Грејс-порези на поклоњене минималце

Прве недеље јуна стићи ће други минималац привредницима и запосленима, а трећи прве недеље јула, док је први за око 1.052.000 радника у 232.000 предузећа исплаћен 7. маја, потврдио је Синиша Мали, министар финансија, Танјугу.

Објаснио је да ће помоћ од три минималне зараде добро доћи привредницима да консолидују своје пословање и да исплате зараде, док се, каже Мали, „не захукта” привредна активност у нашој земљи након вируса корона.

С друге стране, послодавци, иако задовољни због бриге државе, жале се да на овај износ морају да плате порезе и доприносе. Вајкају се поједини послодавци и кажу да им је држава дала 30.000, а узела 18.000 динара. Радници који раде код приватника тврде како су им послодавци рекли да су у тешкој ситуацији, јер на минималац који је држава исплатила њиховим запосленима морају да плате порезе и доприносе у месечном износу од 18.000 динара.

Пошто не раде, немају приходе, кажу да не могу то да плате, па зато размишљају и о затварању радњи. Подсећања ради, државна мера исплате три минималца углавном је намењена оним малим предузећима и предузетницима који немају резерве да преброде кризни период како не би отпуштали људе.

После оваквог тумачења актуелне ситуације, запослени су тек забринути, јер сумњају да ће дугорочно остати без посла. Међутим, плаћање пореза и доприноса држави, који иначе морају да се плате, не може бити разлог за престанак делатности из простог разлога што је држава њихово плаћање одложила за наредну годину па и дуже.

Биће да послодавци или њихове књиговође нису добро проучили уредбу о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору која се тиче исплате три минималне зараде. Поједностављено речено, држави мора да се плати њено, чак и када је она дала из својих пара минималац, али не сада.

Упитани да ли је то тако, у Министарству финансија одговарају да се на исплате зарада плаћају порези и доприноси, без обзира на то из којих средстава се исплаћују. Међутим, послодавац има обавезу да запосленом исплати зараду. Сходно томе, помоћ за послодавца представља то што је држава преузела део те обавезе на себе (уколико је зарада виша од минималне) или у целости (уколико је једнака минималној заради), јер би иначе послодавац имао трошак у тој висини.

Такође, и доспелост за плаћање пореза и доприноса за три месеца одложена је до следеће године (4. јануар 2021), са могућношћу додатног одлагања плаћања до 24 месеца, што представља додатну погодност за послодавце, истичу у Министарству финансија.

Истовремено, уредбом нигде није прописано колики износ зараде послодавац мора да исплати запосленима, тако да се не може рећи да су овом одлуком наметнуте било какве додатне обавезе за послодавца. Према томе, на наведени начин послодавци су добили значајну помоћ, кажу у ресорном министарству.

И док је једна дилема разрешена, предузећа која су се пријавила за помоћ имају недоумицу да ли је једини услов за примање овог минималца да компанија није отпустила више од 10 одсто радника од 15. марта, када је пандемија проглашена, или има још неких разлога да се паре не добију. Да ли се помоћ даје свим запосленима линеарно, па и директорима и менаџерима компанија, или не.

Како у НАЛЕД-у кажу, чланом 13 уредбе предвиђено је да се средства уплаћују на посебан наменски рачун послодавца отворен у Управи за трезор. Износ средстава који правно лице добија у мају, јуну и јулу ове године прима се множењем основне минималне нето зараде за март (30.367.04 динара за сва три месеца) и броја запослених са пуним радним временом за који је поднет образац за обрачунски период.

Осим тога, број запослених са пуним радним временом може се увећати за број радника који не раде пуно радно време сразмерно проценту радног ангажовања. С обзиром на то да се новац уплаћује на наменски рачун послодавца, а не на појединачне текуће рачуне запослених, обавеза послодавца је да овај новац искористи за исплату зарада, што значи да их може добити и менаџмент компаније.

Дакле, истичу у НАЛЕД-у, нема ограничења у том погледу, даје се свим запосленима. То значи да новац добијају и директори и менаџери компанија ако су запослени у друштву.

Услов је да број запослених у наредном периоду све до истека три месеца од последњег месеца за који су коришћене погодности не падне за више од 10 одсто, не рачунајући оне којима истекне уговор о раду на одређено.

Оно што послодавце који су се пријавили за помоћ занима јесте да ли се у случају да радник у периоду после коришћења директних давања сам напусти фирму, самоиницијативно откаже уговор о раду, његов одлазак рачуна у смањење броја радника или се рачунају само они којима послодавац да отказ.

У НАЛЕД-у потврдно одговарају, истичу да се тиме смањује број запослених, те би у овом случају послодавац требало да запосли ново лице на овом радном месту уз претпоставку да то буде краће од месец дана.

Овде једино до краја није јасно да ли се у овом случају исплата директних давања односи и на новозапосленог, пошто није је списку за претходни месец, а што је основ да би се новац уплатио.