четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.07.2020. у 09:44 Д. Б.
ПРИШТИНА НАЈАВИЛА НАСТАВАК КАМПАЊЕ ЗА ПРИЗНАЊЕ тзв . КОСОВА

Шамар Бриселу и Вашингтону

У Канцеларији за Косово и Метохију су незванично рекли да ће став према новонасталој ситуацији данас саопштити председник Србије
Северни део Косовске Митровице (Фото З. Влашковић)

Најаве да тзв. Косово неће прекинути кампању за чланство у међународним организацијама представљају нови шамар Приштине међународним напорима за обнову дијалога с Београдом. На ту оцену се могу свести реаговања после изјаве премијера привремених приштинских институција Авдулаха Хотија. Обраћајући се посланицима парламента у Приштини, он је најавио да лобирање за признање тзв. Косова није суспендовано. Како преноси „Коха”, Хоти је додао и да је договорио сарадњу с међународним партнерима о чланству тзв. Косова у међународним организацијама и да је управо то разлог што су с њим недавно у Бриселу боравили и његови заменици, саветници и заменици министара у привременим приштинским институцијама.

Какав ће бити одговор Београда на ове наводе и да ли се може уопште очекивати наставак разговора? На то питање у Канцеларији за Косово и Метохију за Танјуг су незванично рекли да ће став према новонасталој ситуацији, коју виде као удар на саме темеље дијалога, данас саопштити председник Србије Александар Вучић. У међувремену, све је више мишљења да Приштина показује како не жели озбиљан дијалог, због чега би Београд требало да промени досадашњу толерантну позицију. Додатни разлог за такве тврдње јесте чињеница да је обустављање кампање за чланство тзв. Косова у међународним организацијама било предуслов за наставак дијалога, на који се Приштина обавезала и Вашингтону и Бриселу и Београду.

Штавише, директор Центра за глобализацију Дејан Милетић оцењује за „Косово онлајн” да Хотијева изјава представља директно подривање свега што су САД урадиле под Трамповом администрацијом и позиције америчког изасланика Ричарда Гренела, који је захтевао отворен дијалог заснован на интересима грађана, смањењу тензија и реализацији неких пројеката економске природе. „Ми видимо да овакав потез указује да Приштина одбацује све што је Гренел урадио и да не жели озбиљан дијалог. За њих је ово било добијање на времену док чекају изборе у САД и све што раде је у том правцу”, рекао је Милетић, додајући да, ако Приштина неће да поштује договор, онда и Београд има право да тражи повлачење признања тзв. Косова. Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност изјавио је да Хотијева најава показује да косовски Албанци одустају од недавно обновљеног дијалога са Београдом.

„Разлог за то би ваљало тражити у одбијању Београда, али вероватно и дела међународне заједнице, да изађе у сусрет нереалним, максималистички постављеним амбицијама Приштине, које се огледају у најавама њихових званичника, по којима ће обновљени процес дијалога резултирати признањем косовске независности од стране Београда у наредних неколико седмица. Важно је да у овом моменту реакција званичног Београда буде суздржана, али у исто време и одлучна, чиме ћемо јасно показати да не пристајемо на двоструке аршине, чувајући кредибилитет који смо као конструктивна и одговорна страна у дијалогу изградили претходних година”, рекао је Старовић за „Косово онлајн”.

Подсетимо, управо је Гренел половином јуна обелоданио да је добио уверавања од владе привремених приштинских институција да ће привремено бити заустављена кампања повлачења признања, односно захтева за чланство у међународним организацијама. То се десило уочи састанка 27. јуна у Белој кући, који је касније одложен. У међувремену је дошло до два сусрета представника Београда и Приштине у Бриселу, после којих је Хоти казао да Приштина није суспендовала лобирање за признање, што се може тумачити и као шамар напорима које ЕУ улаже у обнову дијалога. Премијер привремених приштинских институција је додао да је за њега устав тзв. Косова платформа за дијалог. Он је најавио и да ће област економије у дијалогу с Београдом водити професор Мухамед Мустафа. Приштина, иначе, разговоре о економији покушава да представи као питање наплате ратне одштете у току сукоба на Косову 1998. и 1999. године.

Вучић и Хоти на „зум” самиту Атлантског савета

Председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Авдулах Хоти требало би да учествују у среду на регионалном самиту о партнерству на западном Балкану, у организацији Атлантског савета.

Како је саопштио Атлантски савет, а преноси „Косово онлајн”, самит ће бити одржан онлајн, посредством платформе „зум”, а очекује се да ће на њему учествовати и премијер Албаније Еди Рама, председник Северне Македоније Стево Пендаровски, као и званичници Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Како се наводи, сврха самита је олакшавање и промоција конкретних корака ка регионалној економској интеграцији, који могу да подстакну економски опоравак након пандемије ковида 19, ојачају дугорочну конкуренцију и привуку улагаче.

Атлантски савет наводи да се лидери западног Балкана слажу са храбрим и практичним корацима за унапређење регионалне економске сарадње.

„Ови важни кораци помоћи ће регији да превазиђе поражавајући утицај пандемије ковида 19, са већим могућностима за економски развој”, наводи се у саопштењу Атлантског савета.

Коментари9
2e779
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran P.
Bože gluposti, Bože komentara...
LaCosta
Zar mi nemamo bas nikakav politicki kanal kojim bi do Trampa progurali informacije sa terena? Obavestajni aparat je u rukama duboke drzave i oni sasvim sigurno selektivno plasiraju informacije do predsednika. Ne verujem da je Tramp cuo kako ga je Rama pred izbore nazivao idiotom. Da je cuo, to ne bi bilo bez reakcije. Isto tako ovo surovanje Arnauta sa Bajdenom je nesto sto bi se moglo donekle materijalizovati u nasu korist.
damjan
Mi i Albanci radimo sve po nalogu Brisela a ponekad i Amera,pa prema tome ako je neko izigran to nikako nisu oni.Najveci gubitnici smo mi kako god da gledamo.
Радојко
Ко верује да Приштина сама доноси своје одлуке, грдно се вара. Моћник са којим преговарамо не седи у Приштини. Треба проверити праве апетите тог моћника у погледу комадања Србије. Разграничење би било признање да Србија не уме другачије да реши суживот са другима. То би био отворени позив свима који се другачије изјашњавају да затраже разграничење на свим рубовима Србије. Поред тога, разграничењем би се део српског и део албанског народа предао у руке људи којима се не може веровати.
nikola andric
U politkologiji se jedno vreme razmisljalo o ''optimalnoj velicini opstina''. U kotekstu javnih usluga i potreba. Cudno je pak da to pitanje nikad nije postavljeno za ''optimalnu velicinu drzava''. Drzavne ''javne usloge i potrebe su od sireg znacenja''. U tom kontekstu su veci problem ''liliputske'' nego velike drzave. Kazimo drzave koje ne mogu da izdrzavaju dve ambasade. Drzave sa manjim brojem stanovnika od ''osrednjih gradova''. Kosovo, Crna Gora, itd . ''liliputi''.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља