среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34
ИСХРАНА: Липофобија

Страх од масноћа

Треба имати меру у исхрани и унапред не одбацивати масно, јер масно може бити и веома добро
четвртак, 17.10.2019. у 20:00
(Фото Пиксабеј)

Липофобија је страх од масне хране и погађа пре свега друштво, али и појединца. Није чудно када на све стране чујете како су масти лоше, да су узрок многих болести. Али да ли сте се икада запитали зашто живимо у липофобичном друштву?

Предуго траје тровање мозгова причом да је свака маст лоша. Свакако су за ту заблуду криви медији и друштвене мреже које идеализују витку фигуру. У продавницама се пропагирају намирнице са редукованим уделима масти, али да ли је то баш нормално?

Баш као и чињеница да нисмо сви витки, не можемо рећи ни да су све масти лоше. Добре, незасићене масти су свакако благотворне и имају изразито позитиван утицај на организам. Можете их наћи у орашастим плодовима (бадем, орах, лешник), маслиновом уљу, авокаду, семену лана, бундеве и сунцокрета, плавој риби…

Ако претерујете у уносу засићених масти (читај меса), можете повећати ризик од кардиоваскуларних болести, па чак и малигнитета. Одређена истраживања показала су чак да и масноће животиња из слободног узгоја, садрже незасићене масне киселине. Увек треба имати меру у исхрани и унапред не одбацивати масно, јер масно може бити и веома добро!

Исхрана LCHF (Low Carb, Hight Fat) посебно је добра за особе на редукционим дијетама, али и за дијабетичаре. Разлог је прост: угљени хидрати представљају главног кривца за повишен ниво шећера у крви. Када једете мање угљених хидрата, постаје много лакше да тело постигне стабилан ниво шећера у крви.

Додавање здравих масти у овакву исхрану помаже у задржавању осећаја ситости и спречавању даљег конзумирања хране. Студије показују да када људи смање унос угљених хидрата и једу више протеина и масти, конзумирају мање калорија.

Није потребно да бежимо од масноћа, јер су оне неопходне за многе метаболичке процесе. Витамини А, Е и Де су растворљиви само у мастима.

У последње време све је више доказа да су трансмасне киселине лоше по здравље, па их произвођачи хране масовно избацују из својих производа. Трансмасне киселине утичу на повећање лошег холестерола, а тиме и на болести срца и крвотока.

Трансмасне киселине настају у индустријској производњи биљних масноћа (маргарина) поступком делимичне хидрогенизације. Очигледно је да маргарин полако одлази „у пензију”, а враћа се стари добри маслац који никада није имао овакву репутацију.

Истраживања рађена у периоду 2011–2016. у више земаља ЕУ показала су да је значајним смањењем употребе трансмасти у исхрани смањено и оболевање од кардиоваскуларних болести, чак за петину!

У последњих осам година многе земље су ограничиле употребу трансмасти, од појединачних произвођача, па до целих држава. Код нас у Србији то је очигледан тренд и све чешће на паковањима производа и декларацијама налазимо натпис „без трансмасти”.

Тренди жене, манекенке и све остале које веома воде рачуна о својој виткој линији и које дословно упијају мантру „масти су лоше” заиста пате од липофобије. Оне не желе да једу било шта масно и веома брижно воде рачуна шта конзумирају. По правилу су потхрањене и често се липофобија надовезује на анорексију.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com


Коментари4
dc192
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Генетика! Мене у 77ој години баш брига. Једем СВЕ, немам сувишну тежину и ништа ми не фали. Роним Таш уздуж.
da li je baš tako?
Što se tiče regulisanja šećera u krvi dijabetičara i teze o smanjivanju unosa U-H autora bih uputio na zvanični nacionalni vodič dobre prakse za dijabetes, koji ne propagira veći unos proteina u masti, da bi se lečio dijabetes. Isti izvor, kao i mnogi drugi iz sveta ne propagiraju unos zasićenih masti, tako da pored margarina ni puter nije na dobrom glasu i - ne vraća se ''dobri stari maslac''. Pretpostavljam da znate da su mlečne masnoće prirodni izvor trans masti?!
Владан
Медицина, па и ови курсисти нутриционисти, је у функцији индустрије хране и индустрије лекова. Наручују се истраживања која величају ове индустрије отрова. Да ли сте прочитали икада да новине пишу ко је наручио фамозна истраживања разних института. Зато вам медицина неће дати одговор на ово питање већ ваш здрав разум. То значи да се окренемо храни која има алкални ефекат у телу, спавамо 8 сати (деца 10-12), рекреативно бавимо спортом, оставимо пушење, алкохол и дрогу и ето здравља.
dr Slobodan Devic
Masnoce su milion puta zdravije od skrobova, koji (kada se ne iskoriste) prelaze u masne naslage koje se tesko odstranjuju. Samo brale slanina, punomasno mleko (jogurt, kiselo, ...) kajmak, sir; nista ono 0% masti - begam od toga ko djavo od krsta. A skrobovi (hleb, peciva, testa, krompir, pirinac, pasulj, ...) sveo na najmanju mogucu meru (manje od 10% od obroka). I po mogucnosti nekuvano i nepeceno. Nema tu mnogo nauke - samo gledati sta zivotinje rade.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља