БиХ остаје без страних улагања

Од нашег дописника

САРАЈЕВО – Према прелиминарним подацима, стране инвестиције у БиХ у прва два квартала ове године пале су за око 600 милиона конвертибилних марака (око 300 милиона евра).

Стручњаци процењују да ће тренд падања вредности уложеног страног капитала бити настављен све до краја текуће године, што са становишта интереса БиХ обесхрабрује, поготово ако се те суморне прогнозе доведу у везу с претходном годином. Она је била најбоља до сада по страним улагањима, која су лане достигла износ од безмало 900 милиона конвертибилних марака (око 450 милиона евра).

Милица Марковић, директорка Агенције за унапређење страних инвестиција (ФИПА), која се на тој позицији налази од пре пет месеци, сматра да је на тако драстичан пад страних инвестиција пре свега утицала епидемиолошка ситуација изазвана ширењем вируса корона. Из тог разлога, каже она, страни инвеститори у БиХ тренутно су у „стању мировања” – чекају исход актуелне кризе.

„Пад страних улагања није проблем с којим се суочава само БиХ, јер се процењује да ће стране инвестиције у 2020. години глобално пасти за 40 одсто у целом свету. У нашој ситуацији додатни проблем је и то да се БиХ налази на такозваној црвеној листи ЕУ у погледу ризика, што је за стране инвеститоре препрека да дођу у БиХ и да преговарају”, рекла је Марковићева за „Политику”.

Она с приличном дозом опреза говори и о могућности брзе промене тренутне ситуације, јер је, како каже, у то нису до краја уверили ни страни инвеститори с којима је имала онлајн контакте. Сви они, према њеним речима, рекли су да ће „одлуку о томе где ће улагати свој капитал” донети тек након нормализације епидемиолошке ситуације.

„Од једног броја инвеститора добили смо уверавања да ће обновити инвестиције, то јест реинвестирати у БиХ одмах након што се епидемиолошка ситуација стабилизује. Међутим, има много и оних који размишљају о одустајању од инвестирања у БиХ и дислоцирању свог капитала у неку од других земаља, у којој ће имати мање трошкове и јефтинију радну снагу, јер је корона ’ударила’ и по њиховом џепу”, истиче Марковићева.

На питање да ли двоумљење код страних инвеститора, поред актуелног епидемиолошког стања, изазивају и прилично компликована законска решења у БиХ, Милица Марковић каже да има и тога.

„Свакако да постоји незадовољство и у том смислу. Постојећа законска решења у БиХ страни инвеститори доживљавају као дестимулативна, јер им одузимају време и не могу да постигну пословну брзину на коју су навикли у ЕУ. Многи од њих често пореде БиХ са Србијом и наводе као врло битно и привлачно за њих то што Влада Србије страним инвеститорима даје значајне подстицаје за запошљавање домаћег становништва. То није случај и у БиХ”, напомиње Марковићева и наводи као пример једног страног инвеститора који је управо због повољнијег пословног амбијента одлучио да „један од ретких пројеката реализује у Србији уместо у БиХ”.

О успешним резултатима које Србија остварује у привлачењу страних инвестиција у последње време пишу и сарајевски медији, попут „Дневног аваза”.

„Са 1,6 милијарди евра у првој половини године, Србија чини 61 одсто свих директних инвестиција на западном Балкану (за трећину више инвестиција има од БиХ, Црне Горе, Албаније, Косова и Северне Македоније заједно). Још значајније је то да су иза Србије Хрватска, Словенија, Румунија, Бугарска”, наводи сарајевски „Аваз” и закључује да је „Србија земља у коју сада гледа развијена Европа”.