Удружење „Агропрофит”, које окупља највећи број произвођача товне јунади, планира да уведе стандард „српска јунетина”, што је једини начин да се домаћи произвођачи квалитетом изборе са ниским ценама на тржишту. Неки од услова за добијање овог жига биће да у исхрани животиња не може да буде употребљена ГМ соја, да месо може да буде произведено само од домаћег телета и да буде узгајано слободно.
Држава ће и у наредној години наставити да подстиче сектор сточарства јер се после отварања тржишта Кине и Турске за извоз свињског и говеђег меса рачуна на раст овог сектора.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је недавно да на подршку из националне касе у 2020. години могу да рачунају на првом месту пољопривредници који се баве товним говедарством. Подсећамо, Србија је са Кином договорила извоз 4.000 тона јунетине до краја године, након споразума са Турском о извозу 5.000 тона јунећег меса, али се на почетак реализације извоза на турско тржиште још чека.
Такве прилике, уз низ осталих које су повезане са слабом потрошњом ове врсте меса на домаћем тржишту, доводе до тога да су произвођачи непрестано у неизвесности.
Како каже аграрни аналитичар Чедомир Кецо, Србија сваке године има пад броја приплодних крава, „иако је министарство пољопривреде утврдило врло рационалне и повољне мере за фармере који желе да се баве производњом млека и телади за тов”. Истиче да је држава, као једина у региону, издвојила за произвођаче 20.000 динара за сваку краву. Рачунало се, када је ова мера увођена, да ћемо имати најмање 80.000 грла, али Кецо каже да смо тренутно тек на половини тог броја за подстицаје.
– То може да значи две ствари: или да се произвођачи не пријављују или да крава нема. Донета је чак и мера да се произвођачи квалитетних раса крава стимулишу са 25.000 до 30.000 динара по грлу. Међутим, стање је такво да и поред субвенција имамо мање крава него раније. Свега око 400.000 телади годишње. Али са друге стране, што је апсурд, имамо вишак произведене товне јунади – истиче Кецо и додаје да је чињеница да се код нас ова врста меса мало троши. – На домаћем тржишту прода се свега 96.000 прерађене јунади. Али и поред мањка у производњи увек имамо вишак у понуди за извоз: између 120.000 и 150.000 јунади. Када се томе још дода увоз јунећег меса, јасно је да је домаћа производња у проблемима – објашњава наш саговорник.
Удружење „Агропрофит” предложило је министарству пољопривреде да се, уколико је могуће, годишњи аранжман за Кину повећа на 200.000 јунади, али прерађених у месо. Како истиче, „за произвођаче је то једини излаз”.
– Иако нам је аранжман добар, сматрамо да Турска ипак није наша шанса. Они имају своје јунеће месо. А из Аргентине и неких европских земаља увозе јефтинију говедину, посебно у туристичкој сезони, да би повећали зараду – истиче наш саговорник и додаје да, иако је месо из Србије квалитетније, домаћи произвођачи који желе да га извозе морају да се прилагоде тржишним приликама, односно да производњу јунећег меса подесе на цену од два до највише 2,15 евра по килограму. Како каже, то мора да буде циљ производе и продаје. – Цена од 2,5 евра више није реална – каже Кецо.
Најбројније домаће удружење предложило је, између осталог, и веће подстицаје за произвођаче који увозе квалитетна приплодна грла. Кецо каже да товно говедарство у региону и Европи опстаје јер се многе државе озбиљно баве овим сектором.
– Товно говедарство код нас није у систему селекције. Сви су схватили да морају да имају квалитетне товне расе. Такође, већина земаља решила је питање коришћења пашњака, јер су они највећа сигурност за јефтино говедарство. У ЕУ се за одржавање пашњака добијају подстицаји од 100 до 400 евра по хектару. Код нас се они препуштају за оранице и дају ратарима и с тиме се мора прекинути. Само у Војводини има 110.000 хектара пашњака и они треба да буду дати на коришћење сточарима. Сматрамо да они не могу бити предмет лицитације. Онда ће то заиста бити одрживо сточарство у природним условима – каже Чедомир Кецо.
