Палата правде усељава се у октобру

Реконструисана Палата правде биће отворена крајем септембра или почетком октобра, када ће бити спремна и за усељење судских органа, речено је за „Политику” у Министарству правде. Званично нам је потврђено да су при крају радови на реконструкцији овог објекта, чија је површина већа од 24.000 квадратних метара.

Министарство подсећа да ће Палата правде бити намењена за рад и функционисање четири правосудна органа, а то су Виши суд у Београду, затим кривично одељење Првог основног суда у Београду, Више јавно тужилаштво и Прво основно јавно тужилаштво.

У згради у Катанићевој 15 остаће Други основни суд и Друго основно јавно тужилаштво, као и Прекршајни апелациони суд, док грађанско одељење Првог основног суда већ годинама ради у Булевару Николе Тесле у Новом Београду, где ће и остати.

Кривично одељење преселиће се у Палату правде из објекта познатог као СИВ 2 у Булевару Зорана Ђинђића. Са судијама, тужиоцима и администрацијом, преселиће се и неколико стотина хиљада „живих” судских и истражних предмета.

Пре тачно три године, из Палате правде у Савској улици исељени су судови и тужилаштва. Тада је „Политика” објавила фото-репортажу и приказала јавности колико је пропала највећа правосудна зграда у Београду, која је први пут била усељена давне 1973. године. Кроз њу је дневно пролазило више хиљада странака и запослених. Грађани су овде долазили у велику шалтер-салу због разних овера, а ту је био и катастар непокретности.

Сада је велики део судског посла пребачен на јавне бележнике и извршитеље, па ће и нова зграда бити растерећена многих послова.

Палата ће убудуће претежно бити „надлежна” за кривичну материју. Иако ће бити усељен цео Виши суд, заједно са грађанским одељењем, Палата правде је деценијама у прошлости била позната по суђењима за тешке злочине. Њене суднице, са зидовима обложеним црвеном опеком, нашле су се и у сценама неколико популарних домаћих телевизијских серија. Ти зидови су сачувани, па ће бити задржан део традиционалног изгледа унутрашњости најпознатије судске зграде у Србији.

Црвена фасадна цигла је освежена, пескирана и заштићена, тако да ће стари зидови изгледати као нови. Међутим, у згради је направљено неколико важних промена, због којих се многи њени стари посетиоци неће одмах снаћи. Велико степениште код главног улаза у левом крилу зграде, које је водило у хол са судницама на првом спрату, сада више не постоји, а његову функцију ће заменити два мања степеништа, у дну ходника и десно од улаза.

У приземљу је раније била велика судница, а сада ће их бити четири.

У десном крилу зграде атријум је „плафониран” до нивоа четвртог спрата. Некада се из приземља поглед простирао до деветог спрата, а сада су направљени плафони, односно подови од приземља до четвртог спрата. Тај велики простор у средишту зграде ограђен је зидовима од стакла и биће коришћен за колегијуме и састанке. На врху овог крила, на деветом спрату, направљена је нова кровна купола, која ће обезбедити више дневне светлости.

Уместо раније два, сада ће овај део зграде имати три лифта која воде до канцеларија за судије, тужиоце и администрацију. Улаз на сваки спрат обезбеђен је најмодернијим противпожарним вратима, која ће запослени и посетиоци моћи да отворе идентификационим картицама.

На осмом спрату је велика библиотека, која са свих страна има излаз на терасу са зеленилом и погледом на град и реку. Кафетерија за запослене је на последњем спрату, а ресторан у приземљу, према Улици Милоша Поцерца, близу нове шалтер-сале и писарнице, које ће имати дневну светлост са крова у делу зграде према Улици Александра Костића.

Паркинг и приступни плато такође су потпуно реновирани, као и притворски део у нивоу паркинга, са 14 модерних ћелија, три тоалета и посебним лифтом. Лавиринт ходника кроз које су затворски стражари спроводили оптуженике до судница на првом спрату, како сазнајемо, остао је на истом месту, с тим што је сада опремљен најмодернијом безбедносном и противпожарном опремом, као и цела зграда. Притвор ће бити повезан са тужиоцима и посебним канцеларијама за истрагу.

Цела Палата правде сада има најсавременију термо, звучну и хидро изолацију и противпожарну заштиту. Успостављен је централизован систем надзора и управљања, климатизовања, вентилације и грејања.

Током последње три године на објекту је свакога дана радило око 200 радника. Реновирање је кренуло од крова и виших спратова ка приземљу, а грађани су током последњих месеци могли да виде завршне радове на платоу из Савске улице, где се налази споменик српском цару Душану Силном. Спољни изглед зграде остао је исти, али само на први поглед. Сви прозори су комплетно замењени најквалитетнијом алуминијумском конструкцијом и стаклима, а натур бетон између спратова је очишћен и посветљен.