уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.03.2020. у 19:00 Живојин Ракочевић

Свитање Ловћена

Сваког тренутка хиљаде телефона снима све што се догађа. Снимају доушнике на зградама, снимају себе и своје, снимају полицију и истог трена хиљаде људи из хиљаду углова прати и бележи сваки покрет
Литија, Подгорица 29. фебруар 2020. године (Фото EPA-EFE/Boris Pejovic)

Грачаница – Ослободи се Црна Гора! А кад ћемо ми, каже Дејан Крстић из Грачанице. После два месеца протеста, њихове снаге и изненађујуће жилавости, већини у региону, нарочито укључујући оне који су угрожени, чини се да је Црна Гора слободна. „Ови људи у литијама не пристају на друштво у коме су понижени и означени као грађани другог реда. У ствари литије личе на побуну робова, а да је реч о наводној слободи вероисповести, робови се не би бунили, пре ће бити да је овај закон требало да означи потврду тог робовласничког права”, сматра књижевник из Подгорице Радомир Уљаревић.

Тај осећај је исти овог четвртака на улицама црногорских градова. Он је супротан већинском искуству у односу са Црном Гором, које је наметнуо Мило Ђукановић и његов апарат. Доживљај земље је постао комбинација лежања на плажи и хипертрофиране локалне историје. Све понижавајуће одлуке, сигурно и без компромиса, доносио је аутократа с подршком Запада: референдум, промена имена језика, признање независности Косова, улазак у НАТО...

„Преко 85 одсто грађана је било против одлуке владе да призна Косово. Али ми смо ипак признали Косово”, изјавио је пре две године уочи посете Приштини председник Владе Црне Горе Душко Марковић. Омакло му се интерно истраживање јавног мњења, вероватно и због сигурности и брзине којом су разбили демонстрације у Подгорици, организоване 2008. након признавања косовске независности. Иза те ноћи пуне сузавца остала је слика свештеника раширених руку између полиције која испаљује сузавце и демонстраната што зграду парламента и полицију засипају каменицама. Из једних и других је избијао бес, само је свештеник Јован Пламенац, налик крсту, мирно стајао између њих. Шта га је погодило, то само он зна. Знао је да су провокатори и наивни демонстранти донели вреће камења с обале Мораче испод Немањиног града, знао је да су му негде у облацима сузавца отац Митар и син Крсто. Три генерације познате породице Пламенац биле су на подгоричкој улици. С искуством стеченим у београдским протестима, унук Крсто је свом ђеду навукао џемпер преко главе и извлачио га из сузавца и масе, док је куљао гнев и док су од државе Црне Горе бранили Косово.

Одбрану светиња у Црној Гори започео је давне 1972. Исо Махмутовић, који је изведен с групом својих радника да сруши Његошеву капелу на Ловћену. „Ја нећу да рушим светињу!”, рекао је и одложио пијук. Тим чином се овај Муслиман готово уписао у „Горски вијенац”, а постоје најаве да би ускоро могао добити и улицу у неком од црногорских градова. У то време је, противећи се скрнављењу Његошевог завета, велики српски сликар Петар Лубарда насликао „Сумрак Ловћена”. Драму која ће да расте око обезглављеног Ловћена и саму слику Мића Поповић је објаснио речима: „Гнев расте у тишини. Застрашујуће.”

Деветнаест година касније у духовно потпуно разорену Црну Гору дошао је митрополит Амфилохије. Тајна служба је сматрала да се црква никада неће опоравити и њени штури извештаји о његовом раду изгледали су овако: „Амфилохије с групицом следбеника био у Никшићу; после „Олује” 1994. – Амфилохије с групицом следбеника и избеглицама из Хрватске служио у Херцег Новом; после бомбардовања 1999. – Амфилохије с групицом следбеника, избеглицама из Хрватске и с Косова, почео да гради цркву у Бару; после Закона о слободи вероисповести 2020. – Амфилохије и педесет хиљада људи на улицама Подгорице!” Када су га 2018. у Бару, током градње црквице по узору на Његошеву капелу, више у шали питали: „Кад ћемо подизати ону праву на Ловћену?” Кратко је одговорио: „2020. године.” Нико му није веровао, а данас се на улицама градова у Црној Гори види да је капела обновљена у људима, да је одбрањен Његошев завет и да је сасвим извесна њена физичка обнова.

