мудра глава. Редакцији су се највише свидели моји пробни цртежи и поверено ми је цртање прве епизоде с називом „Буздованске игре”, коју је написао Нинослав Шибалић – сећа се Лазо Средановић.

И авантура је почела. Кад се родио Хогар, у исто време је објављен у 200 листова у свету. За разлику од Дикана, који се кроз живот пробијао буздованом!

Дикан је, иако Старословен, послат на принудни одмор 10 година, од 1983. до 1993. године. Средановић не зна због чега.

– Само је тадашњи директор „Политике” Вукоје Булатовић рекао да Дикан више не иде – каже Диканов ликовни отац.

Лазо Сре­да­но­ви­ћ  (Фото А. Васиљевић)

Можда због тога што је Дикан кроз авантуре Старих Словена причао о тадашњим феноменима који трају и данас. Када се с ове дистанце читају неке од епизода препознају се догађаји који су уследили. У епизоди стрипа „Дикан и последње Фррруке”, две области, Доње и Горње Фрукиште, ратују због последњег пара митских животиња које им дају храну и одећу, па нико не мора да ради. Становници области изумиру, али не желе да се удруже, јер међу народима постоје „огромне културолошке разлике”. Једни кажу „трбув”, а други „тркук”. Једни кажу фрука с два р, а други с – три.

Осим друштвеног ангажмана, Дикан је волео и да шврља. Стриц Вукоје га је одвраћао да јури за женскама, јер се плашио да ће момчина да се залуди. Мада је Дикан имао своје драге, попут Сарке Јагуарке, никада се није скућио.

– Једном приликом, прављена је анкета на улицама Београда и поједини читаоци су се интересовали да ли ће се Дикан оженити Весном, једном од јунакиња – сећа се Средановић.

Дикан, дакле, није имао ни кућу, није имао ни домовину, лутао је по Спалатијуму, односно Сплиту, потом Наисусу, односно Нишу. Пробао је да се скраси и у Шункадији, или Шумадији. Али нигде га није држало место.

Од 2004. године, Средановић је сам писао текстове, а како се раније није огледао у писању, одвео је Дикана у Боку Которску, где је користио своје личне доживљаје и приписивао их јунаку. Дикан почиње да обилази Плаву шпиљу, рибарско село које се односило заправо на Крашиће, где су жене рибари, тако да су многи мештани из Крашића коментарисали како стрип црта неко ко их јако добро познаје. Средановић је рођен у Никшићу, али је живео у Херцег Новом, а затим је дошао у Београд на студије.

– У епизоди „Плава шпиља” Дикан свом пријатељу рибару затвара очи да погоди ко је. Пријатељ му каже три имена. Поменуо сам три мештанина из села, па су се људи из Крашића заиста препознавали у стрипу – смеје се Средановић.

Последња Диканова епозода је „Ђавоља варош”. Средановић га је вратио из Боке у Србију, или на западни Балкан, где пролази кроз неколико бања и стиже у Ђавољу варош. Река дели два села која ратују између себе. Једно село се зове Бубњарево а друго – Трубачево. Мистериозни странац свађа сељаке, док Дикан и Вукоје успевају да помире мештане. Сељаци се, наиме, свађају око инструмената, бубњева и труба. Коначно се мире, направе велики фестивал и схватају да је музика лепша када се помире и споје бубањ и трубу. Странац је хушкао мештане оба села, али га је Дикан отерао.

Други имају Астерикса и Обеликса, Микија и Пају, Таличног Тома, а ми имамо Дикана. О њему се објављене две књиге. Лазо Средановић често објављује карикатуре у „Политици”, у рубрици „Сатирикон”.

Радни век провео је у Институту безбедности на Бањици који је припадао Савезној служби државне безбедности и учествовао је у пројектовању и формирању штампарије Института. Средановић је касније постао и начелник штампарије и фото-технике Института безбедности, па ето још једне фаме о Дикану, као тајном агенту који се смуца по региону.

И не намерава да одустане, на радост својих обожавалаца.


Коментари3
64b47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар
Несумљиво велики новинарски подухват Политике. Требало је педесетогодишњицу обележити достојанственије адекватно "домету" Дикана. Честитке Лазу Средановићу и другим учесницима (посебно Николи Лекићу) овога великог и веома значајног подухвата. Фама око "учешћа" Службе је потпуно смешна и злонамерна (то се јасно види из садржаја овога предивног стрипа).
Ostroilo
Sta reci na mnoge nase zablude? Dika je anticka srpska (ne grcka) boginja pravde. Seobe Starih Slovena nije bilo. Justinijan je bio Srbin iz Peci cije je pravo ime Upravda. Vizantija je izmisljena u 17.veku, to je u stvari Istocno rimsko carstvo. Asteriks I Obelisk su Gali, tj. Kelti koji su srpskog porekla I do 1286. su imali ista imena kao Srbi kada su im to zabranili. Neka imena su ipak ostala, npr. Brus, Damjan, Danko, Dana, Tara, itd. Srecan rodjendan, Dikane!
Marija Cvetković
Gde izlazi Dikan? Hoću da ga čitam (mislim da se njegov stric zove Vukoje a ne Vidoje).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља