Никоме нећемо дозволити блокаду саобраћајница и малтретирање грађана, свако ко у томе буде учествовао сносиће одговорност, углас су поручивали сви државни функционери пре пар месеци када су лидери Савеза за Србију најавили блокаду најпрометнијих улица и раскрсница у Београду. Порука је обрадовала све становнике престонице, а Скупштина Србије је потрошила силне сате на причу о „неодговорним политичарима, којима је лични интерес важнији од грађана”. Међутим, исти функционери који су нам обећали одлучну реакцију, данас нам објашњавају како није лепо што таксисти блокадом малтретирају Београђане, апелујући на њих да то не чине, а у Скупштини Србије, ни речи о томе.
Посланици, изгледа, нису чули за проблем, или су, можда, неке блокаде сасвим у реду.
Мало је оних, не само у Србији, него и у Београду, који су до пре неколико месеци чули за Марка Бастаћа, председника београдске општине Стари град, данас, међутим, нема никога ни у неком забаченом селу ко за њега није чуо. Ма, није он постао познат по томе што је нешто корисно урадио ни за грађане своје општине, а камоли за друге. „Популарност” су му донеле бесмислене акције, од испијања кафе на градилишту на Тргу републике, терања радника, обрачуна са саобраћајним знацима, речју прављењем штете на разне начине, па, између осталог, и тако што је својим делима продужавао агонију обичних грађана, који су једва чекали да се радови заврше и да им, колико-толико, буде лакше да дочекају превоз и стигну тамо где су наумили. Какву су подршку Бастаћеве „генијалне” идеје имале, видели смо кад су учесници у његовом игроказу физички напали обичног човека који им је рекао шта мисли о томе што раде.
За случај да неко није видео овај инцидент, на некој телевизији, а таквих је мало, напредњаци су месецима, на свакој седници Скупштине Србије, говорили о томе, показивали слике, објашњавали колико кошта све то што ради „потпредседник странке Драгана Ђиласа, који никакву политику нема, осим да прави штету и да малтретира грађане”. Нема никога, осим оних који мрзе власт, шта год она радила, који би могао да види смисао Бастаћевих акција и да их још подржи. Додуше, власт, углавном, није учинила ништа да спречи ове бесмислене акције, јер „они само траже инцидент”. Милион пута су лидери СзС-а јавно призивали неки инцидент, то би им, мисле, помогло да испровоцирају власт на неку претерану реакцију, па да то онда „запали” људе да масовно изађу на улице. Власт се није дала преварити, а ви грађани – „будите стрпљиви”.
Лидер Двери Бошко Обрадовић пробао је са двадесетак присталица да блокира једну од најпрометнијих раскрсница у Београду, али то је потрајало двадесетак минута. Толики га је бес људи дочекао, да је отишао, али је зато одмах заменик градоначелника Београда Горан Весић на свом твитер налогу објавио фотографију блокаде са потписом: – „тако изгледа фашизам”. О томе смо данима слушали и у Скупштини Србије.
Већ осам дана у Београду таксисти грађанима праве пакао од живота и за све то време, од премијерке смо чули да има разумевања за таксисте, али „то није начин да се проблем реши, није лепо што малтретирају грађане”. Заменик градоначелника Београда Горан Весић апеловао је на таксисте да не малтретирају Београђане. Таксисти, такође, траже разумевање грађана, извињавају се, али најављују да пакао у коме сада живе Београђани није ништа какав ће им бити следеће недеље кад блокирају мостове и помере штрајк у време највећег саобраћајног шпица. У Скупштини Србије, за то време, ама баш нико ниједну реч није рекао о овој блокади, нити о најавама још већег хаоса. Не. Ту и даље слушамо о најновијим акцијама обрачуна присталица СзС-а са саобраћајним знацима и објашњења зашто „грађани неће Драгана Ђиласа”. Ни Ђилас не прича о блокади таксиста, што би? То га, уопште не дотиче, а власт својим понашањем ради за њега.
Кад би они који нам објашњавају како није лепо то што нас таксисти малтретирају сишли међу народ и изабрали неку дугачку улицу, као на пример Булевар деспота Стефана, могли би да виде стотине људи на аутобуским стајалиштима, очајне, бесне, тужне, па и уплакане. Могли би да виде, на пример, на једној од најзагушенијих раскрсница у Београду у Дечанској, на излазу из тунела, десетине полицајаца који покушавају да објасне грађанима куда да иду, али могли су да виде и групу кинеских туриста који у чуду гледају шта се то догађа. То су они туристи за које се градска власт, како тврди, бори свим силама да их буде што више. Могли би представници власти у тој шетњи и да чују шта све стоји иза овог малтретирања Београђана и ко је ту „добар” финансијски. Та би им шетња била баш корисна.
Власт, међутим, неће у шетњу, определила се, у овом случају, за разумевање и апеле. То је, благо речено, подсмевање грађанима и њиховим мукама. Нико не воли да га било ко исмева, а ко ће се последњи смејати – видећемо.