Колико се може овако и шта власт спречава да направи тешке инциденте као што је то чинила раније? Једним делом демократичности покрета у Црној Гори доприноси и технологија. Сваког тренутка хиљаде телефона снима све што се догађа. Снимају доушнике на зградама, снимају себе и своје, снимају полицију и истог трена хиљаде људи из хиљаду углова прати и бележи сваки покрет. Технологија је победила страх јер је Миливоје Брковић Брџа Црној Гори показао како му свемоћна Милова полиција не може ништа и да их је надиграо.

Покрет наде у који су интегрисани слобода, демократија, вера и нација дао је своје практичне и идејне одговоре.

Посткомунистички лидери су лако одузимали енергију националним и националистичким покретима и хватали снагу њихових најјачих таласа за своју ствар. С грађанским покретима је ствар мало компликованија због ширине критичког мишљења и масе појединаца која размишља својом главом. Хришћанско-грађански покрет и протест је тек потпуна непознаница. Како изазвати бес, како направити довољно велику провокацију према људима који се радују? Толико насмејаних људи на једном месту и бриге за друге и другачије није видела историја овог простора.

„Радује се и старо и младо јер нашим литијама дише дух слободе. Стари су се ђаволи бојали од крста, а ови се данашњи боје од слободе”, рекао је у четвртак на литији Миодраг Тодоровић, никшићки свештеник.

Ђукановић нема методологију, нема капацитет, нема чуло да преузме снагу покрета у Црној Гори. До децембра је био власник ове земље, а за два месеца је већински она заувек отишла од њега. Остао му је само гнев.

Коментари6
71cb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun
Rusenje Njegoseve kapele na Lovcenu i podizanje faraonskog Mestrovicevog mauzoleja je na simbolican nacin znacilo pretvaranje pravoslavnih Srba u CG u novu CG naciju.To su sebi komunisti,kao partijski zadatak,postavili u Drezdenu 1928.g..Milova vladajuca DPS(exkomunisticka) partija,na zadnjem 8.kongresu,kao glavni partijski zadatak odredjuje stvaranje"CgPC"(otimanjem imovine od SPC),radi zaokruzivanja novog nacionalnog CG identiteta..Nije dzaba Milo obnovio spomenik Brozu u Podgorici/exTitograd
Војин
"Црна Гора је секуларна, грађанска и вишенацион. држава, и сценарио да буде верска земље у њој неће проћи.." - одвали Д. Марковић и остаде жив. Шта рећи о Западн. цивилизациским вредностима којима наводно тежи ДМ, осим да он ништа не зна о тим вредностима које су чак унете и у њихове уставе. Тако напр. већ у преамбули устава Немачке стоји "одговорност пред Богом и људима". Члан 56. текста заклетве коју полаже шеф државе завршава се са: "Тако ми Бог помогао". Устав Ирске почиње сличино...
stari doktor
Nedostaje samo još jedno: odlazak diktatora sa vlasti i njegovo suđenje za ono što je učinio svima u Crnoj gori.
Леон Давидович
Црна Гора је пример земље где су домаћи људи у улози извршилаца окупације служећи страном интересу (окупатору) , а при том од окупатора добијају привилегије , материјална добра и све што уз то иде.
Rio Lobo
Lepo je videti i pogotovo cuti sve to sto se desava na tim litijama...ovaj nadahnuti tekst odslikava ta desavanja, ali...mislim da kao i uvek kod Srba njihovi politicari i vodje uglavnom puste narod da se lepo zanese i "izduva" a onda uobicajenim i vec uvezbanim smicalicama vrati sve na prethodno stanje i urade ono sto su naumili...Kao vezba za ovaj zakon i oduzimanje crkvene imovine posluzio je zakon o legalizaciji nelegalno izgradjenih objekata...sta tu sve nema i kako je to nakaradno uradjeno
Mile
Rio Lobo, dosada je tako bilo,a nadam se da je ovo prkretnica i da su tirani ovoga puta promašili,ama baš ceo fudbal. Crkva je najstarija društvena organizacija na svetu i znaju oni šta im je i kako raditi dalje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља