уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.11.2020. у 16:11 Младен Кременовић

Три истине о Дејтону

Срби би да се БиХ врати на оригинални текст мировног уговора, Бошњаци би уставну реформу, а Хрвати већа права
И ова годишњица подсећа да мир није донео и помирење (Фото EPA/Janek Skarzynski)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Пре двадесет и пет година, 21. новембра 1995, три зараћене стране одложиле су оружје. Политички представници потписали су Дејтонски мировни споразум, који је донео мир и ново уређење земље. Међународним уговором потврђена су два високодецентрализована ентитета – Република Српска и Федерација БиХ. Али, и четврт века касније, три народа у БиХ и даље различито тумаче овај међународни уговор и опречно гледају на његово спровођење. И ова, као и свака претходна годишњица Дејтона, сем подсећања на дан кад је потписан мир, послужи као прилика да се јавност у БиХ, али и региону, подсети да уз мир није дошло и помирење, те да постоје бар три истине, али и три визије будућности земље.

Представници српског народа сматрају неправедним то што је ентитет у којем су већина остао без многих ингеренција, за шта криве бошњачке представнике и међународну заједницу. Хрвати се годинама жале на мајоризацију, тврдећи да су обесправљени од стране бошњачких политика и да су им потребне јаче институционалне гаранције. Бошњаци, пак, заговарају што снажнију земљу и централизацију, тврдећи да само на тај начин земља може да одговори изазовима, те да је кроз уставну реформу потребно ојачавати и права грађана, а не само конститутивних народа, што други сматрају ударом на национални идентитет зарад јачања босанског.

Сафет Софтић, потпредседник Изетбеговићевог СДА, рекао је да се, сем мира, није много добило Дејтонским споразумом, зато што је он у многим сегментима угрозио постојање државе БиХ и њених основних функција, „па је потребна једна ревизија Дејтона”, уз међународно, а поготово учешће САД.

Дан кад је потписан споразум у РС се обележава као државни празник. И док бошњачки политичари с мање или више отворености говоре да су РС и њене ингеренције главна препрека за „нормално функционисање”, званичницима у Бањалуци главна кочница за развој тог ентитета лежи у саботажама које долазе из Сарајева.

„Били бисмо успешнији да није било оваквог прекрајања нашег унутрашњег поретка”, изјавила је Жељка Цвијановић, председница РС.

Аналитичари неретко коментаришу да су међусобна трвења тек добар изговор за нерад и да сталне оптужбе и етничка превирања згодно дођу за политичке циљеве, али да цех плаћају грађани који масовно напуштају земљу.

„Нити је Федерацији прави проблем Српска, нити обратно”, констатује за „Ал Џазиру” политиколог из Бањалуке Велизар Антић.

Члан Председништва БиХ из РС Милорад Додик каже да је Дејтонски споразум знатно урушен интервенцијом високих представника. „Нико овде није задовољан, а неодрживо је да имате високог представника и стране судије у Уставном суду БиХ 25 година од потписивања споразума”, рекао је и нагласио да БиХ мора бити високодецентрализована.

Мет Филд, британски амбасадор у БиХ, сматра да Дејтон није уклесан у камену и да се мора мењати, а на захтеве за враћање на оригинални споразум каже како „не постоји времеплов”.

Сматра да се механизам заштите виталног интереса злоупотребљава у политичке сврхе, те наводи да би измене Устава на путу БиХ ка ЕУ и НАТО-у морале да буду обезбеђене консензусом и компромисом. У међувремену се федерални медији позивају на изворе из САД наводећи да би Џозеф Бајден могао да иницира уставне промене у БиХ, али да у очекивањима не треба бити нереалан. Маринко Чавара, председник Федерације БиХ и високи функционер ХДЗ-а БиХ, каже: „Мислим да је крајње време да сви који сматрају да би неко друго решење њима и њиховом народу више одговарало напокон схвате да је најважније договарати напредак у БиХ, а да нас негирање свих потписа, споразума и договора који су зауставили рат не води нигде”.

Коментари10
bad0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Rokočki
One podele u Bosni od 92 , kada su neki odbili već potpisan Lisabonski sporazum, ostale su i do Dejtona , i posle Dejtona, niko nešto veliko tim prljavim ratom nije dobio, a žrtve su bile ogromne.I sada je država podeljena, ogromna administracija, čitav život trpi zbog tih podela, koje traju i trajaće. I 92 se pričalo o kantonima, ali balkanski način rešavanja problema je glavom kroza zid,puca glava a zidu ništa. Neki još uvek glavom lupaju u taj zid.
Boris
@Nikola Kobac To za uskraćenu pobjedu 1995., ako si slučajno bio u vojsci, znao bi da je mit. Odbranjen je Prijedor - vojno, propala hrvatska ofanziva preko Une, 5. korpus zaustavljen na Manjači i potisnut nazad prema S.Mostu i Mrkonjiću. U Mrkonjić, Jajce, Sanski Most, ste ušli samo uz puškaranje sa zaštiticom. Opasna i po vas i po nas je ta priča o "uskraćenoj" pobjedi. Naravno NATO udare tri mjeseca zaboravljate pomenuti. Te vaše pobjede iz 1995. su uglavnom dio dogovora. Sorry.
nikola andric
Izraz ''tri istine'' je metaforicki. Teorija saznanja i logika razlikuje dve ''istinonosne vrednosti": istina ili neistina (tertium non datur). Vrednosni iskazi ne zadovoljavaju kriteriume istine. Otuda zabuna. Vrednosti od kojih se polazi su nacionalne ili kulturne. Svaka kultura ima sopstven sistem vrednosti ''ugradjen'' u socijanim pravilima ponasanja koji se uce zajedno sa jezikom. Ljudi su , da tako kazemo, njima ''programirani''. Otuda cudjenje tudjim posto se svoja vide kao normalna.
tvrtko
Da su hteli mirnim putem da se razidju to bi i uradili. Treci entitet (muslimanski) u BiH postoji samo ako postoje druga dva. Ako bi se podelili fizicki, verujem da i nema neku svrhu vise da postoji, za generaciju dve bi sam od sebe nestao, kao i svaki titov eksperiment. Nacelno bi postojao kao bosnjacki(ili bosanski) sa tudjim jezikom ko zna cijom istorijom a po svoj prilici pod uticajem Turske, S. Arabije i blisko istocnih islamskih drzava, a posto ne bi bilo Bosne....
Viperovski
Neće biti da je Bosna ili Jugoslavija baš Titov eksperiment.Jugoslavija je nastala 1918. za vreme kralja Petra 1 a Bosna je postojala mnogo pre toga,zato ostavite se Tita nije on baš za sve kriv.
Filip Cosopt
Tri pogleda na prošlost, sadašnjost i budućnost. Daytonski sporazum jedni vide kao rješenje, drugi kao problem, a treći kao proces.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља