субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.07.2020. у 15:49

Српске школе у Пећи

(Новица Коцић)

Срба, српске деце и српских школа у Пећи било је вековима уназад. Руски конзул у Сарајеву, историчар и путописац Александар Ф. Гиљфердинг који је посетио Пећ 1857. године записао је тада да је у Пећи било српских школа и пре и после сеоба Срба 1690. године. У турско време, у 19. веку је у Пећи основана српска школа 1817. године при цркви, а градска мушка српска школа основана је 1840. године. Српске школе су тада финансирали имућни Срби из Пећи , занатлије , трговци. Тада је Гиљфердинг записао да женску школу у Пећи похађа 40 девојчица, да такве школе „не постоје у целој Босни и Херцеговини” и да у Сарајеву српски богати трговци не желе женске школе, јер „девојка чим научи читати и писати, прво ће момцима слати љубавна писма”.

У Пећи, угледни занатлија Риста Аврамовић основао је у својој кући 1854. године прву српску женску школу коју је похађало 27 девојчица. Идуће године, Турци су спалили Ристову  кућу и школу, али их је Риста обновио, па је ова школа наставила са радом у 20. веку.

Српске школе у Северној Метохији детаљније је описао Михаило Ј. Бојичић у својим књигама „Школство у Метохији у 19. и 20. веку” (Београд, 2017.) и „Биографије српских наставника у Метохији у 19. и 20. веку” (Београд, 2016.) Ове књиге су од фундаметалног државног и националног значаја, као и доказ да је у Пећи и Метохији одувек било Срба и српске деце. Из Пећи су Срби протерани 1999. године, данас их тамо у граду нема, а има ево двадесетак година само прича политичара о повратку избеглих и расељених лица. То је резултат овог „демократског” и „цивилизованог” времена.

Проф. др Бранислав Николић
Нови Београд

Коментари1
098b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милутин Осмајлић
Свака част Михаилу Ј. Боичићу на сјајним књигама "Школство у Метихији у 19. и 20. веку" и "Биографије српских наставника у Метохији у 19. и 20. веку", међу којима се налази и биографија мога оца Милића Осмајлића, наставника српског језика и књижевности, дуго година директора осмогодишње школе у Главичици код Пећи. Ове књиге су историјско штиво за будуће генерације, да се не забиорави прегалаштво просветара из српске Метохије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља