четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.05.2020. у 20:00 Биљана Лијескић

Богдан Рошчић – револуција на прагу

Нови директор Бечке државне опере, родом из Београда, преузима дужност 1. јула, планира десет премијера у сезони, уводи новине и отвара врата свима, а посебно младој публици
Богдан Рошчић: у младим данима писао је критике поп музике (Фото: са сајта Бечке опере)

Три основна принципа која је Богдан Рошчић (56), нови директор Државне опере у Бечу, иначе рођени Београђанин, саопштио аустријским новинарима гласила су:

– Бечка државна опера треба да буде отворена и доступна свима, јер њено постојање омогућују грађани који плаћају порез. Други принцип је окренути се новим тенденцијама, дигитализацији и привући младу публику. И трећи остварити што више премијера током једне сезоне.

Рошчић на нову дужност ступа 1. јула ове године. У претходне две деценије био је на челу најпознатијих музичких издавачких кућа од „Дојче грамофона” у Хамбургу, „Деке” у Лондону до компаније „Сони класикал” у Њујорку. Из Америке се пре неколико месеци преселио са супругом и троје деце у Беч. Његова породица Рошчић (отац Звонимир, хирург и мајка Лола, анестезиолог) доселила се у Аустрију, тачније у Линц из Београда, средином седамдесетих година прошлог века. Богдан је у том граду завршио гимназију. На Бечком универзитету студирао је филозофију и музикологију, а 1989. године је докторирао са темом „Друштвена теорија Теодора Адорна као Критичка теорија субјекта”.

У младим данима у штампаним медијима писао је критике поп музике, а потом креирао нови стил рада Трећег програма аустријског радија. Стандарди које је тада поставио и даље се поштују. Многи запажају да је разбарушен и неформалан и сматрају да је револуција, када говоре о њему, на помолу. Други не крију сумњу због његовог ангажмана, јер никада пре није био на челу неке велике оперске куће. Њему та скепса нимало не смета и наглашава да не очекује поверење унапред, већ да ће настојати да га заслужи. Додаје да ће време све показати.

Богдан Рошчић има сјајне контакте са највећим светским звездама оперске и класичне музике, од Ане Нетрепко, која живи у Бечу и миљеница је тамошње публике, па до мецосопрана Цецилије Бартоли, тенора Јонаса Кауфмана, a добро познаје диригенте свих генерација.

Занимљиво је да је именован на ово директорско место, чак четири године пре ступања на дужност, тако да је могао добро да размисли и припреми се за дужност коју ће обављати од 2020. до 2025. године.

– Ово именовање је за мене најважнија одлука у мом професионалном животу, а одговорност ћу прихватити с љубављу и страшћу. Планирано је да Бечка државна опера 2022. обележи 125. годишњицу инаугурације Густава Малера на позицију директора ове куће, узимајући као инспирацију принципе које је он овде утемељио: апсолутну уметничку и креативну одлучност, највиши ниво амбиције у сваком погледу и посвећеност највишим стандардима квалитета у свим аспектима опере – рекао је Рошчић 2016. године изразивши захвалност и подсећајући на високе стандарде у раду славног композитора.

Ипак, нико на свету тада није претпоставио да ће се појавити пандемија и да ће многи планови морати да се модификују. Нови директор духовито наглашава да су све невоље изненадне, па и ова. Сматра да ће се последице короне осетити у следећој сезони, неће бити туриста који чине 30 одсто публике Бечке опере, а остаје отворено питање шта ће бити са спонзорима итд. Заједно са Рошчићем функције преузимају и шеф диригент Филип Жордан као уметнички директор, а главни кореограф балетског ансамбла биће Мартин Шлепфер, обојица Швајцарци.

Кад је реч о репертоару Бечке државне опере сезону ће 7. септембра отворити Пучинијева „Мадам Батерфлај”. Планирано је укупно десет премијера у сезони попут Моцартове „Отмице из Сараја”, „Евгенија Оњегина” Чајковског, Вердијеве „Травијате” и „Магбета” итд. Нови директор најављује гостовање Пласида Доминга који ће се на сцени Штатс опере опростити од аустријске публике, где је остварио незаборавне роле.

Богдан Рошчић је у историји Бечке државне опере (прошле године обележила је 150. рођендан као и наше Народно позориште), 33. директор и има тежак задатак да настави традицију великих музичких имена на директорској позицији ове куће. Међу њима су чувени били Густав Малер, Рихард Штраус, Херберт фон Карајан, Лорин Мазел, Јон Холендер итд.

За крај ћемо цитирати Теодора Адорна, филозофа, музиколога и композитора који је говорио оно што Богдан Рошчић одлично зна и данас примењује окренут савременом свету, а то је: „Ко се старом, уобичајеном препусти, само из очаја због тешкоћа новога, тај не налази утехе, него је жртва беспомоћне чежње за неким бољим временима, која то на крају никад нису ни била.”

Коментари4
54d25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Svaka čast, i kapa dole za gospodina.
Zika
Hvala na tekstu. Mogu li da Vas zamoljm da sto cesce i sto vise objavljujete ovakve članke? Umoran sam od sumanutih političkih diskusija koje nikuda ne vode. Tekstom ste mi ulepšali dan!
Marko Lopušina
Primer g. Roščića je dokaz kako u državnim sistemima, u kojima se cene rad, kvaliteti i kreacija, jedan čovek može da postane uspešan. Nije g. Bogdan jedini Srbin u operskoj umetnosti na tako visokom mestu. Ima ih jako mnogo, čak 50, ali to naše medije ne interesuje, jer im je važnija priča o kriminalcu u rialiti programu ili pevaljke na trgu, od umetnika svetskog ranga. Državna opera Berlin je puna naših umetnika, kao i opere u Minhenu, Njujorku, Milanu, čak i u Meksiko sitiju.
Драган
По презимену и имену оца врло је вероватно да је хрват.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља