НБС први пут од јануара продала девизе

Притисци на јачање динара се настављају, док су они који му обарају вредност само изузетак. Ово је сиже јучерашњег оглашавања Народне банке Србије (НБС) којим саопштава да су у уторак први пут од јануара продали девизе и то у износу од тридесет милиона евра.

– Током последњих неколико дана, у условима сезонски уобичајене смањене активности на домаћем девизном тржишту, појавили су се одређени притисци на слабљење динара. НБС је благовремено реаговала продајом девиза, дајући јасан сигнал да релативна стабилност девизног тржишта нема алтернативу. Реагујући објективно и непристрасно, у било ком смеру да се појаве прекомерне краткорочне осцилације, први пут од јануара ове године, интервенисали смо на страни продаје девиза у износу од тридесет милиона евра. НБС наставља да реагује благовремено и проактивно на домаћем девизном тржишту, наведено је.

Иван Николић, са Економског института у Београду, каже да је мотив за ово саопштење, као и за деловање централне банке, то што када нема много трговине девизама неко имао већу потребу за продајом или куповином, која је могла да поремети тренд на тржишту, односно правилност која постоји већ месецима, а то је јачање домаће валуте.

– Како НБС обично каже то раде да би спречили прекомерне дневне осцилације, да не би једног дана валута јачала, а другог слабила, што психолошки негативно утиче на учеснике на тржишту и шаље помешане сигнале – каже Николић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да је добро што НБС објављује податке о својим интервенцијама, да она није велика и да неће преокренути ситуацију са јачањем динара, али да им политика курса није најбоља јер бране курс који није „равнотежан”. Да није такав види се и по томе што већ три године имамо висок спољнотрговински дефицит, као и дефицит текућег рачуна, који указује да је динар јак у односу на продуктивност и конкурентност.

– Краткорочни резултати такве политике су да су плате и пензије, изражено у еврима веће, ниска је инфлација и јевтинији увозни производи, а с друге стране то извозницима не одговара. Јак динар дестимулише извоз, успорава привредни раст и смањује запосленост. Претежно се купују страни производи, а не домаћи. Да је добро да домаћа валута јача онда би Кина јачала вредност јуана, а не слабила. И не би конкуренти нападали оне привреде које слабе вредност своје валуте као што САД напада Кину, а раније Јапан, Немачку. Када нечија валута јача онда конкуренти ћуте, јер им то одговара – каже Арсић.

НБС саопштава да поменутом интервенцијом, у амбијенту појачане неизвесности у међународном окружењу услед нерешавања актуелних трговинских тензија, успоравања глобалног привредног раста и поновне инверзије криве приноса у САД, поново пружају јасан сигнал да пажљиво прате кретања на домаћем девизном тржишту и у међународном окружењу, као и да су спремни да делују проактивно и на страни куповине и на страни продаје девиза.

– Тиме смо још једном јасно показали да интервенишемо на девизном тржишту на обе стране, како бисмо спречили прекомерне краткорочне осцилације курса динара према евру, не бранећи притом ниједан одређени ниво курса.

Званични средњи курс динара према евру јуче је износио 117,8530 динара за један евро, што представља јачање динара према евру 0,1 одсто у односу на претходни дан. Динар је од почетка године номинално ојачао према евру 0,3 одсто, а НБС је у девизним интервенцијама нето купила 1,735 милијарди евра, купила је 1.895 милијарди евра и продала 160 милиона евра.