понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.07.2009. у 22:00 Мишa Ђурковић

НАПАД НА ИДЕНТИТЕТ

Један од ретких закона који је после 2000. донет плански, смишљено, с јасно профилисаном политиком иза себе јесте Закон о црквама и верским заједницама који је Скупштина Србије усвојила 2006. године. Овим законом је први пут код нас у складу са традиционалним европским стандардима омогућено постављање основа за адекватно уређење односа између државе, друштва и традиционалних верских заједница. Заслуге за то иду пре свега на рачун професора Милана Радуловића, тадашњег министра вера, иначе члана ДСС-а.

О хаосу на политичком небу Србије најјасније говори чињеница да међу најгласније критичаре овог закона данас спада омбудсман Саша Јанковић, постављен на то место управо на предлог ДСС-а! Господин Јанковић се низом изјава и јавних наступа који најављују измену закона, приклонио кампањи која се против овог закона води још од његовог усвајања. У време његове припреме и израде, из САД и Савета Европе („објективна” Венецијанска комисија) стизале су оштре примедбе које су по правилу коинцидирале са ставовима домаће екстремне левице. Храброшћу и истрајношћу људи око министра Радуловића, закон је упркос претњама и јавним дисквалификацијама и предлога и предлагача усвојен.

Истог момента креће организована кампања припадника неотроцкистичке левице. Формира се нешто што се зове Коалиција за секуларну државу где спада читав низ звучних организација са НВО сцене, које у суштини представљају занемарљиво мали број грађана, али имају подршку од неке велике браће споља које се плаше и домаће власти. Ова коалиција упућује Уставном суду иницијативу за оцену уставности закона, а у међувремену наставља са низом оркестрираних скупова, јавних наступа, кампања на Интернету итд.

Управо ових дана присуствујемо новом таласу те кампање у који се укључују и одређене западне фондације, а као што видимо на њу у лику омбудсмана почињу позитивно да одговарају и државне институције. На удару левичара је читава конструкција закона, а посебно категорија традиционалних верских заједница и члан 19. који одређује услове за регистрацију. Наравно, њима смета и предавање веронауке у школама, и могућност увођења верске службе у државним институцијама, и статус свештеника и много тога другог. Но ова два елемента су посебно важна због следећег: у питању је основа читаве конструкције која у складу са европским моделом одваја традиционалне, утемељене верске заједнице од секти и квазирелигиозних дневнополитичких пројеката. Укратко, обарањем ове конструкције, традиционалне верске заједнице биле би стављене у исти положај као и било која секта, или неканонска и расколничка верска организација.

Иако би тиме биле угрожене све традиционалне верске заједнице, јасно је да је политички ова иницијатива највише усмерена против Српске православне цркве. Министарство вера је на основу овог закона одбило да у регистар упише такозвану Црногорску православну цркву, расколничку, неканонску организацију рашчињеног свештеника Мираша Дедића. Омбудсман Јанковић је међутим примио представнике овог удружења и дао им подршку. Постоји, иначе јасан политички интерес да се СПЦ као традиционални темељ идентитета српског народа подрије и поцепа на све могуће начине, а екстремна левица предњачи у томе, док им по правилу несекуларна и незаконска понашања припадника неких других верских заједница не сметају.

У међувремену су се десиле и друге значајне промене, укључујући и попуну Уставног суда. На предлог председника Тадића изабране су судије које су врло склоне схватањима ове групације, што потврђује праксу да ДС на стручна места под нечијим утицајем најчешће поставља кадрове блиске ЛДП-у. Судија известилац у овом предмету је госпођа Марија Драшкић чији су ранији ставови веома блиски Коалицији.

Напад на овај закон, треба то нагласити јесте напад на последње остатке суверенитета овог народа и ове државе и на сваки покушај да сами себи одредимо судбину у складу са демократским начелима. То је истовремено и напад на основе политике идентитета која је до сада у некој мери чувала и репродуковала српски народ. Ако овај закон буде оборен и омогући се да се у Србији региструју антисрпске секте, онда не треба да нас чуди што Министарство културе и Министарство за људска права помажу промоцију хомосексуализма, ни цепање државе у измишљене регионе, нити проблематични нови Закон о образовању који увелико спрема госпођа Тинде Ковач-Церовић.

Но оно што највише запрепашћује је то што СПЦ о свему овоме ћути. Нема одбране закона, нема јавне кампање која би се аргументовано супротставила неистинитим пропагандним подметањима екстремиста. СПЦ ћути и о томе како јој се одузимају храмови у неготинској крајини, и о чињеници да је упис деце на веронауку у Београду пао испод 40 процената, и о некаквим истраживањима по којој јој је популарност на најнижим гранама. Ћути и о геј паради и о демографској ерозији и о свим питањима о којима паства од ње очекује јасан став и вођство.

Је л’ то можда и наша црква коначно кренула путем „реформи” и „модернизације”?

научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари41
c0c4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milena ankic
Mislim da se samo u Srbiji ljubav ili naklonost prema veri i svojoj crkvi naziva primitivizmom.Primitivizam za mene a nadam se i za mnoge civilizovane ljude znaci sasvim nesto drugo .Biti religiozan ne znaci nikako biti manje intelektualac.Hriscanska Evropa (ako je jos ima) ima velike grehe prema pravoslavnim narodima narocito prema Srbiji koja je uvek na "braniku".Vreme je da ta Evropa vrati Srbima"dug"a ne da nam postavlja ultimatume.
Saša Janković
Zašto kriti, ne osećam se dobro posle ovog teksta. Porazno je saznanje da se, posle svih prilika i razloga za otrežnjenje, od realnosti i dalje može bežati "otkrivanjem" zavera i neprijatelja (po mogućnosti unutrašnjih); odbranom nenapadnutih na koje je publika slaba; „razotkrivanjem“ onih koji na problem ukazuju valjda nikad zato što on postoji i preti, već uvek za račun zlih sila. Loše mi je i zato što ovaj tekst nisam smogao snage zanemariti, a bavljenjem njime prihvatio sam igru bacanja i brisanja prašine iz očiju. Nezahvalni zabludeli ombudsman, sudija Ustavnog suda bliska Grupaciji i Koaliciji, svojoj stranci neverni predsednik države, u molitvi uspavana SPC, ministarstvo za ovo i ono, raskolnici, trockisti... NVO!!! Neprijatelja puno, naših malo, pa svako nek bira stranu, navija i na sve drugo zaboravi. O čemu je bitka više se i ne zna. Kako ćemo decu u oči pogledati kada shvate čime smo se zabavljali dok smo im probleme nedirnute zaveštavali – ne znam. Ali tvrdim i verujem u sledeće: Koncept tradicionalnih crkava i verskih zajednica nije sporan sve dok „netradicionalan“ ne znači obespravljen. Pravni subjektivitet država sme (i mora) uskratiti samo iz nekoliko razloga, taksativno nabrojanih u Ustavu. Država činom registracije ne daje verski legitimitet, jer njime ne raspolaže; njega daju samo vernici i ostale crkve i verske zajednice. Arbitriranje države u pitanjima verskog legitimiteta je uplitanje u poslove vere i crkve i opasno je i za sve strane, zato je i zabranjeno. Crkve i verske zajednice uređuju svoje unutrašnje i međusobne poslove samostalno, ali ne i suprotno imperativnom svetovnom pravu - pravilima obaveznim i za vernike i one koji to nisu, normama koje obezbeđuju opstanak i dostojanstvo svih nas u svoj našoj različitosti. Nikada od predstavnika bilo koje tradicionalne crkve ili zajednice nisam čuo suprotno.Od loših advokata treba se čuvati više nego od dobrih protivnika, a ombudsman Saša Janković nikom nije ni jedno ni drugo.
Vasa Radić
Mislim da je autor pogresio eru; crkve su vodile narode i drzave u srednjem veku. Jadan je narod koji se u 21. veku uzda u crkvu. Jos su jadniji takvi intelektualci.
milena ankic
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA treba da protera komuniste iz svojih redova koji su se infiltrirali u vreme Broza i Milosevica,da se okrene narodu znaci- da radi na obrazovanju mladih vernika da se okrenu porodici,zdravom zivotu ,da shvate da je abortus ubistvo ,da postuju starije i niz drugih stvari.Prvenstveno bi trebala da se bavi humanitarnim radom,da bude utociste za siromasne i odbacene. Ima toliko puno stvari kojima bi crkva mogla da se bavi .Ako nastavimo kao do sada nije ni cudo da se pojavljuju sekte koje koriste nesrecu ljudi da bi manipulisali njima.
take a break
Ruzno je govoriti kao neki komentatori o sahranjivanju zrtava masovnih zlocina nad Srbima u II svjetskom ratu koje je vrseno po obredima Pravoslavne crkve, posto je to postalo dozvoljeno. Covjeku, makar i malo bio hriscanin u dusi, je velika utjeha kada njegovi mrtvi budu sahranjeni po crkvenom obredu. Trebalo bi to da razumiju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља