среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2020. у 21:00 Градимир Аничић
УЗ НОВИ ФЕЉТОН „ПОЛИТИКЕ”

Срби пре Немањића

Преднемањићко доба српске историје је слабије познат део наше прошлости, посебно у поређењу са стањем у неким другим срединама
(Фото А. Васиљевић)

Користећи се архивским изворима и новим археолошким истраживањима, Марко Алексић, српски археолог, у књизи „Српске земље пре Немањића”, коју је недавно објавила издавачка кућа Лагуна, пише о првом по имену познатом Србину кнезу Дервану и земљи Бојки. Ту су и подаци о древним словенским насељима, настанку титуле жупана и ископавањима више цркава и палате из 8. века, што показује да су Срби примили хришћанство раније него што се до сада мислило. Раздобље које аутор у овој књизи обрађује је 7–10. век.

Марко Алексић је пажњу наше читалачке јавности задобио књигама „Марко Краљевић, човек који је постао легенда”, „Српски витешки код” и „Medieval Swords from Southeastern Europe” (Средњовековни мачеви у југоисточној Европи) која је нажалост објављена само на енглеском језику. У младости се веома успешно бавио мачевањем, у дисциплини сабље, и био чак и екипни првак државе.

(Фо­то М. Дугалић)

Као члан екипе или вођа ископавања, учествовао је у археолошким истраживањима средњег века у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој и другим земљама. Објавио је о томе многобројне научне радове. Чак је стизао о томе да пише и за „Политикин Забавник”. Од сутра објављујемо његов фељтон у „Политици” о Србима 7–10. века.

Зашто сте се, након дугогодишњег бављења темама као што су средњовековна војска и витештво, одлучили да напишете књигу о историји Срба пре Немањића?

Иако сам се током свог досадашњег рада заиста бавио истраживањем средњовековног оружја, војске и витештва, поље мог почетног образовања и специјализације је заправо раносредњовековна археологија. То је тема коју сам све време пратио и посвећивао јој пажњу пре него што сам се одлучио да напишем књигу.  Водеће студије у свету које се баве овом темом данас пишу управо аутори који се служе тумачењем не само писане већ и археолошке и друге историјске грађе, што је био принцип који сам се и ја трудио да применим у овој књизи, а од помоћи ми је било и то што сам учествовао у истраживањима бројних археолошких локалитета из ове епохе.

Да ли сте својом последњом књигом успели да бар донекле унесете светло у  таму периода српске државности пре Немањића?

Преднемањићко раздобље српске историје је заиста слабије познат део наше прошлости, посебно у поређењу са стањем у неким другим срединама, укључујући и наше ближе окружење. Вероватно за то постоји више узрока, а један објективан био би мали број сачуваних писаних извора из те епохе, што је препрека са којом се сусрећу и научници у другим земљама. Са друге стране, све већи број истражених раносредњовековних локалитета, чији је број у Европи посебно порастао протеклих неколико деценија, омогућио је да данас располажемо знатном археолошком грађом која пружа и веће могућности за нова открића и сазнања о овој теми. Не би можда требало да процењујем домете свог тек довршеног рада, али је моја намера заиста била да овом књигом покушам да осветлим најзамагљенији и најмање познати део наше прошлости, а коначни суд о томе треба да пружи наша стручна и шира јавност.

Због чега је ово раздобље од седмог до десетог века значајно за српску и европску историју?

Ради се о важној и занимљивој епохи у којој су се одиграли неки од кључних догађаја у историји Европе, као што су освајања Карла Великог и настанак Франачког царства, словенска експанзија на континенту, почетни векови ислама или појава викинга. То је доба када је на рушевинама античког света израстала Европа какву и данас препознајемо и када су многи данашњи народи први пут ступали на историјску сцену, док су неки други заувек нестајали. За нас је значајно да Срби спадају међу оне словенске народе чије се име међу првима јавља у изворима, а неки од кључних догађаја за нашу историју, као што је примање хришћанства и почеци писмености, одиграли су се управо у том раздобљу.

Често цитирате Константина Седмог  Порфирогенита из књиге „О управљању царством”. Колико је он за вас поуздан када пише о народима од почетка Византијског царства до свога доба – 10. века будући да га неки историчари оспоравају?

Дело овог византијског цара под називом „О управљању царством” значајно је за историју не само нашег већ и бројних других европских народа о којима такође пружа драгоцене и јединствене податке. Стицајем околности, у изабраним одломцима из моје књиге који ће бити представљени читаоцима „Политике” нешто је чешће цитиран овај извор, али су у самој књизи коришћени и други писани извори, попут франачких анала, папских писама упућених српском и другим владарима раносредњовековне Европе, списи неких других византијских историчара, византијски црквени документи, одлуке црквених сабора у Сплиту, локалне далматинске хронике све до откривених натписа уклесаних на каменим споменицима или урезаних на различитим предметима из тог времена. Оно што је такође важно када се говори о поменутом делу Порфирогенита које је настало средином 10. века јесте то да се оно бави збивањима из ранијих столећа из којих располажемо најмањим бројем извора, због чега су његови подаци посебно драгоцени. Византијски цар-писац и сарадници који су му помагали у писању имали су на располагању старије документе из царске канцеларије и друге изворе, а основна намена овог списа је била да послужи као упутство за владање царевом сину и наследнику Роману Другом, што говори да је састављен са намером да пружи истините податке о темама којима се бави.

Која су то нова сазнања о најстаријој српској историји до којих сте дошли током рада на књизи?

Будући да је књига замишљена као својеврсна синтеза прошлости Срба од 7. до 10. века, користио сам пре свега резултате најновијих истраживања научника и мојих колега у земљи и иностранству.  Упоређивањем тих резултата и заједничким сагледавањем различитих врста писаних, археолошких, уметничких, лингвистичких и других извора указивала су се нова сазнања која сам се трудио да додатно проучим и проверим. Међу њих би свакако спадало откриће постојања низа цркава које су оквирно датоване у седмо-осмо столеће на простору најранијих српских земаља, што сведочи да су Срби прихватили хришћанство раније него што се до сада веровало. На такву могућност упућују још неки налази, а о томе говоре и поједини писани извори који су овим открићима добили додатну потврду. Ту је и занимљива грађевина такође из 8. века која има особине једне владарске палате какве су познате у Европи тог времена, што би представљао најранији такав пример у словенском свету. Свакако да ће даља истраживања пружити могућност за далекосежније закључке, али већ сада се може рећи да поменуте грађевине као и други налази попут на пример делова ратничког појаса из друге половине осмог века из утврђења у Могорјелу у долини Неретве или печатњака са именом Стројимира, члана српске владарске породице из друге половине деветог  века, који представљају скупоцене предмете али и врхунске занатске и уметничке радове своје епохе, сведоче да је на тлу најранијих српских земаља постојао виши степен културног развоја него што смо можда претпостављали, док рано посведочене везе са Византијом а могуће и другим земљама као што је на пример Лангобардско краљевство у Италији указују не само на шире политичке контакте које су Срби остваривали већ и на њихову значајнију улогу у збивањима тог времена.

Коментари27
1d3cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братимир
О "описмењавању". Народ је у раном средњем веку био неписмен, то је и Јован Скерлић помињао. Једина писанија била су везана за цркву и црквене књиге, сви остали нису знали ни да читају ни да пишу, а школе нису постојале.
Братимир
Појмови државе и нације појављују се тек у деветнаестом веку. До тада се углавном владало стихијски, односно свако ко је био боље наоружан и бруталнији од осталих запоседао је земљу и тлачио остатак становништва - класичан феудализам. Највећи ратови су се водили управо међу браћом рођеном око поделе земље и робова, а често су потпуни странци владали овим или оним феудом - нема то везе са нацијом него са материјалним богатством и потчињавањем. Исто као и данас.
Питање
Објасните ми ко је "староседелац" на Криму, Анадолији, Палестини а посебно Јерусалиму ? Молим одговорите !!
Dragan K.
Bratimire, ja sam grupa I2. Nisam znao da sam od Vikinga. Meni su ovi koji se time bave rekli da sam Dinarac.
DAN
Братимире, Грци су били на Криму пре 2500 година. Персијанци су га освојили под Даријем Великим и имамо по Херодоту списак племена која су ту била. Археолошки налази упућују на Грке, Римљане и Византију од које су Руси на Криму примили хришћанство тј кнез Владимир ! Нису "староседеоци " ни Руси ни Украјинци, али какве то везе има? Нису ни Турци у Анадолији нити Арапи у Палестини !!!
Прикажи још одговора
Питање
Da se razjasnimo. Kakve veze ima što su Sloveni došli na Balkan u 7, veku. Nije valjda da će preko toga da se rešava današnja politička situacija ili jeste ?! Kakve veze ima što smo od Grka dobili hrišćanstvo? Jesmo li tako manje hrišćani ? Kakva prava ima "starosedelac" i recite mi ko je starosedelac na Krimu i da li su neki narodi povlašćeni i ako nisu "starosedeoci". Molim objavite i odgovorite!! Hoćemo li "nestarosedeoce" proterati?!
Jedan od Slaveno Srba
Vaše prvo pitanje je jedno od ključeva za "otključavanje" nepoznatog.Sloveni nisu došli na Balkan(pravilno Ilirik). Slaveni(južni) su tu od Nojevog potopa 7529 godina.Taj kalendar je važio do 1881. godine.Ogroman broj njih su danas Srbi, sa apostolskim imenom u korenu prezimena.Na Ilirik su doseljeni, tokom reromeizacije Rimskog carstva, osim "mongolo" Hrvata i "Beli" Srbi, ostaci Moravskog plemstva i njihovi podanici.Slavensko ime u prezimenu. Srbi su posrbili Slavene a sami se slavenizirali.
Драган
Опет квази Порфирогенит?! На осниву којих "извора" је он писао то што је написао? А има ли српске историје од пре тог фамозног његовог седмог века? Испада да су Срби пали са Марса... Шта је са античком историјом Срба?
DAN
Писао је на основу византијских извора који су најпоузданији из тог доба у Европи! Византија је једина имала администрацију преживелу од Римског царства и била сређена држава тада у Европи! То што се нама Србина не свиђа је други проблем. Иначе, византијски извори су, заједно са Персијским, Арапским и Кинеским , реперни за рани средњи век јер других нема ! Користе се и за потврђивање астрономских догађаја!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља