четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:39

У припреми жиг „српска јунетина”

Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 11.11.2019. у 11:29
(Фото С. Ступарушић)

Удружење „Агропрофит”, које окупља највећи број произвођача товне јунади, планира да уведе стандард „српска јунетина”, што је једини начин да се домаћи произвођачи квалитетом изборе са ниским ценама на тржишту. Неки од услова за добијање овог жига биће да у исхрани животиња не може да буде употребљена ГМ соја, да месо може да буде произведено само од домаћег телета и да буде узгајано слободно.

Држава ће и у наредној години наставити да подстиче сектор сточарства јер се после отварања тржишта Кине и Турске за извоз свињског и говеђег меса рачуна на раст овог сектора.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је недавно да на подршку из националне касе у 2020. години могу да рачунају на првом месту пољопривредници који се баве товним говедарством. Подсећамо, Србија је са Кином договорила извоз 4.000 тона јунетине до краја године, након споразума са Турском о извозу 5.000 тона јунећег меса, али се на почетак реализације извоза на турско тржиште још чека.

Такве прилике, уз низ осталих које су повезане са слабом потрошњом ове врсте меса на домаћем тржишту, доводе до тога да су произвођачи непрестано у неизвесности.

Како каже аграрни аналитичар Чедомир Кецо, Србија сваке године има пад броја приплодних крава, „иако је министарство пољопривреде утврдило врло рационалне и повољне мере за фармере који желе да се баве производњом млека и телади за тов”. Истиче да је држава, као једина у региону, издвојила за произвођаче 20.000 динара за сваку краву. Рачунало се, када је ова мера увођена, да ћемо имати најмање 80.000 грла, али Кецо каже да смо тренутно тек на половини тог броја за подстицаје.

– То може да значи две ствари: или да се произвођачи не пријављују или да крава нема. Донета је чак и мера да се произвођачи квалитетних раса крава стимулишу са 25.000 до 30.000 динара по грлу. Међутим, стање је такво да и поред субвенција имамо мање крава него раније. Свега око 400.000 телади годишње. Али са друге стране, што је апсурд, имамо вишак произведене товне јунади – истиче Кецо и додаје да је чињеница да се код нас ова врста меса мало троши. – На домаћем тржишту прода се свега 96.000 прерађене јунади. Али и поред мањка у производњи увек имамо вишак у понуди за извоз: између 120.000 и 150.000 јунади. Када се томе још дода увоз јунећег меса, јасно је да је домаћа производња у проблемима – објашњава наш саговорник.

Удружење „Агропрофит” предложило је министарству пољопривреде да се, уколико је могуће, годишњи аранжман за Кину повећа на 200.000 јунади, али прерађених у месо. Како истиче, „за произвођаче је то једини излаз”.

– Иако нам је аранжман добар, сматрамо да Турска ипак није наша шанса. Они имају своје јунеће месо. А из Аргентине и неких европских земаља увозе јефтинију говедину, посебно у туристичкој сезони, да би повећали зараду – истиче наш саговорник и додаје да, иако је месо из Србије квалитетније, домаћи произвођачи који желе да га извозе морају да се прилагоде тржишним приликама, односно да производњу јунећег меса подесе на цену од два до највише 2,15 евра по килограму. Како каже, то мора да буде циљ производе и продаје. – Цена од 2,5 евра више није реална – каже Кецо.

Најбројније домаће удружење предложило је, између осталог, и веће подстицаје за произвођаче који увозе квалитетна приплодна грла. Кецо каже да товно говедарство у региону и Европи опстаје јер се многе државе озбиљно баве овим сектором.

– Товно говедарство код нас није у систему селекције. Сви су схватили да морају да имају квалитетне товне расе. Такође, већина земаља решила је питање коришћења пашњака, јер су они највећа сигурност за јефтино говедарство. У ЕУ се за одржавање пашњака добијају подстицаји од 100 до 400 евра по хектару. Код нас се они препуштају за оранице и дају ратарима и с тиме се мора прекинути. Само у Војводини има 110.000 хектара пашњака и они треба да буду дати на коришћење сточарима. Сматрамо да они не могу бити предмет лицитације. Онда ће то заиста бити одрживо сточарство у природним условима – каже Чедомир Кецо.


Коментари5
e201f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Kad izvezemo svinjsko i goveđe meso u Kinu I Tursku nama ce ostati samo piletina. Ukoliko neko pozeli nasu piletinu i nju cemo rado prodati. Nama ce na kraju ostati MUCAK..
milan
Kad tele stigne u klanicu morace da ga pitaju da li su ga hranili sa GM sojom i da li je bilo slobodno u prirodi. Kad se to utvrdi egzekucija moze slobodno da se izvrsi...
Zoran Jovanovic
Laknulo mi je kada sam procitao u tekstu da nam je sada otvoreno trziste Turske za izvoz svinjskog mesa. Posao stoleca bi bio otvaranje iranskog trzista za izvoz svinjskog mesa, nesto slicno izvozu Yuga u SAD tokom 1980. Srpski privrednici su uvek znali ko je zainteresovan za njihove proizvode, potrebno je samo malo politcke pomoci i vizije.
артиљерац
Шалите се ви с Југом колико хоћете,али их је у САД извезено 140 000 комада и зарада је била преко 350 МИЛИОНА$.Да видим сад посао с зарадом од 350 милиона$.
Препоручујем 5
Izidor
"Srpska junetina", zakonski, ali NIKAKO ne može , ili ne bi smela, da bude zaštićena kao žig (robna marka, trademark). Može se zaštititi kao OZNAKA POREKLA proizvoda. Tu materiju regulišu različiti zakoni. No, koga u Srbiji briga da korisi ispravnu terminologiju

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља