четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.11.2020. у 20:00
ДИЗАЈН

Пегла

Кинези су први открили да је топлота најбољи начин да се изгужвана тканина исправи
(Фото Ансплеш)

Ко би рекао да пегла има тако богату прошлост! По свему судећи, Кинези су први открили да је топлота најбољи начин да се изгужвана тканина исправи, па самим тим и улепша.

У Градском музеју Хонгконга налази се један предмет од бронзе намењен пеглању из времена династије Хан (260. г. пре нове ере до 220. г. после Христа) који се пунио запаљеним дрвеним угљем и служио за пеглање.

У Европи су се тканине, много година касније, пеглале на хладно, глачалицама од тешког камена, мермера или тешког, масивног дрвета. Претпоставља се да прва европска пегла потиче из северне Италије, где је у средњем веку цветала производња текстила. Ова европска регија имала је тада добре везе са Далеким истоком. Пеглање на хладно развило се затим у Скандинавији и Великој Британији и такве ране пегле могу се данас видети у њиховим музејима.

Ипак, временом, људи су увидели да се најбоље пегла када се притисак уједини са топлотом и допуни са нешто влажности. У том правцу је и кренуло усавршавање овог предмета. Закључили су такође да ће најбоље бити ако предмет за пеглање има слободну унутрашњу запремину у коју ће се ставити оно што ће пеглу загрејати.

За разлику од кинеских пегли, европска пегла добила је поклопац са дршком, која омогућава да се пегла отвара и затвара, и да се, када је затворена, њоме лакше рукује. Пегле на жар пуњене су врелим, усијаним жаром, затим затваране. Доњи део затвореног простора имао је перфорације ради струјања ваздуха, који је одржавао жар у усијаном стању, да се не угаси.

Недостатак оваквих пегли огледао се у томе што је особа која пегла приликом рада била изложена удисању дима. Због тога су постајали мајушни „димњаци”, који су дим из пегле усмеравали на супротну страну од лица особе која пегла. Било је и других облика пегли које нису биле загреване уз помоћ дрвеног угља. У њихову унутрашњост удевала се загрејана форма која је одговарала форми унутрашњег простора пегле. Овај грејач био је обликован тако да се загрејан лако могао вадити и уметати.

Развој металске индустрије у Енглеској, Француској и Немачкој условио је изградњу великих топионица, а један од производа који су полако ушли у масовну производњу била је и пегла. Индустрија је ишла наруку не само усавршавању технике производње већ и оплемењивању облика пегли. То је такође и време развоја великог броја перионица по европским престоницама. Било је познато, на пример, да се у Паризу веш најлепше пегла!

(Фото Википедија CC BY-SA 3.0)

Наравно, Европа инспирише Америку, па ова, поред масовне израде, улаже у маштовите идеје за техничко и естетско усавршавање овог предмета који осваја домаћинства широм света. Американци експериментишу са пеглама на алкохол, чврста горива и коначно, око 1890. године, на струју. Украшавање, које је било само себи циљ, замењује функционална естетика.

Средином прошлог века, производња тканина од вештачких влакана накратко је потиснула пегле у други план. У моди је било све оно „што се не пегла”, од мушких кошуља, женских жипона, до постељног рубља и завеса. Ипак, та мода је брзо прошла, јер ништа није могло да замени блузу од праве свиле, или кошуљу од памучног пуплина, који су наравно захтевали – добру пеглу!

Данас су и најмодерније пегле релативно приступачне и стоје у – остави, док се оне од пре сто и више година шепуре на аукцијама, красе витрине музеја и стоје на отвореним полицама у дневној соби, као украс или – скулптура!

Арх. Радмила Милосављевић

www.dopisna-skola-ambijent.rs

Коментари0
2e617
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља