Неотровне змије живе и у подрумима центра града

Змија која је пре неколико дана пронађена у Улици Томаша Јежа у подруму је рибарица и једна је од безопасних врста које станују у Београду. Она је само била једна од више њих које су суграђани последњих дана уочили. Од 1. јуна па до јуче радници ЈП „Ветерине Београд” ухватили су и у природу вратили 17 змија. То не чуди јер у последње време има доста кише, због чега се појављују глодари и жабе, а они су „главна храна” на менију змија. Змије су отркривене у Улици Народних хероја на Новом Београду, али и у Новом насељу први део Рушњу где је на једном месту у шахти откривено њих седам. У „Ветерини Београд” апелују на суграђане да их позову уколико открију змију јер су они обучени да их безбедно ухвате и однесу у природу.

А да је у подруму на Врачару била неотровна змија  за „Политику” потврдио је др Растко Ајтић, херпетолог из Завода за зашту природе Србије.

– Контактирали су ме људи из „Ветерине Београд” јер су њима пријавили да је у подруму зграде на Врачару откривена „отровна змија”. Како су људи „Ветерине Београд” обучени код нас у Заводу за хватање неотровних врста, фотографисали су је и за сваки случај послали да видим о којој је врсти реч. Чим сам погледао фотографију било је сасвим јасно да је реч о неотровној змији рибарици – каже Ајтић.

То што је нађена на Врачару, каже, у центру града, није неуобиочајена појава.

– Када је реч о рибарицама и белоушкама њих има и на простору Славије, Трга Николе Пашића и Трга републике. То људе не треба да плаши јер су оне потпуно безопасне.  Углавном се крећу каналима за одвод атмосферских вода, а претходна три, четири месеца су им погодовала јер није било буке нити вибрација па су могле „опуштеније” да бораве у свом окружењу – каже Ајтић.

У престоници, осим ове две врсте, живе и степски смук, обични смук и смукуља. Најчешће у граду насељавају подруме. Неотровне змије су обично неутралних боја и могу бити различитих величина, примера ради смук може да нарасте и до два метра.

Врло су важна карика у екосистему и имају велику улогу у контроли бројности ситних глодара и инсеката. Због тога и што је можда

– Змије су такозване солитарне животиње, односно самосталне су и живе појединачно. У периоду парења, у пролеће, неотровне змије имају обичај да се испреплећу. У том сплету може да их буде од пет до десет и то људи називају змијско легло. Али то кратко траје и оне после парења одлазе свака на своју страну. Када је реч о отровним змијама оне се паре појединачно, али се и оне разилазе након чина парења. Неотровне змије легу јаја, док отровне рађају живе младунце, али је заједничко и једнима и другима да не брину о потомству – објашњава Астић.

Оно што је занимљиво да су све змије територијалне животиње, а да мужјак женку налази помоћу феромона, супстанци налик хормонима. Те формоне односно мирисе „прикупља” палацањем језика.

Отровних змија у природи у престоници нема, а држање у приватном власништву је законом забрањено.