Еклектичка соба

„Има ли нечег лошег у томе што волим еклектику?” упитала ме је недавно једна познаница, која је желела да остане анонимна. „Зависи,” рекох, свесна притом да у последње време све ређе одговарам са „да” или „не”, а све чешће са оградом. Све је релативно у ово наше, нео-постмодерно време, па и питање еклектике у ентеријеру. Она може бити сјајна, као чаробни, пенушави, неодољиви и непредвидљиви коктел, а може бити само – збрка. Може бити последица незнања и неимања критеријума, а може значити и слободу, за некога ко и не хаје за туђе мишљење. Може значити карактер, лични печат, тако драгоцену идентификацију особе са простором у коме станује.

У „Малој енциклопедији Просвете” пише: „Еклектика је непринципијелно, механичко сједињавање разних уметничких, идејних и филозофских праваца, а еклектичар је онај ко не прихвата ниједан од основних праваца, већ изграђује свој поглед на свет, прихватајући час једно, час друго гледиште”. Ако је тако, не бих волела да ме назову еклектичарем. Али није тако. Бар не у ентеријеру. А ево зашто.

Позитивна еклектика у ентеријеру не значи да прихватате час једно час друго гледиште, већ да имате сопствени стил који не робује догми било ког званичног промовисаног и устоличеног стила. Еклектика у ентеријеру омогућава да комбинујете старо са новим, обично са необичним, да се играте облицима, бојама, материјалима и стиловима. Нарочито ако то волите и ако то умете.

Еклектика може значити спас од монотоније – ако у једноличну собу испуњену досадним сандучасто-кубичним намештајем, унесете удобну, стару бержеру, пуну облина и кривина, са расцветаним десеном. Може значити уштеду новца, ако се, уместо за стереотипни комплет новог намештаја одлучите за комадни намештај, па у соби задржите неке од старих, лепих, добро очуваних и употребљивих елемената: ормар, сто или столице.

Еклектика може значити носталгију, ако прокажене, давно склоњене гоблене, које је некада са љубављу радила ваша бака, а које нисте могли да поднесете на зидовима, извадите из рамова, претворите у декоративне јастучиће који ће као букет заблистати на вашем суморном, обичном каучу.

Еклектика је икона поред компјутера, Корбизијеова фотеља на пиротском ћилиму, плексиглас поред позлаћеног Купидона и венецијанско огледало изнад кожне гарнитуре. То су само неке од најуспелијих рекламних комбинација које експлоатишу модерни стилисти у познатим светским часописима високог рафинмана, не би ли скренули пажњу на неки од нових производа за ентеријер. „Доследност – шта то беше?” као да кажу, самоуверено, алудирајући на стилске чистунце. „Стилску доследност остављамо онима који немају стила.”

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs