четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.08.2020. у 19:00 Ивана Албуновић

За жиг „чуваркућа” 90 пријава

Више од половине компанија које су конкурисале јесу из прехрамбене индустрије. – Очекује се позитиван ефекат на привреду и подизање поверења у домаћу производњу
(Фото Н. Марјановић)

Од почетка акције половином јуна, за жиг „чуваркућа” конкурисало је на десетине компанија са око 90 производа, а прве доделе те ознаке очекују се до половине августа.

Према информацијама из Привредне коморе Србије (ПКС), предузећа која су аплицирала за жиг из различитих су сектора привреде – из хемијске и фармацеутске индустрије, али и прехрамбеног сектора, чак више од половине, што је и очекивано.

Пројекат „Стварано у Србији” покренула је ПКС са циљем подстицања и развоја домаће економије. Жиг, према пропозицијама, могу да добију искључиво производи направљени од најмање 80 одсто домаћих ресурса, а то се односи на рад и материјал.

Саша Вељковић, професор Економског факултета у Београду, рекао је за „Политику” да је овај пројекат стратешког карактера и да укључује читав низ партнера који не морају изворно да буду домаћег власништва.

– Али је битно да производе у нашој земљи, и то квалитетне производе од српских сировина, материјала, ресурса, знања... До сада није било ниједног знака који би означавао и квалитет и домаће порекло у одређеном проценту, конкретно у овом случају то мора бити 80 одсто – објашњава он. Основна идеја, додаје, јесте да на овај начин упослимо, с једне стране, капацитете домаћих произвођача, али и њихових партнера у смислу набавки сировина, репроматеријала које, по правилу, раде нека мања предузећа, предузетници, пољопривредни произвођачи...

– Тако ћемо имати и заокружен процес у Србији. У случају кризе, као с ковидом, али и неких других које су се дешавале раније, таква предузећа ће бити мање подложна страним утицајима – објашњава Вељковић. Он каже да многе земље користе различите начине за помоћ државној производњи. Са европским интеграцијама, дешавало се да се на поједине видове те подршке не гледа благонаклоно. Међутим, истиче, у новије време се само инсистира на томе да није дозвољено да држава финансира такве иницијативе, поготово не из неких фондова, мада и ту има примера, као у Хрватској тренутно, да се могу пронаћи модалитети.

У овом тренутку, поред Хрватске, која на оваквој промоцији активно ради већ годинама, сличне пројекте у окружењу имају и Црна Гора, Босна и Херцеговина, Бугарска, Мађарска... Све те земље имају ознаке које гарантују домаће порекло и, по правилу, те пројекте не води држава преко неког свог министарства.

– Ни акција „Стварано у Србији” не финансира се из државног буџета, већ од оних који желе да учествују у акцији – објашњава наш саговорник. Каже да међу привредницима има интересовања и да је добро што се укључују и мањи произвођачи, некада самостално, а некада и у сарадњи са трговинама или другим партнерима.

Досадашња истраживања, истиче, показала су да се на овај начин може подићи поверење купаца у домаће производе и њихов тржишни удео. Наша кампања разликује се од других јер није искључиво промотивног карактера, ретко ко је поставио стандард да 80 одсто мора да буде домаћа сировина.

– Тржиште је слободно и свако може да одлучи шта ће купити. Али, рецимо, нека свако од нас из буџета пребаци месечно 3.000 динара на „чуваркуће”. Само од ПДВ-а, свако ће у буџет годишње уложити 7.200 динара за куповину квалитетних, домаћих производа. Јасно је који би то био ефекат уколико се помножи са бар милион домаћинстава. Из тог фонда могу да се финансирају здравство, школство, разне субвенције – сматра Вељковић.

Техничку комисију за добијање жига чине експерти и аналитичари специјализовани за област из које је производ који дају своје мишљење. Коначну одлуку доноси савет, у коме су стручњаци са искуством из области технологије, стандарда квалитета, маркетинга и креативне индустрије и чланови менаџмента Привредне коморе Србије.

Осим домаћих предузећа право да конкуришу имају и стране компаније са познатим брендовима јер им та ознака даје потврду да су део локалне заједнице, будући да користе материјале, сировине и радну снагу Србије, навели су за наш лист у ПКС.

Право на ознаку траје три године

Квалитет производа који компанија пријављује мора да буде мерљив и натпросечан, предузећа попуњавају образац захтева, са четрдесетак општих и специфичних питања, прилажући доказе којим потврђују испуњеност основних критеријума за добијање жига. Надлежна техничка комисија и савет оцењују испуњеност критеријума, а цео поступак од тренутка исправно поднетог захтева до добијања жига траје у просеку 45 дана. Право коришћења жига „чуваркућа” добија се на три године, са могућношћу ресертификације.

Коментари10
a1ca1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Beogradjanin, Imovinsko pravo poznaje samo dve vrste LICA: fizicka i pravna. ''Strana lica'' se racunaju u jednu od navedenih. Razlikovati ''srpsku'' od drugih svojina je bez veze. Imali bu nemacku, francusku, italijansku, rusku, kinesku, itd. svojinu po vasem misljenju. Sva lica u Srbiji bez obzira na nacionalnost su u Srbiji ucesnici imovinsko-pravnoj saobracaja i spadaju pod srpsko imovinsko pravo. Za sva lica onda vazi srpsko imovinsko pravo u Srbiji.
Београђанин
Само што доо фирме које заступају странце овде износе паре у своје матичне државе, дакле ван Србије. То није случај са доо фирмама које су у потпуности у домаћем власништву. Е зато је битно да се зна ко је власник чега.
nikola andric
Pored svojine na stvarima (pokretnim i nepokretnim) postoji takozvana ''industriska svojina''. Ona spade pos siri pojam ''itelektualne svojine''. Intelektualni prozivodi se mogu ralatirati sa ''licima'' (fizickim i pravnim) u ''jedan prema jedan'' odnosu kao kod stvari. Individualizacija lica i predmeta svojine je cak laksa od stvari. Razlika je da je zastita intelektualne svojine vremenski ogranicena. Ona se racuna u IMOVINU lica. Dakle jedna je od mogucih imovinskih sastojaka.
Dusan T
Dobro je da se neko setio. Gde god sam bio, to postoji vec vise od dvadeset godina.
Ves Ned
Bravo za ovu inicijativu! Mnogim Srbima je uvek bolje bilo šta strano od domaćeg. Ova i slične akcije će pojacati osecaj patriotizma i ponosa a istovremeno pomoći domaću proizvodnju.
абвгдђежзијк
Сваки од тих производа би морао да на главној страни амбалаже има текст на званичном српском језику, а на осталим по избору. Како може да буде српски ако није на српском?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља