Спомен-плоча војводи Левајцу

Мојсиње – У цркви поморавског села Мојсиња 2. маја откривена је и освештана спомен-плоча војводи Раку Левајцу (1777–1833) који је војевао у оба српска устанка. Овај белег подигли су војводини потомци, уз богослужење жичког владике Хризостома.

Као учесник Остружничке скупштине, Карађорђеве делегације на преговорима у Земуну, битака на Мишару (1806), Љубићу и Дубљу (1815) – за војводу ужичке нахије Карађорђе га је прогласио 1810, али му је то звање одузео три године касније – Левајац је несумњиво заслужио значајније место у историји устаничке Србије.

– Његово име и дело били су прекривени заборавом јер се замерио и Карађорђу и Милошу. Истовремено, био је довољно мудар да избегне сусрет са овим другим, јер би му следовало погубљење. Зато је Рако Левајац један од ретких устаничких вођа који су умрли природном смрћу – каже Горан Р. Левајац, војводин потомак, историчар из Крагујевца.

Рако је родом из Љеваје (данас Леваја) код Такова. Између буна и битака трговао је стоком, а умро је као сиромах управо јер је био у немилости ондашњих српских владара. Сахрањен је без ковчега, крај цркве у Мојсињу, у чијој припрати од суботе стоји спомен-плоча с његовим ликом.

– Рако није послушао Карађорђево наређење да хапси хајдуке у ужичком и сокоском крају, док је против Милоша припремао буну 1824. и 1825. За време владавине кнеза Михаила, тачније 1865. године, обележавано је пола века од Другог српског устанка, а војвода Левајац није чак ни поменут – напомиње Горан Левајац.

Исто се догодило и 1935, када је Србија била под династијом Карађорђевића. Лета те године грађена је нова црква у Мојсињу, а надгробна плоча, која је до тада стајала изнад војводине хумке, нетрагом је нестала. Успомену на војводу Левајца чува једино улица у Горњем Милановцу, која носи његово име.