четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

„Дивље” виле на обали Саве

субота, 18.07.2009. у 22:00
Једнога дана можда буду и легализоване (Фото Б. Педовић)

Ко се пробије кроз шикару дуж насипа од новобеоградског Блока 45 до Остружничког моста, у низу сојеница, безмало на линији докле допире вода, наићи ће на пространу и лепу кућу. Пред њом се простире уређено ограђено двориште са озиданим роштиљем у хладу и, на свега десет метара од Саве, малим базеном. За некога бахатост, за власника идила.

Међу грађевинама које се ту ређају на око осам километара има и скромних мада дотераних сојеница, затим оних које би уз мало пара могле постати достојне чак и бунгалова са Хаваја, као и приземних, више него удобних здања, међу којима су поједина одвојена и великим зиданим оградама. У њима би се дало не само викендовати него и живети, па и издавати их као апартмане. Њихови власници су имали више новца за улагање будући да су уштедели на надокнади за грађевинско земљиште и рачунима за струју и воду. Другим речима, све оне, око 250 њих, према најскромнијим проценама, подигнуте су – бесправно.

Надокнаду за грађевинско земљиште власници нису ни могли да плате јер су на водопривредном земљишту, у такозваном форленду, делу копна које прима велике воде када се разлију после удара на насипе. Градња у тој зони је недозвољена, очито и ризична, али надлежни је не спречавају већ око 15 година, откад су стигли први „досељеници”.

Обалоутврде су оштећене проласком тешких камиона којима власници викендица довозе земљу и шут да их насипају како би добили чвршће тле за зидање и утабавање пута кроз насеље. Донетом земљом и подигнутим грађевинама смањена је запремина форленда, па је мања и количина воде коју тај појас може да прими када сe дигну поплаве. Понегде је сечено дрвеће које треба да буде природна устава против налета воде, као и да корењем учвршћује земљу и спречава да је воде подрију.

Због тога, наводи Ненад Миленковић, председник општине Нови Београд, поплаве могу да угрозе насеље Доње поље, које се налази иза насипа, потопе оближње обрадиве површине, можда чак и да запрете целом Новом Београду, осим Бежанијској коси.

(/slika2)Заморени, како кажу, кампањом која се против њих води, викендаши неће много да причају. Нуде воду, пиво, сок, зову новинаре да дођу код њих кад год пожеле да уживају у реци, али под условом да се не спомиње тема које им је преко главе. Нису забринути зато што су на плавном земљишту. Када је висок водостај, Сава уме да навре у њихове сојенице, али се не осећају угроженим јер не бораве у њима стално. Упозорења да у опасност доводе околна насеља сматрају преувеличаним. Нека од здања су већ мењала власнике, али неће да открију колико вреди квадрат.

Ћуте и на питања како се снабдевају струјом и водом, али то мора да им није тешко с обзиром на то да су се сместили крај рени бунара, на које је лако прикључити се и још лакше прљати их изливима из септичких јама којима се породице из викендица испомажу. Поједини су се скућили и на само неколико метара од рени бунара, каже Душан Пајкић, начелник Генералног инспектората Министарства пољопривреде и водопривреде. Бунари им добро дођу и да у хладу који бацају њихови „торњеви” паркирају и од врелине сачувају кола, готово редом из боље класе.

Водопривредни инспектори су обилазили овај појас и писали пријаве, али правосуђе није на њих реаговало, каже Миленковић. Водопривредно предузеће „Галовица” је такође слало пријаве, присећа се њихов директор Душан Панић, републичкој дирекцији за воде, полицији и на још много адреса и – опет ништа. После свега, није искључено да макар неки од ових објеката буде легализован. И Оливер Дулић, министар просторног планирања, изјавио је пре неколико дана да је тешко помислити да ће бити рушена читава бесправна насеља.

– Сигурно неће бити озакоњени објекти у првој зони санитарне заштите, односно они смештени непосредно поред бунара из којих Београд испумпава воду за пиће. То закон не допушта – нагласио је Пајкић.

Осим што угрожава рени бунаре и одбрану од поплава, дивља градња, као и незаконито црпљење шљунка, песка и глине у водопривредним зонама ремети ток река. Прекомерна експлоатација грађевинског материјала, и то у крајевима где она уопште није дозвољена, и низање марина и огромних сплавова без одобрења успоравају реке, изазивају масивно таложење муља и подижу дно корита. Са мањом ширином и запремином, корита, попут форленда претворених у грађевинско земљиште, можда неће моћи да приме већи излив када порасте водостај, па ће се у опасности први затећи они који су градили на тим местима, али потом и сви остали. 

Ископавање грађевинског материјала из река толико је подрило мостове у јужној Србији да машиновође морају да успоре како би безбедно прешли и возови стално касне, каже Бранислав Божовић, начелник одељења за мониторинг и заштиту од удеса у Секретаријату за заштиту животне средине. Због сплавова који су пореметили водоток, корито ка Великом ратном острву толико се истањило да га је већ малтене могуће и препешачити, наставља он.

Дивља градња на рекама толико је узела маха да је приступ најлепшим местима немогућ ако се не плати улазница за неки клуб на води и са њега осматра природна лепота која припада свима, каже Божовић.

– Сплавари су се сместили на локације за које би било природно прописати велике надокнаде. За њих плаћају једино таксу за испуштање отпадних вода, која је недовољна у поређењу с вредношћу ресурса, односно реке коју користе – каже Божовић.

Осим што запречавају пролаз шетачима, нелегални објекти у водопривредним зонама понегде и онемогућавају приступ радницима који одржавају канале и водотокове. С обзиром на то да се у водопривреду одавно не улаже довољно и да још није поправљена ни штета коју су обалоутврдама нанеле велике поплаве 2006. године, последње што нам је потребно јесте да затрпаним каналима и окруњеним насипима повећавамо ризик од великих излива вода.

Владимир Вукасовић

-------------------------------------------

Папири без значаја

Поједине институције издале су извесне папире власницима викендица, што су они протумачили као дозволу за објекте. „Србијаводе” су прописале услове за постављање око 20 привремених водопривредних објеката, попут марина, али викендице очигледно не спадају у ту категорију, објашњава Никола Марјановић, директор тог предузећа.

„Зеленило Београд” је многим викендашима наплатило таксу за заузимање земљишта које је било зелена површина, каже Душан Панић, директор водопривредног предузећа „Галовица”, чијим су радницима власници објеката показали признанице.


Коментари10
5d883
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bugi
Koji ste vi faktor ljudi koji zive bar odrzavaju priobalje za vreme tita je bilo .Samo lajte nesme niko to da porusi .
Suzana Drakulic
Za vreme rata u Bih kupila sam izgradenu vikendicu na lepoj , levoj obali Save , dobila dozvolu za koriscenje vikendice i priobalja sa sedamnaest uslova koje sam ispostovala strogo na istim je odmah u raden topografskiski i geodetski plan koji je predat u katastar za otkup u vlsnistvo opstini Zemun a potom Surcinu od prvom dana stanovanja placam elektricnu energiju vodovodu i kanalizaciji info stan Jkp Surcin akvatorium Beograd Vode , koriscenje placa Beograd Vode te koriscenje splava Beograd Marina godisnje ukupno oko150000 hiljada, ispunila sam uslove za legalizaciju jos 2000 i podnela novi u OpstiniSurcin pre 4 godine , dobila resenje za ulicu Surcin na Savi, dobila sam broj kuce 80 , tako da mi nezivi mo Divlje kako mnogi misle
Suzana Drakulic
Za vreme rata u Bih kupila sam izgradenu vikendicu na lepoj , levoj obali Save , dobila dozvolu za koriscenje vikendice i priobalja sa sedamnaest uslova koje sam ispostovala strogo na istim je odmah u raden topografskiski i geodetski plan koji je predat u katastar za otkup u vlsnistvo opstini Zemun a potom Surcinu od prvom dana stanovanja placam elektricnu energiju vodovodu i kanalizaciji info stan Jkp Surcin akvatorium Beograd Vode , koriscenje placa Beograd Vode te koriscenje splava Beograd Marina godisnje ukupno oko150000 hiljada, ispunila sam uslove za legalizaciju jos 2000 i podnela novi u OpstiniSurcin pre 4 godine , dobila resenje za ulicu Surcin na Savi, dobila sam broj kuce 80 , tako da mi nezivi mo Divlje kako mnogi misle
nikola nikic
Napred ljubitelji save,sramota koliko vas mrze.Ova dokona ljubomorna stvorenja sve vide i samo se tuzakaju i smisljaju pakosti .Pustite ljude da uzivaju.A da vi imate tu kucicu kako bi reagovali.Na zalost ja sam star i invalid i lakse mi je sa 81 godinom da sve ovo pogledam nego vi.Neojte da se svadjate i ljubomorisete ,tuzakate..pustite neka svako zivi kako moze i hoce .Uvek sam vas dokone tracare mrzeo.Pustite zivot da ide ka lepom , zavist se lose vraca.pozdrav vikendasima save dunava i svih voda
Miloš Milić
Trebalo bi i da se nezakonite radnje loše vraćaju. Po zakonu nije dozvoljen armirani beton u priobalju. Toliko. Pametnom dosta.
Препоручујем 2
ljubitelj Beograda
Pitanje za gradonacelnika: dokle ce Beograd da prihvata ovakvo ponasanje bahatih sugradjana? A ocito su ti bahati sugradjani imucniji, ali im definitivno nedostaje GRADSKO PONASANJE.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља