четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:13
КОНЗИЛИЈУМ

Шлог не настаје сам од себе

На његову појаву утичу висок крвни притисак, повишене масноће у крви, неодговарајућа исхрана, одсуство физичке активности, стрес, каже др Љубица Никчевић Кривокапић
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 13.07.2019. у 13:58
(Фото: Пиксабеј)

Мождани удар трећи је узрок смртности у свету, а у Србији водећи разлог умирања код жена и други код мушкараца, одмах после инфаркта срца. Статистика показује да сваких 20 минута у нашој земљи једна особа доживи мождани удар. После шлога, који заправо представља престанак дотока крви у мождано ткиво, трећина болесника се опорави са лакшим последицама, трећина заувек остане инвалидна, а трећина болесника одмах умире. Опоравак зависи од много фактора, на пример која је страна мозга погођена, колико су јака оштећења, какво је опште здравствено стање болесника...

Како истиче прим. др Љубица Никчевић Кривокапић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације и начелник Службе за физикалну медицину и рехабилитацију у Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, људи морају да схвате једну важну чињеницу: шлог не настаје сам од себе. Када неко преживи мождани удар, обично се дешава да после тога изненађено каже да не зна због чега му се то догодило. Она истиче да је битно да наш народ зна да на то утичу бројни фактори који су се годинама гомилали у организму особе, као што су висок крвни притисак, повишене масноће у крви, неодговарајућа исхрана, одсуство физичке активности, стални стрес...

Опоравак после акутног можданог удара траје око годину и по дана.

– Имамо добро обучени кадар за сваку врсту рехабилитације. Битно је да у раној рехабилитацији пацијента не дође до неких компликација, као што су декубит, ограничења покрета у зглобовима услед лежања, појава плућне емболије, упале плућа, затвора и проблема са мокрењем... Дешава се да човек преживи један шлог, али да онда наступи нови мождани удар. Велики је проблем депресија пацијента. Мучи их што више не могу да ураде оне ствари које су могли пре него што их је погодила болест. Веома је важно да породица учествује у опоравку пацијента. Не треба „препустити” пацијента, већ му помоћи да превазиђе депресивност. Треба прочитати водич који је наша установа издала у превенцији, лечењу и рехабилитацији након можданог удара – каже др Никчевић Кривокапић.

Проблем је што све млађи људи оболевају од можданог удара, па у ову болницу стижу и пацијенти са 19 и са 21 годину. Породица мора да препозна знаке шлога код особе као што су нестабилност, слабост руке или ноге, немогућност говора, отежано причање, промена у понашању... Јако је значајно и да пацијент добије специјалну тромболитичку терапију у року од три сата од када је наступио шлог како не би дошло до трајних оштећења код болесника.

– После рехабилитације код нас, пацијенти иду у неку од рехабилитационих центара, где бораве четири недеље, а углавном им се и продужава тај боравак. Важно је да после тога наставе да вежбају код куће, да одрже обим покрета, да ојачају мускулатуру и да не одустају. Мора да се вежба сваки дан до границе замора – објашњава др Никчевић Кривокапић.

Она наглашава да наша земља не заостаје што се тиче рехабилитације у светским оквирима, да стручњаци прате све новине и примењују научено у раду са циљем бржег и бољег опоравка болесника. Зато велику улогу имају и радови наших стручњака који се представљају на великим светским конгресима.

– Представили смо се на Светском конгресу физикалне медицине и рехабилитације који је одржан у Аргентини, где је било око 1.800 учесника, са 952 апстракта из 79 земаља, а одржано је 106 сесија. Из Србије је било девет учесника који су имали радове, укључујући и проф. др Милицу Лазовић која је одржала уводно предавање на једној сесији. На скупу је предочено да ће 2020. године Европски конгрес физикалне медицине бити одржан управо у Београду. Мој рад на конгресу је био посвећен клиничком ефекту примене ласера ниске снаге и вежби код пацијената после акутног можданог удара са болом у врату – додаје др Никчевић Кривокапић.


Коментари3
a1332
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Georgie7 Dosenovic
Ranije su najveci uzroci smrti bili kancer sa 33% i kardio vasularne bole- sti sa 33%. danas je pre- ventivnim merama u Svedskoj smanjena smrtnost od kardio vas- kularnih bolesti na samo 12% a kancer je i dalje ostao na 33%.
Darko
Prvo i osnovno,nemate osnovne higijenske uslove u bolnicama,tako da tim ljudima ne gine klostridija ili ko zna koja jos bakterija.Od rehabilitacije je slaba vajda,a o ophodjenju osoblja prema takvim pacijentima ne vredi trositi reci.
Osman Delić
Vjerujem da je tako kako veli primarijus Krivokapić, ali živo me zanima šta se to "nagomilalo" kod osobe s 19 godina?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља