Матичне ћелије помажу у лечењу артрозе зглобова

Здрави зглобови су предуслов за нормално кретање човека, адекватну радну способност и квалитетан начин живота. За безболну функцију зглоба неопходна је очуваност зглобне хрскавице, што зависи од многобројних фактора попут генетике, као и од начина исхране, врсте и интензитета физичке активности, узимања појединих лекова. Оштећење зглобне хрскавице настаје најчешће због деформитета или повреде зглоба, различитих запаљењских болести, инфекција или дуготрајне системске примене кортикостероида. Овоме доприносе и нездрав седећи начин живота, гојазност и дијабетес. Стањена и измењена зглоба хрскавица временом доводи до прогресивног поремећаја функције оболелог зглоба, смањеног обима покрета и нестабилности, појаве отока као и бола, најпре при оптерећењу, а касније и док особа мирује.

Душко Спасовски (Фото лична архива)

Како истиче доцент др Душко Спасовски из Института за ортопедско-хируршке болести  ֦֦Бањицаˮ, ово стање назива се артроза зглоба и може захватити било који зглоб руке, ноге или кичме, али највише пацијената долази са оштећењем зглоба кука (коксартроза), колена(гонартроза) и кичменог стуба (спондилоза). Процес артрозе је прогресиван и резултира истрошеном зглобном хрскавицом и болном укоченошћу оболелог зглоба, са значајним нарушавањем кретања и даљим последицама на читаво тело. Лечење артрозе зглобова је дуготрајан процес, у више етапа, а крајња етапа је операција.

− Као и увек у медицини, најпре размишљамо о превенцији. У случају да се оштећење зглобне хрскавице догоди, примењује се најпре неоперативно лечење: лекови против бола и запаљења, као и супстанце које потпомажу функцију хрскавице, које се пију или убризгавају у оболели зглоб. Примењује се и физикална терапија као и бањско лечење, уз коришћење ортопедских помагала и ортоза као што су штап, штаке, стезници... Последњих година развој регенеративне медицине отворио је нове приступе, уз коришћење препарата који се праве од узорка сопствене крви, костне сржи или масног ткива. Ако су тегобе упркос терапији и даље значајно присутне, саветује се операција – додаје Спасовски.

− Уколико није оштећен комплетан зглоб, ради се такозвана корективна остеотомија: измена позиције зглобних окрајака у циљу прерасподеле оптерећења. Код узнапредовале артрозе, зглобне површине се морају одстранити а окрајци или спојити у једну кост или механички одвојити ради елиминације трења и бола. У том смислу, за одређене зглобове као што су кук, колено и раме постоје веома квалитетне протезе, а ради се алоартропластична операција што значи замена оболелог зглоба вештачким (ендопротезом). Дизајн и конструкција савремених протеза, као и велико искуство ортопеда како у избору врсте протезе ако и у поступку његове уградње, довели су до великог успеха лечења овом методом. Рехабилитација после ове интервенције је брза, а квалитет живота након операције значајно побољшан. Широм Србије се годишње угради више хиљада вештачких зглобова, а највише на Институту за ортопедско-хируршке болести „Бањицаˮ у Београду − каже др Спасовски.

Упркос многим методима неоперативног лечења и све бројнијим хируршким интервенцијама, број пацијената који чекају на уградњу вештачког зглоба је све већи. Овоме свакако доприноси и све дужи животни век пацијената. У складу са најсавременијим светским методама лечења артрозе, наш саговорник истиче да су на Институту ֦Бањицаˮ 2015. године први пут у Србији у лечењу артрозе кука и колена, употребили умножене матичне ћелије самих пацијената.

Захваљујући подршци Министарсва здравља и сарадњи са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство на пројекту Министарства науке, ова нова технологија је у нашој средини примењена свега неколико година после оних у технолошки високоразвијеним земљама. Коришћен је тип матичних ћелија одговарајући за регенерацију хрскавице (мезенхимске), које су изоловане из малог узорка масног ткива и умножене током три недеље до терапијске количине од неколико милиона ћелија, што није могуће добити без умножавања. Ћелије су потом једном ињекцијом убризгане у оболели зглоб. Процедура не захтева лежање пацијента у болници, значајну потрошњу лекова нити трансфузију крви.

− За ову интервенцију су коришћене свеже, незамрзаване ћелије пацијента. Ефекти лечења и даље трају, и за сада четворогодишње праћење ове мале групе пацијената показује заустављање напредовања артрозе, уз значајно смањење бола и побољшање обима покрета. Терапијски ефекат више милиона ћелија превазилази ефикасност препарата где су ћелије неумножене. Увођење методе лечења умноженим матичним ћелијама у стандардну ортопедску праксу представља нову опцију у лечењу артрозе. Као и свака метода, и ова има своја ограничења. На пример, матичне ћелије не могу да поправе узнапредовалу артрозу нити осовински деформисане зглобове као што то може уградња вештачког зглоба. Оне представљају могућу алтернативу код оних пацијената код којих би таква операција била ризична или неодговарајућа − закључује др Спасовски.