уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.01.2021. у 18:00 Ђорђе Вукадиновић
ПОД ЛУПОМ

Време смрти и преиспитивања

Oва епидимиолошка криза разоткрила најгоре, често и отворено расистичке ставове и стeреотипе у самом срцу модерних и „цивилизованих” друштава

Није да нисам знао – и да о томе у разним контекстима није било говора на овим страницама. Али ова (коначно!) одлазећа 2020. година само је потврдила древну истину, познату старим Грцима, и мудрацима свих времена. Умереност и одмереност, такт, осећај за тренутак и праву меру најважнија су ствар у животу појединаца, држава и народа.

Епидемија још не сасвим познатог порекла и свакако не до краја познатих последица изменила је и оголила много тога како на глобалном, тако и локалном плану. И неке од тих промена трајаће по свој прилици дуже од саме епидемије, која ће, за надати се, било захваљујући вакцини, или можда пре захваљујући природном „колективном прокужавању” полако постајати прошлост.

Здравствени системи су крхки, чак и у развијеним западним земљама. Ко нема или не контролише сопствене стратешке ресурсе – од енергената до лекова и медицинске опреме – није суверен. (А шта то немање суверености у пракси значи види се и открива управо у оваквим ситуацијама.) Социјализам има својих већ заборављених или потиснутих предности. Закони слободног тржишта не функционишу у ванредним околностима. У тренуцима кризе и искушења – било да је реч о епидемији било о светској економској кризи – напрасно бледе глобалистичке и хуманистичке флоскуле, него свако гледа да најпре спасава себе, своје ближње и своју земљу. И не само то. Него је ова епидимиолошка криза разоткрила најгоре, често и отворено расистичке ставове и стереотипе у самом срцу модерних и „цивилизованих” друштава.

Ово је само део непосредних поука или старих лекција, на чије важење и актуелност нас је ова здравствена криза поново подсетила. Неће, наравно, Америка и Енглеска сада постати „земље пролетерске” као што је то певала и прогнозирала популарна комунистичка песмица са половине двадесетог века. Али, исто тако, очито је да милијарде долара и евра уложених у очување статуса кво и бесомучну пропаганду глобалне моћи све теже прикривају „проблеме у рају”, односно озбиљно шкрипање у самим темељима система глобалног корпоративног капитализма.

А „’ђе смо ту ми?” По обичају, на маргини и периферији. Али, с друге стране, бар када је реч о негативним аспектима, и у самом средишту кризе, с обзиром на то да се лоше стране система на његовим периферним рубовима увек боље, то јест, јасније виде и болније осећају.

Дешава се то већ дуже време, али је у прохујалој години додатно ескалирало. Српска друштвена и политичка стварност је буквално расцепљена на два света и две паралелне реалности. И то не само у политичком смислу. Тај расцеп иде по дубини и задире дословно у све сфере друштвеног и личног живота, одређује поглед на ствари, чак и осећај личног задовољства и среће. С једне стране, види се само свеопште црнило, мрак и катастрофа („нигде није као код нас”, „најгори смо на свету”). А са друге, пак, имамо неумерено хвалисање, непрекидну пропаганду и бесконачан низ „историјских победа”, над вирусом, над економском кризом, над опозицијом – и над здравим разумом.

И упркос раширеном мишљењу – којем је склон чак и део депримиране опозиционе јавности – како је та („гебелсовска”) пропагандна тактика „генијална” и како ће то режиму омогућити да влада све тамо до краја наредне деценије, мени се чини управо супротно. Односно да ако уопште ишта у догледно време може да помрси конце и поквари рачуницу актуелне власти, онда ће то бити баш поменуто бахато претеривање.

На примеру скупштинске кампање против Ђиласа (и „ђиласоваца”) се већ види како тај екстремни приступ не ради, или макар како почиње да проклизава – и на самој је ивици да изазове ефекат супротан очекивању. При чему, разуме се, једно претеривање појачава друго, а један екстремизам, пре или касније, изазива подједнако екстремну контрареакцију. И тако у круг.

Време смрти је увек и време истине и преиспитивања. О личним и колективним приоритетима. О стању здравственог система. О домашају режимске пропаганде. О немогућности да један човек одлучује о свему у држави. О непостојању или немоћи опозиције. О (не)спремности на ризик оних којима су свакодневно пуна уста и друштвене мреже „побуне”, „устанка” и „револуције”.

И да. Стари су дефинитивно били у праву. Истина се заиста најчешће крије „негде између крајности”. А скоро никад у екстрему, ма колико ти екстреми – и екстремизми – повремено деловали атрактивно и  привлачно у односу на сивило „обичности”, просека и здравог разума.

Испитивање граница, екстремизам и радикализам можда имају смисла у неким уметничким правцима и експериментима. Али у политици и животу увек производе много више проблема него што их решавају. И волео бих да – где год вам било срце и каква год била непосредна политичка уверења – ова претходна реченица остане као нека врста новогодишње и божићне (о)поруке.

Политички аналитичар и уредник НСПМ-a

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
78cb4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

2 pobede
Dobar tekst koji bi se mogao potkrepiti Dacicevom izjavom pred izbore: pobedili smo koronu pobedicemo i opoziciju. Korona kako vidimo nije pobedjena a pobeda nad opozicijom koja maltene i ne postoji i caki kao takva nije ucestvovala kompletno na izborima se ne moze "klasifikovati" kao pobeda.
Dan Dusan Milicevic
Nacinalizam je extremizam koji u praksi smanjuje kapacite naroda i drzave da stvaraju bolju buducnost za djecu!!
dr Slobodan Devic
Brkate nacionalizam i nacizam. Ko ne postuje i ne voli sebe, ne moze da postuje ni da voli druge ...
Srna
Odlican tekst! Glas razuma u opstoj histeriji.
dr Slobodan Devic
Potpisujem! Ne svaku misao, ne svaku rec, nego svako slovo! Eh, kada bi ovakvi ljudi sedeli u vlasti, gde bi nam bio kraj ...
Ljudmila
Vukadinovicu, jesi to ti?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља