петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.01.2020. у 20:00 Катарина Ђорђевић

Школска торба мора да се растерети

Ђаци из свих предмета морају да носе уџбеник, радни лист и свеску, због чега тежина торбе некада прелази и десет килограма
(Фото А. Васиљевић)

Више од 60 школа на територији целе Србије подржало је иницијативу „Стојим право”, коју су покренули портал за родитеље „Детињарије” и Развојни центар за децу и одрасле „Фактор” са циљем да се смањи тежина ђачких торби које у просеку имају између пет и осам килограма. Иако процене физијатара и ортопеда говоре да дете које има 20 килограма не би смело да носи торбу тежу од три килограма, пракса показује да ђаци прваци носе ранчеве тешке од шест до осам килограма. Због тога не чуди податак да су деформитети кичменог стуба утврђени код сваког трећег детета школског узраста.

– Због претешких торби деца не могу сама да одлазе у школу јер су одрасли принуђени да носе њихове школске торбе, па ђаци који су социјално и психолошки потпуно спремни да сами иду у школу и враћају се из ње, одлазе у друштву родитеља, чиме се омета социјализација и осамостаљивање малишана – истиче Јована Папан, уредница портала „Детињарије”.

Наша саговорница додаје да су некадашњи уџбеници били прављени од лакших материјала и јефтинијег картона – данас је већина књига направљена од тврдог картона, због чега су оне обимније и теже, а радне свеске неретко теже колико и саме књиге.

– Сама школска торба тешка је минимум један килограм, пернице су такође крупне и тешке, а деца често носе у школу и теглице, чаше и маказе за потребе практичне наставе. За похвалу је свака креативност учитељица које поткрепљују мануелне и уметничке вештине ученика, али сав тај прибор за креативно стваралаштво додатно отежава школску торбу. Ако истог дана ђаци имају и музичко и ликовно и физичко, њихова торба може да тежи више од десет килограма – напомиње наша саговорница, подсећајући да је пројекат ђачких ормарића пропао јер су деца губила кључеве, а када се установило да један кључић отвара више ормарића, ствари су почеле да нестају и због тога се одустало од остављања књига у школским ормарићима.

Снежана Голић, педагог и координатор пројекта „Стојим право”, каже да овај проблем додатно компликује чињеница да су ђаци условљени да купују књиге одређеног издавача којим неки наставници нису задовољни па захтевају и додатне књиге, што све повећава тежину ђачке торбе.

Ова иницијатива подржана је од стране школске управе Новог Сада и подружнице педагога Јужнобачког округа, а замишљена је тако да директор апелује на наставнике да траже максимално две ствари по предмету за један час. То конкретно значи да наставник српског језика за један час може да тражи само читанку и свеску, јер се у пракси дешава да ђак за овај предмет носи књигу из граматике, читанку, тзв. обичну свеску и свеску за лектиру и домаћи. Више од сто директора оценило је позитивном ову иницијативу и обећало да ће с наставничким већем и саветима родитеља да направи план њене примене.

– Готово из свих предмета наставници траже да се носи уџбеник, радни лист и свеска. Књига из биологије тешка је 680 грама, историја је тежа сто грама и то је просечна тежина школског уџбеника. Ако знам да одређеног дана у недељи мој син има физичко и музичко, морам да седнем за волан и одвезем га до школе јер школска торба „обогаћена” опремом за физичко, мелодиком за музичко и ужином значи искривљену кичму мог детета – прича мајка једног седмака који похађа школу у центру града у којој од првог разреда основне школе ђачки ормарићи нису били у функцији.

У Секретаријату за образовање и дечју заштиту града Београда подсећају да је главни град обезбедио школске ормариће за све ученике основних школа у школској 2011/2012. години и додају да су они власништво школа које су и одговорне за њихово одржавање.

– У неким школама заживела је пракса њиховог коришћења, у неким није, а о коришћењу ормарића договара се на родитељским састанцима и састанцима Савета родитеља у свакој школи. То значи да их ученици у договору са школом могу користити за намене које сматрају адекватним, о чему опет одлучују родитељи – напомињу у Секретаријату за образовање и дечју заштиту града Београда.

Коментари18
dbf75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ово ми све личи
На укидање штампаних уџбеника и на увођење персоналних лап топова или таблета за сваког ученика. И то ће "средити" српску просвету. Неко мора да се дебело угради, а генерације а се тотално затупе.
milic
Odredjene novine u narocito osnovnim skolama,iako su mozda savremeno pozitivne,prejake su za vecinu ucenika i priznali mi ili ne,stvaraju prilican odbojni osecaj dece u odnosu na skolu.Morali bi shvatiti i prihvatiti,da su deca previse mlada u odnosu na nas i tu je i sposobnost shvatanja i otpora.Mi odrasli im ne smemo biti merilo.
marija
Konačno da se sete!
Dule Astro
"а када се установило да један кључић отвара више ормарића, ствари су почеле да нестају и због тога се одустало од остављања књига у школским ормарићима." Pa vi niste normalni. Nemojte kupovati najjeftinije bravice sa onim plastičnim ključevima, već normalne sa normalnim ključevima. Za sve ima novca (gondole, prazniča rasveta, klizalište na Trgu, najskuplji granit), a na našoj budućnosti se štedi!?
Dragan Stepanovic
Moram da kazem da sam stekao utisak da se nastavno osoblje uopste ne obazire na primedbe roditelja na tezinu torbe sa knjigama, plus oprema za fizicko i dr., i da im je cilj samo da ne dobiju primedbu da kasne ili ne ispunjavaju nastavne programe. Naseg unuka ,koji je prvi razred, mora uvek neko da vodi u skolu kako zbog bezbednosti a zatim torbe. Zamislite da covek od 70 kg. nosi na ramenu dzak od 30 kg jedan km. i to svako jutro i jos da bude spreman da prati nastavu. Zabrinut sam.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља