Ноћна соба

Да ли имате ноћну собу у стану? Не мислим на ону у којој спавате и која је део општег мрака на хемисфери утонулој у ноћ. Мислим на ону обасјану светлошћу лампе, ону која бди у потајном срцу ноћи. Која види и гледа напоље.

Када је ноћ то значи да је мрак и да треба да се спава. Али не мисле сви тако, а поготово не раде сви то. Много је оних којима је ноћ најсветлије доба дана. Они тада уистину живе и доживљавају своју собу и у њој лампу.

Шта значи оно уобичајено „дневна соба” за људе који воле да раде ноћу? Њихова дневна соба дању је само место пролаза и комуникације, евентуално предаха и повремено дружења, али... суштина је у ноћном бдењу и то усред дневне собе која, окружена ноћним миром постаје право место за саму суштину живљења у стану.

Један наш познати модни креатор, једном приликом ми је рекао: „Када се све смири, утиша и погаси, ја у својој соби упалим лампу, пустим тихо Вивалдијева ‘Годишња доба’, узмем да прелиставам ‘Ану Карењину’ и да смишљам нову колекцију... Ноћ је као створена за то, дан је за друге послове, за склапање уговора, уговарање термина, обилазак агенција...” Наравно, ноћ није само за креативне заносе романтичара, она је често време за бдења, стрепње, љубомору, слутње и немире.

Ако сте у мрклој ноћи, без месечине, сами са собом у својој соби обасјаној лампом, срећни и испуњени надахнућем, навуците завесе и спустите ролетне, не дајте да вам се тренутак искраде и нестане у ноћи. Ако сте пуни стрепње и немира, а поноћ је већ давно прошла, а нарочито ако станујете високо и са погледом на град, погледајте кроз прозор.

Видећете куће, као окићене новогодишње борове, са много светлуцавих прозорских свитаца, који светле баш као и ваш прозор, схватићете да сте и ви део те градске светлости. Свака је светиљка једна прича, једна интима, сваки прозор оквир једног – или више живота. Негде сам прочитала да је соба у мраку – зазидана драма – ако неко у њој бди. Упалите светлост уместо да бројите овце, и то ће бити као да једна звезда силази са неба да би се настанила на земљи. „Људске куће које светле стварају земаљска сазвежђа”, каже песник, мислећи на расуте собне звезде у мрклој тмини градске ноћи.

Зато, ако сте сами и без сна на ко зна ком спрату куће у којој станујете, разгрните завесе и погледајте кроз прозор. Да не будете сами.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs