недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 20.09.2020. у 22:00 Жарко Ракић

Кина против САД, где су Европа и Русија

Судбина „Северног тока 2”: Случај „Наваљни” се некако преко ноћи претворио од приче о судбини једног човека – отрованог руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног – у озбиљан међународни проблем. Запад и Москва размењују оштре оптужбе, САД и ЕУ најављују увођење санкција, Русија прети да ће узвратити истом мером...

У овој политичкој „игри”, као улог појавио се чак и гасовод „Северни ток 2”, који је у последње време остао некако у сенци других светских проблема. Прилично снажно лансирана је, наиме, идеја да се због случаја „Наваљни” одустане од завршетка друге цеви гасовода који повезује Русију и Немачку. Расправу на ову тему прекинута је тек када се умешала канцеларка Ангела Меркел закључивши да је реч о две различите теме које никако не могу бити стављене у исти кош.

Ова прича оживела је, међутим, интересовање за судбину гасовода чија изградња је тренутно „замрзнута”. Озбиљне претње САД да ће казнити и фирме и државе које учествују у овом пројекту успоравале су радове на гасоводу да би тренутно – завршено је око 94 одсто пројекта – сви послови стали.

Америчка информативна платформа „Политико” недавно је објавила да постоји шест начина да „Северни ток 2” буде потпуно напуштен: да већ издате дозволе за изградњу буду поништене, да се посао замрзне док се чека судски исход тужби организација за заштиту животне средине, да се увоз гаса из Русије забрани законом, да се одустане од посла због опасности од америчких санкција, да се уведу европске санкције против извођача радова и фирми које су укључене у овај гасни посао или да се, на крају, не дају употребне дозволе за коришћење гасовода.

Ниједна од ових варијанти није прихватљива за Немачку и пет великих европских компаније које, заједно с руским „Гаспромом” желе да гасовод по сваку цену буде завршен а инвестиција вредна 9,5 милијарди евра почне да доноси профит. Озбиљан немачки недељник „Цајт” пише да је, због тога, Берлин кренуо у дипломатску акцију како би добио од САД зелено светло за „Северни ток 2”. „Цајт” открива да је немачка влада понудила Американцима да уложи милијарду евра у изградњу два терминала, у лукама Брунсбител и Вилхелмсхафен, за прихват танкера с америчким течним гасом. Понуда је, према наводима „Цајта” уручена Вашингтону почетком августа, али америчког одговора још нема.

Кинеска економија јача од ковида 19: Американци тврде да ни ковид 19 није успео да озбиљније нашкоди кинеској економији. Напротив, изгледа као да ће Кина на крају бити највећи добитник пандемије. Амерички дневник „Њујорк тајмс” убедљивим бројкама потврђује такву прогнозу.

Кинески удео у укупном светском извозу износио је 2018. године 12,8 одсто, годину дана касније 13,1 одсто. У другом кварталу 2020. кинеско парче у светском извозном колачу износило је чак 20 процената.

Како процењује руска информативна платформа „Спутњик”, кинеска економија се најбоље снашла после избијања епидемије вируса корона. Чак ни казнене америчке царине од 25 одсто нису успеле да озбиљније зауставе прилив кинеске робе на тржиште у САД.

„Кинеска роба је с казненом царином од 25 одсто и даље конкурента на америчком тржишту”, наводи „Спутњик”. „А стручњаци процењују да ће тако бити и у наредних 20–30 година.”

У таквој ситуацији назире се нова поларизација планете: на део који не може – или не жели – да одупре америчком притиску и ограничи своје везе с Кином и други део који управо у јачању сарадње с Пекингом види своју будућност.

Европљани се нису, утисак је, баш најбоље снашли у овом светском комешању. Део чланица ЕУ, на пример, подлегао је америчком притиску и одустао је од  сарадње с кинеским „Хуавејом” у развоју 5Г мреже, неке државе, међутим, не прекидају послове с овом кинеском компанијом.

На новом кинеском путу свиле све је већа гужва, број теретних возова који преко Русије превозе робу из Кине у Европу је удвостручен. Чињеница је, међутим, и да Европа открива привлачност кинеског тржишта. Процењује се да данас у Кини око 400 милиона људи припада условно речено средњој класи која може да пожели разну европску робу: од немачког „поршеа”, до белгијске и италијанске чоколаде или префињеног дамског шала из Париза.

Русија је, за разлику од Европе, већ раније открила предности развоја односа с Кином. Прича о стратешком партнерству утемељена је пре свега на трговини нафтом и гасом, али се све више говори и о могућности да две велике државе поставе чврсте темеље војног савезништва. За новембар је планиран нови сусрет руског и кинеског председника Владимира Путина и Си Ђинпинга када ће сигурно једна од важних тема бити и подизање војне сарадње на виши ниво.

У међувремену је, на пример, руска пољопривреда постала важан део кинеског ланца снабдевања. После америчке претње да ће обуставити извоз соје у Кину, Пекинг је брзо пронашао добру замену у Русији.

На први поглед звучи готово невероватно, али је бројка тачна: данас на Универзитету „Ломоносов” у Москви студира око девет хиљада кинеских академаца. И то је, кажу руски медији, тек почетак.

Коментари7
7b3d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vojislav
Rusi nisu tako naivni. Kad su planirali NS-2 , trazili su ucessce njihovih kompanija. To ce sad da prevagne i posao bude zavrsen.
Nevenka
Niko ne pominje pobegulje iz EU-a? Šta oni valjaju i koja je buduća spletka u najavi? šta je vidljivo i očigledno to i vrapci znaju . A gde smo tu mi da nas ne planiraju opet za neko zrtveno jagnje ko 1914 ili 27 marta 1941?
Draskone
Kako ono reče Kisindžer koliko se sećam : ,, Biti američki neprijarelj je vrlo teško, a biti američki prijarelj je pogubno." Pa srećno nam novopečeno prijateljstvo. Možda i preživimo .
Леон Давидович
Ето, а српска владајућа политика срећна ако се приближава САД?
Stari realista
Gspodine Rakicu sa zadovoljstvom sam citao Vasu preciznu i realnu analizu svetske situacije i uglavnom se slazem sa Vama. Moje misljenje je da treba sa Amerima i EU vrlo oprezno saradjivati a sa Rusima i Kinezima bratski saradjivati posto smatram da je to buducnost nase dece.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља