субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 14.08.2020. у 20:00 Р. М.
ПРОНАЛАСЦИ

Рођенданска посластица

Стари Грци су слављеничке трпезе украшавали колачима од меда
Римска гозба

Рођенданско славље, без обзира на број гостију, величину свечаности или место на коме се одржава, не може се замислити без чувене рођенданске торте. Ова посластица данас се прави по различитим рецептима, од чоколаде, воћа или других састојака и у разним облицима.

Рођенданске трпезе красе разни ликови из цртаних филмова, попут Пепељуге, Петра Пана или Душка Дугоушка. Замкови и куће из прича за најмлађе, виле и вилењаци из бајки, а сви они направљени су од укусног материјала и украшени вештим рукама кулинара.

Ту су и торте за рођендане намењене онима мало старијима, које можда нису толико разнобојне и шарене као оне направљене за малишане, али су зато украшене до савршенства.

Прослава рођендана и прављење незаобилазног рођенданског колача нису, међутим, обичаји које је измислио савремени човек, већ су стари готово колико и човечанство.

Према неким сачуваним подацима, међу првима који су обележавали рођендан и правили слављеничку торту били су стари Грци. Претпоставља се да је обичај прављења рођенданског колача потекао из ритуала – доношења колача у храм бога Месеца, Артемиса, који се понављао у време пуног месеца. Ови колачи били су свечано украшени и на њих су древни Грци стављали свећице, које су својом светлошћу симболизовале сијање Месеца. Временом је почела да се прави и слављеничка торта за рођенданске прославе на којој су такође стављане свећице. Верује се да су ове свећице имале заштитничку улогу, то јест да су својим сјајем терале зле духове од слављеника. Први рођендански колачи, како се претпоставља, прављени су од меда.

Древни Римљани правили су различите врсте рођенданских прослава. Пријатно славље организовано је у породичном кругу, а припадници виших класа, као и цареви, правили су грандиозне прославе приликом својих рођендана. Посебно славље, међутим, већина старих Римљана приређивала је за 50. рођендан, када је прављена и специјална „медена” рођенданска торта.

У нашој ери, а нарочито у средњем веку, традицију слављења рођендана и прављења слављеничке торте у Европи су преузели Немци.

Они су посластице украшавали фигурама од марципана и других укусних састојака. Енглези су отприлике у исто доба прихватили обичај прављења рођенданског колача који је врло брзо постао традиција, нарочито приликом прослава дечјих рођендана.

Коментари1
25f62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavlje bez mene
Ovu tortu na donjoj slici je sigurno izmislio "savremeni' covjek.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља