Да ли ће после пандемије свет бити бољи

У другачије време ово би биле апстрактне теме, далеко од реалности у којој живимо. Али ковид 19 нас тера да се замислимо. Можда ће ова пошаст допринети промени менталитетског склопа и вредносног система људи. Посебно у процењивању шта је важно а шта не. Да ли је срећа у богатству, новцу, у власти над другим људима? Или у миру, здрављу и благодатима породичног живота?

Највећа штета коју је ковид 19 нанео јесте губитак људских живота. Из релативног спокојства, људи су остајали без најближих, родитељи без деце и деца без родитеља, прекинути су породични генерацијски низови, унети су немири у животе људи. Упоредимо ове привремене бројке са сличним пандемијама из историје и бићемо шокирани. На крају Великог рата са 15 милиона мртвих (девет милиона војника и шест милиона цивила), 1918. уследила je пандемија шпанског грипа са 50 милиона жртава. Следи 55 милиона погинулих у Другом светском рату. СССР је имао 25 милиона жртава, Пољска око шест милиона, а нацистичка Немачка шест милиона (четири милиона војника и два милиона цивила). САД су имале укупно 300.000 погинулих. Свет се није опаметио, па је у локалним ратовима у наредним деценијама погинуло око 75 милиона људи. Председник Трамп је 30. марта ове године оценио да ће од ковида 19 у САД преминути између 100.00 и 240.000 људи, а главни епидемиолог Е. Фуачи да ће „бити добро ако број умрлих задржимо испод 100.000”.

Последица, које ће преживелима угрожавати животе, јесте економска штета настала мерама за сузбијања пандемије, која се упоређује с економском кризом 1929–1933. или глобалном хипотекарном кризом 2008.

У САД је стопа незапослености, од почетка пандемије, са 4,2 одсто порасла на 7,4 процента, а предвиђа се да ће до маја порасти на 15 одсто. У овом тренутку 16,8 милиона људи у тој земљи остало је без посла и средстава за живот. САД планирају да по окончању пандемије уложе 2.300 милијарди долара у обнову привреде. Према подацима из Велике депресије у САД 1929–1933, стопа незапослености је износила 25 процената, а без посла је остало 13 милиона људи, који су се хранили из народних кухиња каквих је било на сваком ћошку. Био је неопходан Њу дил – план тешких и болних реформи од 1933. до 1938 – како би се активирала привреда земље. А онда је уследио Други светски рат. Светска хипотекарна криза започета у САД 2008. изазвала је економску штету која ни до данас није израчуната. Само првих дана кризе из банака су извучене 144 милијарде долара. ЕУ је одобрила 180 милијарди евра за ублажавање кризе која се прелила из Америке глобалистичком везом. Да ли следи понављање већ виђеног? После ковида 19 државе ће западати у дужничке односе изражене милијардама долара или евра, затвориће се бројне компаније, људи ће остајати без посла, а у земљама либералног капитализма без минималног дохотка, без здравствене и социјалне заштите. Само у услужним делатностима у САД већ је 90 одсто незапослених. Последице ће, изгледа, бити жешће него последице светских ратова. Али ће се, упоредо с овим, догодити и неизбежне промене у вредновању свега значајног у нашим животима.

Пословни људи, донедавно потпуно заокупљени стицањем, трансакцијама, скупим становима, луксузним аутомобилима и ексклузивним летовањима, почеће другачије да резонују. До јуче замишљени над профитом, незаинтересовани за примања својих запослених, сада виде да морају да промене концепт. Још ако неки члан породице буде позитивно тестиран, претходни живот се претвара у мору. Уместо тезе да је то измишљена завера како би се уништили најспособнији привредници, ситуација почиње да се схвата озбиљно, али уз критике да су рестрикције инспирисане одржавањем на власти политичких гарнитура. Богати и безбрижни, наши и светски спортисти и велики привредници, почињу да издвајају значајне суме за помоћ здравственим установама за лечење заражених, набавку медицинске опреме, за сиромашне старачке породице, отпуштене раднике и мигранте.

Надамо се да ће борба против ковида 19, поред проналаска вакцине и оздрављења заражених, донети и промене у вредносним системима појединаца и менталитетским склоповима појединица и народа. А дотле, останимо код куће.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa