
Гледах, ономад, у париском биоскопу најновији филм режисера Кенa Лоуча „Жао нам је што смо вас пропустили” (Sorry We Missed You) Након пројекције филма у сали – гробна тишина. Сигурно зарад жестоке поруке филма просто сам се залепио за не баш удобну плишану фотељу и не мрдам. Одјавна шпица глумаца у филму лено клизи филмским платном, а светло у сали је већ упаљено. Али, нико да устане из фотеље. Тајац. Мук. А како и ja да устанеш кад је радња филма о томе како капитализам бездушно експлоатише енглеског човека, како му трули свакодневни живот и натенане му уништава…