уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Опомена и поуке Боја на Чегру

субота, 30.05.2009. у 22:00
Споменик на Чегру (Фото С. Лазаревић)

Ниш – Док је мит жив, живи и народ који га негује, препричава га долазећим генерацијама, допуњује и претвара у легенду, чува га од заборава и опасности да нестане. Више пута последњих месеци ово се могло чути у Нишу и Србији током припрема за данашње велико обележавање 200. годишњице Битке на Чегру, која се карактерише као пресудну за даљи ток Првог српског устанка. Устанак, подигнут 1804. године за ослобођење Србије од вишевековног ропства под Турцима, претворио се на брду изнад Ниша последњег дана маја 1809. у велику трагедију, која је стигла, тврде многи историчари, као резултат изненадне и несхватљиве неслоге међу српским војводама.

Зато су догађаји пре и током боја на нишком Чегру огромна опомена, а околности пораза велика поука и за данас и сва будућа времена. Данас ће на брду изнад Ниша највише државно руководство и више стотина званица из земље и света, али очекују се и десетине хиљада грађана овог краја Србије, обележити два века херојске погибије ресавског војводе Стевана Синђелића и његових устаника. Истовремено, биће у прилици да чују шта је све довело до трагедије и пропасти Првог српског устанка.

У петој години устанка, који је подигао Карађорђе Петровић, на Ускрс 1809, устаничка Србија решила је да започне офанзиву, тврде историјски извори, и ван Београдског пашалука. Карађорђе је, на наговор председника Совјета Младен Миловановића, за команданта југоисточног (нишког) правца офанзиве поставио Миливоја Петровића Трнавца. Али, одмах по доласку надомак Ниша избија сукоб између новог команданта Петровића Трнавца и војводе Петра Добрњца и Хајдук Вељка Петровића који се нису слагали с Карађорђевом одлуком о заповеднику офанзиве. Вук Стефановић Караџић записао је „да је председник Совјета Младен Миловановић, иначе Трнавчев кум, ослобођење Ниша видео као готову ствар и рачунао да ће са заповедником – својим кумом (Петровићем Трнавцем) поделити највећи део плена заузимањем Нишке тврђаве”.

У Нишу је у то време било мало турске војске. Али, напад је стално одлаган. У појединим историјским записима пише да је баш Миливоје Петровић Трнавац одуговлачио с нападом, а други, пак, пишу да су Добрњац и Хајдук Вељко били за изнуривање малобројне турске војске у Нишу. Док је трајала неслога међу српским војводама, помоћ нишком Хуршид паши стигла је из свих крајева тада великог турског царства.

После свађе с Трнавцем положај изнад Ниша напуштају Петар Добрњац и Хајдук Вељко Петровић са својим устаницима. Њихов одлазак користе Турци за пробој опсаде и 31. маја крећу према шанчевима на Чегру, у којима је укопан војвода Стеван Синђелић са својим Ресавцима. Иако су Турци бројчано јачи, до поднева тога дана Синђелић херојски одбија пет њихових напада.

За то време, док траје огорчена битка и грчевит отпор Ресаваца, на околним брдима друге српске војводе само су посматрале шта се догађа... Према неким сведочењима Миливоје Петровић Трнавац је чак забранио другим војводама да притекну Синђелићу у помоћ изговарајући речи: „Стеван се полакомио да буде заповедник Ниша, па га сада нека”.

Схвативши да је пораз неминован Стеван Синђелић ослобађа све своје борце обавезе да остану у шанцу. Они га, међутим, не напуштају. Турци крећу у шести јуриш, пробијају се до самих шанчева, почиње бој прса у прса и Синђелић пуца из кубуре у подземну барутану. У великој експлозији погинуо је и ресавски војвода и сви његови устаници, али и сви Турци, који су стигли до њиховог положаја...

Видевши страдање Ресаваца и војводе Синђелића, остале српске војводе и устаници у паници и нереду беже с положаја... Турска коњица их јури, стиже и многе убија.

Хуршид паша, турски заповедник Ниша, наредио је у лето исте године, да се од глава погинулих српских устаника на Чегру сагради Ћеле-а – опомена сваком ко помисли на слободу. Француски песник и путописац Алфонс де Ламартин записао је још 1833. године: „Нека Срби сачувају овај споменик. Он ће научити њихову децу колико вреди независност једног народа, показујући им цену којом су слободу платили њихови очеви”.

Јединствен споменик у свету и данас сведочи о страдању једног народа. У Ћеле-у, у 56 редова по 17, узидане су 952 главе српских устаника. Данас их је само 58 и међу њима и глава војводе Стевана Синђелића.

На месту где ће данас бити одржана централна прослава 200. годишњице боја и где се одиграла Битка на Чегру, први споменик у лето 1878. године, само неколико месеци по ослобођењу Ниша од Турака, открио је српски краљ Милан Обреновић. Данашња кула на Чегру откривена је поводом 50 година ослобођења Ниша од Турака у присуству југословенског краља Александра Карађорђевића...

Тома Тодоровић


Коментари15
5f498
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihajlo simić
@Gruja Dragić, Gospodine Dragiću! tačno je tako, zašto Srbi olako ginu i umiru kroz istoriju je pravo pitanje za "umne" glave koje sede u SANU?, ali oni imaju "lakonsko" objašnjenje za to "sročeno" u dve?, tri, četri reči. "Srbi su nebeski narod". Bez obzira, dali je "to" pesnička metafora ili neka "stilska figura" ona je (po svojoj definiciji) idiotska i ima takav efekat, odjek. Zato je kriva SPC (Srbska pravoslavna crkva) jer ona je profilisala takvog Srbina. Svet Sava, (Rastko Nemanjić) je bio veoma inteligentan, obrazovan i produhovljen čovek, i iznad svega (pametan i mudar), bio i pragmatičan. Oni koji su došli posle njega, u svojoj dogmi se trudili da čoveka profilišu kao ovcu a narod kao stado, gde su oni čobani (pastiri) a vlastela? gospodari, zveri, vukovi. Tako imaju Srbi priglupe velmože i kraljeve sve do najnovije istorije. Ukoliko se i pojavi neka isturena figura ša širim horizontom, Srbi ga (uz diskretni blagoslov ili podstek SPC ubiju) uz nihovo "metanisanje" da je Bog tako odredio, inače SPC je davala mnogim zlikovcima blagoslov onima koji su im "ljubili skute" i ruke, Arkan na primer. Hvala, lep pozdrav.
Grujica
Dragi Erazmo govorim srpski pišem srpski da svako može da me razume.Živim u prizrensko -timočkoj regiji i baš me briga da li ću da zvučim ili pišem po Vukovim pravilima. Govorim i pišem onako kako su govorili svi pre mene u mom kraju.Vi razmislite šta je pravilnije jer smo zahvaljujući Vuku izgubili Makedoniju.
Gruja Dragić
Poginuli su mnogi Srbi i na većim i u manjim bitkama ali se srpski život nikad nije cenio .Svi olako prolazimo preko žrtava i brzo zaboravljamo .Neka se sete oni koji su učestvovali u zadnjem ratu kako izgleda jedan juriš ili jedan napad kakva su to osećanja junaštva, straha ,kako se u napad kreće.Kako se oseća čovek kada mu pogine najbliži drug.Koji je to osećaj jada i čemera i osećaj da je on možda naredni .SAMO NEKA SE SETE.GDE SMO DANAS MI GDE SU ONI KOJI SU PALI ZA OVU ZEMLJU U POSLEDNJEM RATU I KOLIKO LJUDI SME DA IH POMENE NA DANAŠNJOJ POLITIČKOJ SCENI.Kako danas tako uvek a Ja treba da učim svog sina da ide u vojsku koju trenutno vodi Šutanovac. Zamislimo se i svim Junacima u našim ratovima odajmo poštu.
Спектар
Топови поред куле на Чегру нису из времена битке него из много каснијих времена, а тиме посетиоце упућују на погрешне закључке. На неки начин они и фалсификују битку на Чегру. Такав немар је својствен само нама. Тако је немарно протекла и прослава двестагодишњице: са аматерским, готово ђачким, рециталом, смешном сценографијом и мизансценом, обавезним тамјанисањем и без аутобуског превоза за заинтересоване. Све је изгледало лажно, укључујући и родољубље.
Dorćolka
Kamo lepe sreće da jesmo prespavali poslednjih 200 godina! Ali nismo dobili tu priliku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља