уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.02.2021. у 21:30 Дарко Пејовић
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и E-управу

Послаћемо шалтере у историју

Масовна вакцинација је најефектнија и свима очигледна демонстрација добробити које доноси дигитализација јавне управе
(Фото Канцеларија за ИТ и E-управу)

Људи, па ово ради – овако или слично, реаговао је добар део од готово 600.000 грађана Србије, који су у протеклих месец дана добили мејл или поруку на телефону с потписом „ваша Е-управа”.

„Електронски систем организовања вакцинације против ковида 19 врхунац је нашег досадашњег рада. Уједно, то је и збир искустава које смо стекли у процесу дигитализације, нарочито током пандемије”, каже др Михаило Јовановић, директор владине Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, којом руководи од њеног оснивања 2017. године.

Пандемија је убрзала остварење многих пројеката канцеларије, попут електронског пријављивања деце у вртиће, дигиталне пробе мале матуре и онлајн пријављивања пореза. Током минуле ковидне године које су ставке додате овом попису?

Усредсредили смо се на услуге у складу са ситуацијом. Један од првих система које смо развили постављен је на сајту donirajplazmu.gov.rs. Сви који су после прележане короне имали антитела могли су да се пријаве, а ми смо их информатички пратили, од давања крви до испоруке плазме у болнице где је коришћена за лечење. Друго, омогућили смо грађанима који се региструју на порталу Е-управе да мејлом добију резултате ПЦР теста. Тиме смо растеретили домове здравља и ковид амбуланте. Следећи корак било је онлајн заказивање ПЦР теста на лични захтев.

Чини се да је систем на коме почива масовна имунизација сложенији од свега што сте набројали?

Процедуре електронског пријављивања и позивања биле су већ уигране кроз праксу. Новина је праћење сваке бочице вакцине, од слетања на аеродром, преко централног и регионалних магацина до домова здравља и амбуланти. У сваком тренутку смо знали где се која доза налази. А то је од пресудне важности јер се, на пример, „Фајзерова” вакцина, када изађе из хладњака на „Торлаку”, где се чува на минус 70 степени, мора убризгати у року од пет дана. „Спутњик ве” се складишти на минус 20 степени и рок употребе након изласка из спремишта је само два сата. Без ефикасног информационог система, тако сложена логистичка операција не би била могућа. Уједно, масовна вакцинација је и најефектнија и свима очигледна демонстрација добробити које доноси дигитализација државне управе, у овом случају, њеног здравственог сегмента.

И други делови јавне управе су се у условима „нове реалности” неочекивано брзо престројили на дигитални колосек?

У ситуацији када је непосредни физички контакт престао да буде опција, и највеће бирократе у администрацији су схватиле да дигитализација нема алтернативу. Стицајем нежељених околности, прешли смо границу после које нема назад. И грађани и јавна управа су превазишли почетне сумњичавости. Чини ми се да сада и једни и други једва чекају које ће нове услуге бити доступне. То је изузетно важно, јер без ентузијазма у примени, ниједан систем, ма колико савршен, неће радити сам од себе.

Утисак је да Министарство унутрашњих послова предњачи у развоју електронске управе?

Истина је, МУП је једна од ударних игала развоја Е-управе. Наша канцеларија има фантастичну сарадњу с њиховим ИТ сектором. Током ванредног стања, заједнички смо направили систем за пријаву и распоређивање волонтера. Такође, подигнути су и локални кол центри, који су били на услузи грађанима у време ограничења кретања. Прошле недеље, покренута је електронска услуга издавања и замене возачких дозвола, без одласка у полицијску станицу. И не само то – грађанима ће возачке исправе стизати на кућну адресу. А од 1. марта лансирамо радикално другачији начин плаћања. Више неће морати да се на шалтере полицијских управа доносе признанице већ ће уплате бити електронски евидентиране у МУП-у.

Колико је далеко дан када ће грађани бити „на клик” с целокупном државном управом?

Циљ нам је да у наредне три године устројимо електронску управу која ће омогућити да се комплетна комуникација грађана са државом одвија преко интернета, помоћу рачунара и мобилних телефона. Желимо да шалтере пошаљемо у историју. А за то су осим Е-управе, потребни и „е-грађани”. Да би се постало е-грађанин, довољно је да се отвори налог на порталу Е-управе. Та једна пријава је виза за приступ и другим порталима јавне управе, од пореске службе до е-дневника, где ће родитељи у сваком тренутку моћи да виде школске оцене своје деце. Тренутно, Србија има близу 400.000 е-грађана. Од када је почело вакцинисање, у просеку се тај број сваког дана увећава за 600.

Носећи стубови модерне електронске управе су регистар грађана и адресни регистар. Да ли су они у е-Србији довољно чврсти?

Пре четири године, у време кад је била министар државне управе и локалне самоуправе, Ана Брнабић је констатовала да Србија практично нема ни адресни ни регистар грађана. Зато је успостављање централног регистра становништва био корак од седам миља. Први пут подаци грађана из 13 различитих база података стављени су на једно место, у Државни дата центар. Регистру грађана ће од наредног месеца моћи да приступају и државни органи који ће по службеној дужности ажурирати податке. На пример, када се девојка уда и промени презиме, не мора да иде од шалтера до шалтера и то пријављује већ ће кроз базу података презиме бити аутоматски свуда измењено. Исто важи и за промену пребивалишта. Од пролећа, грађани неће као до сада од шалтера до шалтера прикупљати потврде и уверења већ ће то за њих обављати државне институције у међусобној комуникацији, односно документацију ће повлачити из централне базе података. Такође, управо је у скупштинској процедури предлог закона о социјалној карти, која ће се 80 одсто темељити на подацима из централног регистра становништва. Тако ћемо имати увид коме је потребна социјална потпора, а моћи ће и да се прате промене материјалног статуса и да се на основу тога реагује.

Што се тиче адресног регистра, знате ли да је до пре три године три милиона грађана живело у улицама које или нису имале име или нису имале кућне бројеве. У међувремену су локалне самоуправе далеко одмакле у давању назива улицама и додели бројева, очекујем да тај посао буде завршен у наредних годину, две.

У Крагујевцу је крајем прошле године у рад пуштен Државни дата центар, који ће бити пет пута већи од оног у Београду. Шта ће све бити чувано у тој најмодернијој бази података у овом делу Европе?

Жао ми је што је тај значајан догађај остао у сенци ковид кризе. А све у вези с тим трезором података је занимљиво, почев од критеријума за избор локације. То место је морало да буде недалеко од аутопута, да је у близини универзитет који ће обезбеђивати кадрове, да се налази на подручју где последњих сто година није било поплава и јачих земљотреса, да у околини нема ни војне индустрије, ни хемијских постројења, чак ни бензинских станица. Услов је био и да изнад тог места нема коридора комерцијалних летова. Једва смо нашли такву парцелу, површине четири хектара. За сада је изграђена једна зграда Државног дата центра, у њој ће у електронској форми бити чувани подаци државних органа и локалних самоуправа. Други објекат који се гради биће намењен складиштењу података МУП-а, Војске Србије и Безбедносно-информативне агенције. Осим највиших стандарда у заштити података, обезбеђена је и енергетска сигурност. Напајање струјом се обавља с две стране, чак и када би оба та извора истовремено отказала, постоје агрегати која омогућавају непрекидан рад 96 сати, без досипања горива.

Има ли компанија заинтересованих за услуге крагујевачког дата центра?

Већ имамо десетак потписаних уговора, на пет, десет, чак и 15 година, у распону од америчког ИБМ-а до кинеског „Хуавеја”. Нема боље потврде поверења у државу Србију и њене стручњаке од тога што такви гиганти користе наше ресурсе за чување својих пословних података.

Колики део „складишних капацитета” у Крагујевцу је намењен комерцијалним корисницима и колики приход то доноси нашој држави?

Проценти нису круто одређени, отприлике, једна четвртина. Приходи су значајни, због тога је и основана компанија „Дата клауд технолоџи”, у стопроцентном власништву државе, која ће се управо бавити тим финансијским делом.

Хоће ли могућност складиштења државних података бити понуђена и другим земљама?

Нама то јесте циљ, у томе очекујемо помоћ премијерке и председника Србије. О тој теми смо разговарали са званичницима Северне Македоније и Републике Српске, с којима имамо и уговоре о трансферу знања и искустава у вези са дигитализацијом. Пошто они овакав дата центар немају, очекујемо да ће размислити да барем копије података, такозвани бекап, похране у Крагујевцу. Има таквих примера: Естонија бекап својих државних података чува у Луксембургу.

Наша земља је заинтересована и да извози знања и искуства у овој области, кроз програм назван „Србија дигитализује”. Да ли су мотиви комерцијални или алтруистички?

Рекао бих да се ради о механизму спољне политике. Влада Србије одлучује којим земљама ће и под којим условима пренети то знање. Државе за које влада процени да су према нама пријатељски настројене, имаће нашу свестрану помоћ у дигитализацији. То је универзални принцип у међународним односима. И Србија од пријатељских земаља добија знања која други не могу ни да купе.

Коментари7
6f46f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

радован
Нумерација зграде- број зграде,улаза и станова 60 година је било исто.Онда је дошао електронски упис података.Зграда и даље носи тачан бр.2,60 година улаз бр.3 постао је 2б (баш ћирилицом),а оба стана (само су та два) на приземљу су непарна-мој је број 1,а мог комшије бр.17.Амазон и Али не знају за ћирилично б,па достава пакета уместо 2б, редовно иде у исту улицу на адресу са бројем 26.Толико о еуправи.
Lola
Digitalizacija na delu: Nakon PCR testa stize obavestenje Doma zdravlja, u 17:10, test negativan, rezultat mozete videti i odstampati na e-upravi. To je bilo moguce tek nakon sat vremena. U 20:06 stize poruka e-uprave da se test moze videti i odstampati, 2 sata nakon sto je to uradjeno.
Biće tu, dok kažeš metro
Uslikalo me "Sokolovo oko". Moja greška. Obradovala me vest od 17.01.2020 Omogućeno plaćanje prekršajnih kazni preko interneta - Plaćanje se može obaviti platnim ili kreditnim karticama sa portala Ministarstva pravde – Registra neplaćenih kazni ili državnog sistema za e-Plaćanje, kojim upravlja Kancelarija za IT i eUpravu =Страница коју сте тражили не може бити приказана. Могуће је да је обрисана, преименована или привремено недоступна= U poštu, u red, pa pred šaltere. Istorijske.
revolution
Policijska uprava je digitalizovana sablonski.. Sve sto je van sablona je nemogua misija. Nismo svi isti ali bi trebali biti ravnopravan..
Iznogud
U Zemunskoj opštini, uprava prihoda, pisarnice su već otišle u istoriju - ubacite poresku prijavu u kutiju kod ulaza, a posle dokaži da su podneo uopšte i još blagovremeno. Digitalizacija na delu, par exelance

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља