субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.05.2020. у 14:10 Андријана Цветићанин
ФЕНОМЕНИ: СУСЕДСКИ ОДНОСИ

Комшије положиле испит

Током ванредног стања подсетили смо се изреке да кућу не чува брат из далека, нити добра ограда, већ они с којима делимо кров или двориште, а у ери урбанизације и отуђења важно је неговати блиске односе
(Фото EPA-EFE/ANDRZEJ GRYGIEL)

Међу станарима вишеспратнице у београдском насељу Раковица с тридесетак станова, после проглашења ванредног стања, испоставило се да само једна особа у овој згради има мање од 65 година! Старосна структура у односу на званични списак кућног савета променила се преко ноћи. Млади, махом подстанари, вратили су се у родна места или прешли код пријатеља, рођака, ближе центру како би лакше стизали до посла.

Иако седокос, једини станар на којег се није односила строга забрана изласка на улицу, напрасно је постао полетарац: данима је помагао старијима од себе. Звонио је на сва врата с питањем: Добар дан, да ли вам треба нешто из апотеке, продавнице, киоска?

Многе комшије по градовима Србије положиле су испит добросуседских односа с највишом оценом током она чувена 53 дана ограничења кретања за најстарије. Друштвене мреже преплавила су бројна виртуелна сведочанства о доброчинству. Шеровале су се фотографије и видео-снимци сличног садржаја: „Комшије којима је потребна набавка из продавнице нека се јаве у стан 12”, „Драге комшије с љубимцима, прошетаћу вашу куцу”, „Позвоните на интерфон број 32, ако вам је нешто потребно”, писало је на цедуљама окаченим на улазима зграда у Ужицу, Новом Саду, Нишу, Зрењанину, Београду, Лесковцу...

Солидарност без граница

Сличну солидарност показали су и становници градова широм Европе, у државама још теже погођеним пандемијом. Уз помоћ приручних средстава, довијајући се, Шпанци, Италијани, Французи, Македонци, Немци... пребацивали су потрепштине с балкона на балкон, пили су јутарњу кафу на дистанци по крововима, сви станари једне улице аплаузом су поздрављали опорављене после изласка из болнице, славили нечији рођендан. Ко је знао да пева или свира с терасе је увесељавао околину, фитнес инструктори позивали су на заједничка вежбања с прозора...

Ванредна ситуација показала је још једном исправност изрека да „кућу не чува брат из далека, него најближи комшија” и да је „боље имати доброг комшију, него добру ограду”.

Зоран Црњин, психолог и психотерапијски саветник за „Магазин” истиче да се „здрави” комшијски односи најбоље граде управо малим знацима пажње и сарадње:

– Као и други, комшијски односи се темеље на разумевању, толеранцији, пружању помоћи онда када је потребна, спремности да се та помоћ затражи.

Он подсећа на бројне сцене из култних домаћих филмова, пресликаних из стварног живота: дочекивање нових комшија у крају с испеченим колачима.

– Данас, међутим, живимо другачијим, убрзаним ритмом, у односу на период од пре три, четири деценије. Често немамо времена да спремимо оброк, направимо колач за породицу. Али, зато увек можемо да придржимо улазна, врата од лифта, позајмимо алат, однесемо погрешно адресиран пакет на праву адресу – набраја Црњин мале знаке пажње којима се попут лего коцкица гради јака комшијска грађевина.

Психолог указује да су сарадња и испомоћ дубоко укорењени у људској природи, а ти обични, културни поступци могу да подстакну друге да их такође чине. Тако се креира атмосфера добросуседства.

Колико су ове везе значајне у ванредним околностима могу да потврде сви који су током претходних недеља били ускраћени за контакт с породицом, пријатељима. Нарочито, у великим градовима где су, до тада, можда, непознати, станари са спрата изнад или испод постали као најближи род.

– Уколико је ишта добро проистекло из ове кризе то је повезивање с пријатељима, познаницима, комшијама. Били смо подстакнути на људскост. Делили смо с њима своје бриге, страхове, пружали и тражили подршку и утеху – указује психолог.

Комшијске везе су изузетно значајне и у редовним животним околностима. Оне утичу на доживљај сигурности и заштите од лопова, пожара, сличних недаћа. Није неуобичајено да се одлука о куповини некретнине доноси на основу, између осталог, квалитета комшилука.

Неки су током ванредног стања одлучили да се повуку у мања места и села, одакле су се вратили пуни речи хвале, с утиском да је суживот изван урбаних зона још квалитетнији и топлији, да се људи међусобно поштују и сарађују.

Нажалост, бег из градова биће све тежи на било ком земљином шару. Од 2007. први пут број становника на планети у градовима премашио је број становника села. На крају друге деценије 21. века скоро пет милијарди становника планете живи у градовима. Предвиђања Уједињених нација су да ће до 2050. чак две трећине укупне популације бити у урбаним зонама. Размере овог убрзања илуструје податак да је почетком 19. века у градовима живело мање од 10 процента светског становништва.

Да ли с нестанком села нестају и комшије?

Без обзира на то да ли се живи у граду или селу, комшијске заједнице део су ширег друштвеног система и носе одређена правила понашања, обичаје, културне обрасце, указују стручњаци.

Када се пређе тај друштвено устројени праг, граница ће неминовно склизнути на „ тамнију” страну медаље. Тада се, фигуративно речено, подижу високе међе, јављају лоши односи; иако наша узречица није искључиво српски манир да неко пожели „да комшији цркне крава”.

У мањим срединама људи су упућенији једни на друге, чешће се срећу, више је прилика да граде дубље односе. Међутим, није реткост да се односи превише умреже, чиме се губи граница једног домаћинства и заједнице у којој се та породица налази.

(Фото EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA)

Приватност се поштује

– У градовима имамо обрнуту ситуацију. Граница породице и шире заједнице сувише је крута па често првом комшији не знамо ни име – примећује Зоран Црњин.

Његов савет је зато да се однос с комшијама гради тако да буде флексибилан, с околином дели онолико садржаја и времена колико су чланови домаћинства спремни да поделе. Истовремено, поштујући туђе потребе, уколико се разликују од наших и – обавезно чува одређена доза приватности.

Одложено за септембар

Широм Европе, последњи петак у мају у календару догађаја, од 2004. године, обележава се као Дан комшија. Овогодишњи, због актуелне ситуације одложен је за 18. септембар. У складу с актуелном ситуацијом биће посвећен солидарности.

Дан комшија обележава се у више од 35 држава Старог континента, у чак 1.450 градова, а организатор је Европска федерација за локалну солидарност (EFLS) са седиштем у Паризу. Идеја је потекла из Француске када је на националном нивоу одржан први Дан комшија 1999. године у Граду светлости. Прошле године централна конференција била је у Стразбуру.

Идеја је да се Даном комшија промовишу вредности попут: солидарности, међусобне помоћи, добрих односа, интеркултуралне размене, социјалне кохезије... Све је више, наиме, урбаних средина у којима адресе налазе људи с разних страна, континената. Тог дана организују се радионице, мини-сајмови по четвртима, берзе локалних производа, концерти, позоришне представе, акције помоћи старима, самима, сиромашнима...

У Аустралији се кроз сличан концепт Дан комшија обележава последње недеље марта, док у САД локалне заједнице славе суживот по градовима различитих датума, по савезним државама.

Бринимо једни о другима

Упркос томе што се свет мења великом брзином, људска бића су иста. У нашој природи потреба је да будемо део заједнице, бринемо једни о другима, помажемо у тешким временима. Безброј пута до сада то се потврдило кроз историју.

– То је нешто што нам нико не може одузети. Уосталом, ми сами стварамо свет сутрашњице. Потрудимо се, свако за себе, да буде лепша и нама и нашим комшијама – сугерише психолог Зоран Црњин.

Коментари2
d3d1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Тачно, али има и оних других бахатих, саможивих, надобудних, кол'ко нећеш! Мој садашњи комшија пре пар месеци купио стан, за кеш... Прво позвонио на врата и каже - знаш комшија, да склониш ове ствари, сметају ми (полица за обућу, орман и замрзивач у одвојеном делу ходника, само испред мог стана, који иначе сви станари користе за сличну намену). Рекох, "добар дан, добродошао, а ово нећу, тужи ме!" О бушењу, бургијању, лупању, до ситних сати, месецима, без обзира на децу и болесне не бих сад..
Dr Slobodan Devic
A kaze se jos i "Komsija ti je prvi rod" sto sam na svojoj kozi i licno iskusio. Pa da (zlo)upotrebim ovu priliku i zahvalim se svim mojim komsijama koji su o meni na razne nacine brinuli kada sam bio mali ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља