четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:06

Велики губитак, а повод ситан

субота, 08.08.2009. у 22:00
Насловна страна „Политике” од 9. августа 1929. године

Ситна ствар је и овог пута била непосредни повод једног великог губитка, написао је о смрти др Арчибалда Рајса, у тексту објављеном на првој страни „Политике” тачно пре 80 година, ондашњи главни уредник нашег листа Миломир Миленовић.

Доктор Рајс је умро 8. августа 1929, а два дана раније био је у „Политици” где је често свраћао, као велики пријатељ редакције у коју га је, по свему судећи, увео Јован Тановић, кога Рајс помиње и у свом тестаменту.

Славни швајцарски криминолог је током Првог светског рата пригрлио Србију као своју, опчињен моралним и херојским обрасцем српског сељака и српског војника. Постао је близак и с људима из „Политике”, где је 7. августа разговарао с пријатељима и шалио се, али су на дебатном столу свакако биле и врло озбиљне теме којих је у оно време, у условима проглашене краљеве самовласти, било на претек.

У то време су се над штампом непрекидно клатиле цензорске секире, али је „Политика” ипак обавестила читаоце да је др Рајс умро због једне наизглед бизарне комшијске препирке.

Сва је прилика да је баш то принудило и градске власти да се штуро огласе на дан Рајсове сахране, 10. августа 1929. године.

Кривично одељење Управе Града Београда навело је у саопштењу да је он „напрасно умро” од мождане капи „која је наступила услед једног инцидента који је имао с Миланом Капетановићем, министром у пензији”.

У опису догађаја „Политика” је подсетила своје читаоце да је др Рајс живео у малој вили изнад Цареве ћуприје, у „кућици међу воћкама, с тремом и дрвеним гредама, налик на шумадијску сељачку кућу”, у којој је домаћин чак „обојио оне греде које носе свод тробојком црвено-плаво-белом”. За успомену на „велики подвиг српскога војника” др Рајс је на кући написао „Вила Добро Поље”.

Као и данас, испод те виле пролазила је трамвајска пруга ка Раковици, а иза куће је путић водио до недалеког брега, на коме су гнезда свили разни угледници и моћници. Изградили су виле, што је учинио и Милан Капетановић, некадашњи министар привреде у владама Краљевине Србије и министар грађевина у владама Краљевине Југославије, радикалски политичар, припадник опозиционе групације у странци Николе Пашића.

Према Миломиру Миленовићу, ексминистар Капетановић је наручио нека дрва, а кочијаш је тог кобног 8. августа 1929. своју запрегу потерао баш оним путићем изнад куће др Рајса, који је увек тврдио да то није колски пут, него да служи искључиво пешацима.

Кола су „одиста дизала велику прашину и чинила сиротом др Рајсу неподношљив живот на оном малом парчету земље које је имао”, написао је Миленовић, очито упознат с Рајсовим жалбама због непоштовања елементарних комшијских правила, што је ружило привидни спокој житеља на том делу Топчидерског брда.

Запрега је кренула, Рајс се томе успротивио и „дошло је до објашњења”.

 „Тад изненада, г. Рајс је поклекнуо и пао, г. Капетановић је викнуо одмах људе, који су се близу нашли да изађу и помогну др Рајсу, па се онда удаљио. Отишао је својој кући”.

Комшије су Рајса унеле у његову вилу, у којој је живео с посинком Алфредом Фавратом и његовом супругом Лујзом. Дотрчао је и др Иво Атанацковић, указао клонулом прву помоћ и отрчао по медицинске инструменте, јер је установио „мождану капљу апоплексију”. Када се доктор вратио кроз неколико минута, др Арчибалд Рајс је био мртав. Часовник је показивао 16.30 сати.

Два дана касније, по изричитој жељи др Рајса, сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду. У додатку тестаменту који је „Политика” објавила на дан сахране, Рајс је тражио да његово срце „буде стављено у један бокал и да се једном згодном приликом однесе на Кајмакчалан, где ће га оставити код капеле, не закопавајући га”.

„Ја сам волео српску земљу, и драго ми је кад помислим да ће моје срце почивати и нестати на најпоноснијем врху српских земаља, поред другова које сам гледао како умиру”, написао је др Арчибалд Рајс, а његова последња воља је испуњена.

А његов животни крај драматично је потврдио Рајсове критичке увиде изречене у опоруци-вапају „Чујте, Срби!” коју је упутио српском народу 1. јуна 1928. године.

-----------------------------------------------------------

Угледни архитекта

Ексминистар Милан Капетановић био је угледни српски архитекта, професор и „старешина” Архитектонског факултета, аутор палата и вила особеног стила. Поједини аутори наводе да је учествовао и у пројектовању зграда данашњег Народног музеја и САНУ.

Аутор је идејног пројекта Српског павиљона на Међународној изложби одржаној у Паризу 1900, док је главни пројекат радио арх. Милорад Рувидић. Сам павиљон улази у ред најзначајнијих примера архитектуре српско-византијског стила, иако се Капетановић у том стилу није огледао ни пре тога а ни касније.

Професор Капетановић је пројектовао и сефардску синагогу изграђену 1908. у маварском стилу, чији је камен темељац поставио краљ Петар Први Карађорђевић. Синагога је уништена у пожару за време Другог светског рата, а на њеном месту се данас налази Галерија фресака.

Слободан Кљакић


Коментари3
800e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mil de Bakrus
А шта то би Србија? Колико има поносних људи у Србији? Нека неко наброји или нека се сами јаве. Човек се све више удаљава од ЧОВЕКА и постаје црево кроз које пролази храна.
eto to je moj kont
Čitavo vrijeme izbjegavate pravu suštinu.Ok,treba i ovakvih članak,ali mislim da ste danas trebali punu pažnju posvetiti,testamentu,zaveštanju dr Rajsa,koji je i danas ,nažalost po nas,još uvjek aktualan,i primjenjiv. Mi ništa nismo naučili iz davnih vremena,ne znam zaista šta je gore,to što je Politika vrlo malo danas napisala o ovom čovjeku i suštini njgovog rada u Srbiji,ili to što druge novine uopšte vjerujte nisu ovaj atum ni pomenuli?!?! To dovoljno govori o nama kakvi smo,mislim da je Poltika,njena redakcija,koja znajući dobro u kakvoj se danas Srbija situaciji nalazi,trebala puno više pažnje,pa ako hoćete i piskaranja,da posvijeti testamentu "Čujte Srbi",barem onu srž,ali ne redakcija se danas stavila,ja se nadam nesvjesno u službu odbrane,nekih novih,savremenih Pašića i njegovih sinova,koji i danas Srbiju vode onako kako to drugi žele ( strani faktori ),i svojim strančarenjem totalno truju naše društvo kojem je to najmanje sad potrebno,ako je uopšte kad i bilo potrebno zarad vlasiti interesa,u drugi plan staviti interese naše Srbije. u Srbiji je danas mnogo kvaziintelektualaca o kojim je i sam dr Rajs pisao,postali smo još nezahvalniji nego što smo bili ( mislim da to najbolje govore i ovi današnji šturi članci o pravom radu dr Rajsa,kojem se nismo još uvjek pravo odužili,pa ni jednim pravim, potpunim članokom ),naša omladina je posrnula omladina,malo je onog lijepog,pozitivnoh nacionalnog zanosa kojeg uzivaju mnoge druge,ako smijem reći zdrave nacije,danas se opet ponavljaju neke nove greške o kojima je gosp Rajs pisao,poput nekada makedonskog pitanja,pa do danas pitanja Rep Srpske i KiM,i odnosa Srbije prema tim srpskim zemljama. Danas se nezahvalnost u Srbiji pokazuje u svom najgorem obliku,pljuvanjem naših sportista koji su proslavili zemlju,neobezbjeđivanja adekvatnih uslova za rad,sve je to draga gospodo vezano za ovo o čemu je dr Rajs govorio i pričao. Misli mda su danas i predsednik i sav vrh države trebali biti,i ovaj dan obilježiti!! Pozzz
Dragan Bosnjakovic
Kao klinac,ovu pricu,doduse sada malo modifikovanu(??) slusao sam od mog strica Ljubomira(koji je bas kao i Rajs prepesacio i preziveo Albansku golgotu)koji je go- tovo svakodnevno drugovao sa G.Rajsom,sve do njegove izenadne smrti 1929-e. A pravi razlog iznenadne smrti G.Rajsa je bio taj sto je "osteceni"ing.Kapetanovic doslovno odbrusio Rajsu: -IDI U TVOJU ZEMLJE,PA TAMO ZAVODI RED!OVO JE MOJE,MOJ PUT I MOGU DA VOZIM KAKO HOCU!IDI BESTRAGA!!!Cesto su obojica isli do Top.cesme za,kako je Rajs govorio,ZAHITE LEPE I CISTE VODE.Rajs je imao pravi Srpski krcag,saren Stric je stanovao u Sanje Zivanovica tako da su cesto, posle "zahicenja"vode sedeli ispod platana pored KONAKA a uvek se tu,pored njih nalazilo i neko cokanjce prave srpske domace rakijice.O tom vremenu postoji i par foto grafija(atelje SLAVIJA-Mila Mitrovic,Sumadijska br.9) Na kraju,interesuje me zasto kuca ovog coveka,zaljublje nog u Srbiju i Srbe nemoze biti neka vrsta spomenika. Zasto je urna sa njegovim srcem,uostalom bas kao i sa- ma kosturnica na vrhu Kajmakcalana,razbijena,zasto je postala R U G L O?? Uostalom ako,izlazeci u luci KRF nemate ni jednog jedi nog putokaza gde je SRPSKA KUCA,ako vozeci se prema groblju Zejtenlik nemate ni jednog obavestenja da je to Srpski groblje nemojmo se cuditi kad ,jednog dana,i taj rat postane ono:MA KO CE SAD O TOME I DA MISLI.BILO JE DAVNO!!!!!eTO,TAKO SE MI ODUZUJEMO!!!! c

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља