понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.04.2021. у 13:49 Драгољуб Стевановић
АКТУЕЛНО: У СВЕТУ ИНОВАЦИЈА

Ваљевски робот у Јапану

Док у развијеним земљама влада култ предузетништва, код нас се и даље радије улаже у некретнине него у вискотехнолошки бизнис, али пословна клима се, кажу домаћи предузетници, мења набоље
Роботизована камера (Фотографије из личне архиве)
У студију више нема класичног камермана, заменио га је роботизовани уређај

Када помислимо на образоване младе људе, обично нам прво падне на памет да ће кад дипломирају – да емигрирају. Али, не мора увек да буде тако. Има и другачијих примера, и то врло охрабрујућих, а заједничко им је да су се претходних година домаћи иноватори опробали у јединственом националном такмичењу које им је помогло да као млади стручњаци и научници постану и – предузетници.

Тим „Занус” из Ваљева такође је један од учесника Такмичења за најбољу технолошку иновацију које организује београдски Технолошко-металуршки факултет с још неколико сродних институција у земљи. У области продукцијске роботике они су изумели производ који управља камерама у телевизијском студију без класичног камермана, и то лакше и успешније. Овај и остали високотехнолошки изуми Ваљеваца заинтересовали су чак и Јапанце, који се сматрају пионирима роботике, а такође и фирме из Сједињених Држава, па су почеле и прве испоруке у правцу ове две високоразвијене земље.

Чланови тима „Занус”

Заљубљеници у технологију

Директор „Зануса” Марко Танасковић каже да фирма има десетак запослених и да ће се број радника повећавати. Потребни су им заљубљеници у технологију који имају амбиције и желе да се усавршавају и напредују, али и обични радници.

Танасковић је после усавршавања из техничких наука у Швајцарској одлучио да се врати у Србију пре пет година.

– Добро је што сам тако одлучио, овде је клима јако добра последњих година за високотехнолошко предузетништво. За разлику од Швајцарске, овде је све јефтиније, не треба много новца да се почне са стартап предузећима. Тамо је све много скупље, од пословног простора па надаље. Охрабрује и што је од пре четири-пет година почела боља системска подршка државе за технолошко предузетништво, имамо олакшице за порезе и доприносе, такође и подстицаје, а то је све јако добро за нас – каже Танасковић.

Правећи паралелу између Србије и Швајцарске, он каже да у иностранству влада култ предузетништва, на Западу су предузетници, посебно из области високе технологије – прави хероји. Имају велики друштвени углед, а држава им помаже стварајући повољно пословно окружење и пословну инфраструктуру. Код нас се многи још плаше оваквих изазова, радије бирају велике системе или државна предузећа, купују некретнине, ако имају уштеђевину, плашећи се ризика. У Србији се на приватнике још гледа негативно, као на некога ко израбљује раднике, каже Танасковић о свом искуству предузетника и човека који је  са 36 година тренутно најстарији у својој фирми.

Никола Станојевић са својим изумом

На поменутом такмичењу за најбољу технолошку иновацију тим „Сома” из Крушевца освојио је прву награду за прошлу годину за изум биоразградиви стиропор, који има способност да се разлаже на органско ђубриво, обогаћујући земљиште хранљивим материјама.

– Почели смо с производњом фармацеутских гљива, развили смо и програме суплемената од гљива, па смо стигли и до биоразградивог стиропора који има ширу примену – каже Никола Станојевић, који иза себе има и петогодишње искуство рада у лондонској фирми.

И њега смо замолили за поређења, а он нам је одговорио да је у Лондону теже успети јер тамо долазе најобразованији млади људи из целог света. Код нас је теже што немамо развијену културу иновација, а одликује нас и ниска толеранција на неуспехе. Тешко подносимо чињеницу да у високој технологији само мали проценат проналазака постигне успех на тржишту. Ипак, он истиче да је Фонд за иновациону делатност велика подршка предузетницима, као што је то и поменуто такмичење за најбољу технолошку иновацију, на које се сваке године пријави од сто до сто двадесет такмичара.

Биоразградиви стиропор, наша најбоља технолошка иновација у 2020. години

Подаци с којима нас упознаје др Драган Повреновић, професор ТМФ-а и координатор националног Такмичења за високотехнолошке иновације, говоре да је у протеклих 17 година основано више од 85 нових предузећа. Кроз цео систем прошло је 9.005 учесника, у оквиру 2.950 тимова, а коначни пословни модел припремио је 1.161 тим. Оно што представља суштину такмичења је, заправо, целогодишње учење, па су у протеклом периоду одржана 472 тренинга, који су послужили такмичарима да побољшају квалитет својих иновација и подигну ниво спремности за тржиште. До сада је распоређен укупни наградни фонд од 99.500.000 динара.

