Геопатологија Копнене зоне безбедности

Од 1999. до 2022. године број српског становништва се преполовио у КЗБ. На територији општине Прешево 2002. године живело је 2.984 Срба, а данас само 1.607. У општини Бујановац 2002. године било их је 19.782, а данас 10.467Цитат

Данас релаксацијом појединих одредаба Кумановског споразума, КЗБ правно више не простоји, укинута је. Међутим, током свог постојања, Копнена зона безбедности се утиснула у простор. По инерцији она своје ефекте и данас испољаваВојнотехничким споразумом потписаним у јуну 1999. године у Куманову између међународних безбедносних снага (КФОР) и влада СР Југославије и Републике Србије дефинисана је Копнена зона безбедности (КЗБ). Према одредбама споразума, она је представљала тампон зону ширине пет километара, унутар које је измењен безбедносни режим. Простире се на територији централне Србије дуж спољашње стране административни линије АП Косово и Метохија. У оквиру ове зоне, на површини 1.471 квадратних километара, налази се у целости или једним својим делом 210 сеоских насеља у којима живи 71.141 становник (2022). Споразум је предвидео од јуна 1999. године забрану уласка полицијских и војних снага Републике Србије на територију КЗБ. Тиме је на наведеном простору створен безбедносни вакуум. То је стимулисало албанске терористе да упадају на територију централне Србије и спроводе терористичке и пљачкашке акције.

Од 2000. године започињу организоване терористичке акције на територији општина Прешево, Бујановац и Медвеђа у циљу припајања ових општина тзв. републици Косово. Од чланова ОВК формира се терористичка организација под називом „ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе” (ОВПБМ). Све до 2001. године ова терористичка организација је спроводила организоване терористичке акције а у појединим насељима је и контролисала кретање људи, саобраћаја и робе (Добросин, Лучане и Кончуљ). Након тога долази до релаксације у КЗБ којом је омогућен улазак војних и полицијских снага Републике Србије и протеривање терориста. Од 1999. до 2001. године услед безбедносног вакуума дошло је до принудног исељавања становништва у неким сеоским насељима у КЗБ или њиховог потпуног гашења као што су села Ђорђевац (Бујановац), Тачевац и Растелица (Куршумлија).

Након 2001. године албански политичари започињу пасивно да раде на нарушавању територијалног интегритета и суверенитета Србије у КЗБ. Почињу активно да користе псеудопојмове као што су „прешевска долина” и „источно Косово” а све у циљу територијалног дистанцирања ових простора од Србије. Употребом синтагме Прешево, Бујановац и Медвеђа покушавају да политички-територијално транспонују територију општине Медвеђа у албански етнички простор. Током 2016. године покреће се регионална иницијатива под називом заједница албанских општина у региону у циљу јачања веза унутар албанског етничког простора. Ову заједницу чине Тирана, Тетово, Приштина, Улцињ и Прешево да би им се 2021. године придружио и Бујановац.

Као последица друштвено-политичких процеса на Косову и Метохији, на коме Србије нема суверенитет, административна покрајинска граница је постала полупропусна, а у појединим периодима и баријерна за кретање људи, робе, капитала и информација. То је у простору изазвало тзв. хало ефекат границе који подразумева трансформацију КЗБ у периферан и економски депресиван простор.

Данас релаксацијом појединих одредаба Кумановског споразума, КЗБ правно више не простоји, укинута је. Међутим, током свог постојања, Копнена зона безбедности се утиснула у простор. По инерцији она своје ефекте и данас испољава. Неки су видљиви и о њима смо говорили али постоје и они невидљиви. То се пре свега односи на девалвацију територије КЗБ у психосоцијалном домену, где се она доживљава као небезбедан, етнички поларизован и економски неразвијен простор. Од 1999. до 2022. године број српског становништва се преполовио у КЗБ. На територији општине Прешево 2002. године живело је 2.984 Срба, а данас само 1.607. У општини Бујановац 2002. године било их је 19.782, а данас 10.467.

То је допринело да КЗБ и њено непосредно окружење поприме елементе аутономног политичко-територијалног субсистема. Оваква геопатологија проузрокована је преливањем албанског иредентизма са територије АП Косова и Метохије у централну Србију. На државним органима је да осмисле политику развоја овог простора како би се у наредном периоду елиминисали ефекти КЗБ.

Географски институт „Јован Цвијић” САНУ