Калемегдански рт

Јединствена природна реткост геолошког карактера на тлу Србије – профил морског спруда из најстаријег стадијума у историји некадашњег Панонског мора, јужно од ушћа Саве у Дунав, између Горњег и Доњег града Београдске тврђаве на Калемегдану, од ове године је Споменик природе „Калемегдански рт”.

Прво решење о заштити датира из 1968. године. Тадашњи назив природног добра: „Морски неогени спруд-профил испод споменикa Победнику на Калемегдану” и „Геолошко-географски слојеви на локалитету на Калемегдану, код споменика Победник” промењен је у „Калемегдански рт”. Истини за вољу, ово природно добро први пут, али посредно, заштићено је још 1946. године у оквиру заштите Београдске тврђаве као културног добра.

Одлуку о проглашењу Споменика природе „Калемегдански рт” у Београду Влада је донела у фебруару на основу изворности, репрезентативности, разноликости, целовитости, пејзажне атрактивности и очуваности представљене у Студији Завода за заштиту природе Србије која је предата још 2017. године.

У одлуци се објашњава да се простор од 14 хектара и седам ари ставља под режим заштите другог и трећег степена, у циљу „очувања седимената миоценске старости, односно његовог дела баденског ката који представља природну реткост, јединствен остатак медитеранског стадијума – јединственог у историји панонског мора”.

Други степен заштите утврђен је за три хектара и 42 ара, што обухвата падину између Доњег и Горњег града и припадајуће објекте споменика културе, као што су Видин капија, Јакшићева кула, Источна капија, Мала барутана у Доњем граду, остаци североисточног бедема Доњег града, као и Амам, саграђен у 18 веку, у коме се данас налази Планетаријум астрономског друштва „Руђер Бошковић”.

Затим, остаци Митрополијског двора откривени приликом трагања за православним храмом који је био посвећен Успењу Богородице када је пронађен део мермерног надвратника митрополијске цркве са ктиторским натписом деспота Стефана Лазаревића. Сем натписа није пронађен никакав други остатак цркве која је уништена почетком треће деценије 18. века. Пространа средњовековна грађевина – палата, у близини цркве, из деспотовог времена, уништена је у пожару приликом турског запоседања града 1521. године.

Уклопљена у североисточни бедем Доњег града је Капија Карла VI, усамљени спомен на барокни Београд изграђен за време краткотрајне аустријске владавине 1736. године у част цара Карла VI, „славног освајача Београда”.

Укопан у стени западног подграђа је Велики барутни магацин настао у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Градња је трајала од 1718. до 1720. године, са циљем да се што пре направи безбедно склониште за барут, место заштићено од непријатељске артиљерије. Око ове грађевине, средином 18. века изграђен је изузетно јак заштитни бедем.

На заштићеном простору забрањено је уништавање постојећих природних изданака, односно фосилних материјала, вегетације, засецања падине као и одвијање манифестација којима би се изданци седимената могли угрозити.

На осталом делу територије Споменика природе, на коме је установљен трећи режим заштите, није дозвољена изградња објеката туристичког смештаја и угоститељства, енергетских објеката, као ни садња која би висином могла умањити видну површину и моделирање терена.

Да не буде забуне, тај део не обухвата подручје на ком је била планирана изградња гондоле. Остаје нада да ће проглашење Калемегданског рта представљати додатни мотив да Београдска тврђава остане сачувана.

Споменик природе „Калемегдански рт” поверен је на управљање Јавном предузећу „Београдска тврђава”.