У Кумровцу обележена 40. годишњица смрти Јосипа Броза Тита

Испред споменика код родне куће Јосипа Броза Тита у Кумровцу је обележена 40. годишњица његове смрти.

Комеморација је ове године била скромнија него раније због епидемиолошке ситуације у Хрватској, а цвеће и свеће пред споменик су положиле делегације општине Кумровец и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске и жупан Крапинско-загорске жупаније Жељко Колар.

Фрањо Хабулин, председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске за Тита је казао да је политичар који је својом појавом и делом обележио 20. век.

„Јосип Броз Тито, човек, револуционар, војсковођа који је покренуо општенародни оружани устанак, водио народ до победе 1945. године. Јосип Броз Тито као државник, председник југословенске федерације који је након рата од неразвијене пољопривредне земље успео да створи средње развијену индустријску, европску земљу”, рекао је Хабулин, преноси Бета.

По његовим речима, Тито је био човјек који је за време своје владавине „демократизирао земљу на начин да је увео самоуправни социјализам, нови пут, нови социјализам којег није било нигде у свету”.

„Човек који је увео делегатски, комунални систем, човек који је донео уставне амандмане 1974. године и дао републикама статус држава. На међународном плану залагао се за активну мирољубиву коегзистенцију из чега је произашао и Покрет несврстаних”, истакао је, између осталог, Хабулин.

Тита не морамо волети, али га морамо поштовати, изјавио је начелник Општине Кумровец Роберт Шплајт.

„Тито је био велики војсковођа и председник који је обележио светску историју. Свет то признаје и поштује, а код нас је увек било и биће проблема око левих и десних и прихватања свега тога”, рекао је Шплајт.

Крапинско-загорски жупан Жељко Колар казао је да је у име жупаније одао пошту вођи антифашистичког и партизанског покрета, победнику у II светском рату.

„Човеку који је матици земљи Хрватској вратио Истру, град Ријеку, острва, човеку који је уставом из 1974. године омогућио правни основ да се Хрватска може прогласити самосталном и независном Хрватском коју су после бранитељи крвљу извојевали и који су најзаслужнији за стварање хрватске државе”, истакао је Колар.

Додао је да лично није међу онима који треба да бирају треба ли Тита памтити по добром или по лошем, те закључио да о томе колико су Тита ценили његови савременици, без обзира ради ли се о монархијама, републикама или државама, говори број државника из светских земаља који су дошли на његов последњи опроштај.