– Наше високошколске институције и институти постижу доста добре резултате у сфери иновативности, али проблем је што између њих и привредних субјеката, где дате иновације треба да заживе и да се комерцијализују, не постоји довољна и адекватна повезаност. Услед тога многи проналасци остају само на нивоу права интелектуалне својине, уколико се заштите, али никада не доживе своју индустријску примену и комерцијализацију. Зато Такмичење за најбољу технолошку иновацију има циљ да привуче иноваторе и да им помогне да науче како да своје изуме комерцијализују – каже др Гордана Кокеза, професор београдског ТМФ-а.

Пут ка успеху

Гордана Кокеза

Др Кокеза учествује у националном такмичењу од његовог почетка. Као члан неколико тимова који су освајали висока места и као члан жирија наглашава да је сваки такмичар научио да мисли на један нови начин и да иноваторство сагледава много реалније.

– Ово такмичење је управо значајно због тога што помаже предузетницима да савладају значење одређених економских категорија и сагледају могуће тржишне перспективе својих проналазака, да ураде пословни план и пословни модел, да истраже тржиште, сагледају ризик улагања и процене своје место у целој тој слици. Не побеђују увек најбоље иновације, већ најбоље представљене, као што на тржишту највећу тражњу немају најбољи производи, већ они које тржиште највише тражи – закључује саговорница „Магазина”.

Рок за пријаве до 5. маја

– Такмичење за најбољу технолошку иновацију сваке године одвија се по већ устаљеном моделу, што значи да сви становници Србије, независно где живе, каквог су образовања или старости, могу да направе тим који ће стати иза одређене иновације и пријавити се на такмичење путем сајта www.inovacija.org. Постоје две основне категорије, иновативне идеје које су отворене за средњошколце и студенте, као и категорија за реализоване иновације, која је отворена за све који имају неки побољшани и унапређени производ или услугу а може наћи своје место на тржишту. Рок за пријаву иновативних идеја је био до средине марта, а рок за реализоване изуме траје до 5. маја. Од маја па до 22. децембра одвија се непрекидна обука, али и самостални рад учесника, како би након финалног оцењивања били проглашени најбољи такмичари – каже професор др Драган Повреновић.

Вишегодишњи пројекат

Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији, као државни пројекат, непрекидно се одржава почев од 2005. године, а од 2007. укључени су и иноватори из Републике Српске.

Организатор је ресорно министарство науке Србије, а реализује га Организациони тим с Факултета техничких наука у Новом Саду и Технолошко-металуршког факултета у Београду, уз помоћ још неколико високошколских установа. Партнери у организацији су и Привредна комора Србије, Иновациони фонд, Завод за интелектуалну својину и РТС, као и сви други медији који желе да помогну да се информација о такмичењу што више прошири.

Српски тест на антитела

– Оно чиме се посебно поносимо јесте чињеница да су четири тима из финала 2019. године, по избијању пандемије прошле године, врло брзо своје стечено искуство, али пре свега и храброст, употребила у решавању тренутно насталих проблема, па су креиране нове заштитне маске, направљени су специфични ваздушни канали за дезинфекцију, у рекордном року направљен је домаћи респиратор, а као круна ми имамо сопствене тестове за детекцију антитела – каже др Драган Повреновић.

Изум Марије Гњатовић, која је предводила тим „Инепа”, јесте тест који већ има широку примену у детектовању броја антитела на вирус корона. До сада је урађено око четрдесет хиљада ових тестова у Србији, а за сада је у плану проширење и на афричко тржиште.

По речима Владимира Нешића из „Института Михајло Пупин”, они су врло брзо реаговали по проглашењу епидемије и направили прототип механичког респиратора, али производња је изостала јер је медицина кренула другим путем у борби против ковида 19, не ослањајући се превише на респираторе. Ипак, ово је било драгоцено искуство, по оцени Нешића, јер се показало да високотехнолошким изумима у области медицине предстоји велика будућност.

Коментари3
5c835
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Dozet
Bravo za mladost i znanje. To je primer kako treba. Ali moram naglasiti da je biti preduzetnik veliki posao i da visoko obrazovanim inženjerima može zauvek da oduzme mogućnost kreiranja, a pogotovo timski rad. Veliki i značajni inovatorski poduhvati zahtevaju ozbiljan multi-inženjerski timski napor i sve dok nema institucija, koje upošljavaju ovakve stručnjake Srbija neće imati ni svoj "čekić" ni "peglu".
катакклизма комунизма
"Овај и остали високотехнолошки изуми Ваљеваца заинтересовали су чак и Јапанце, који се сматрају пионирима роботике ..." И Србија је међу пионирима роботике, имали смо и добре почетке у развоју рачунарства, али одсуство подршке државе и друштва су прекинули такав развој.
Шоп
Миомир Вукобратовић (Ботош, 26. децембар 1931 — Београд, 11. март 2012) био је машински инжењер и пионир хуманоидне роботике. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности од 1994. на Одељењу техничких наука. Један је од оснивача „београдске школе роботике“. Али кога то интересује. Некада је била јача редакција школског програма него данас све телевизије заједно. Или Забавник спрам све штампе данас . Та немојте казти !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља