Издања Читуље
accessibility-tools
недеља, 21.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
25°C Ведро
Београд
Последња измена 10:25

Таг: књижевност

Култура
16.07.2019 у 21:00
Српски лобиста у страној штампи
Поводом политичке ситуације у земљи свог рођења, научник светског гласа Михајло Пупин објавио је велики број чланака, коментара и осврта у најпознатијим америчким дневним и недељним листовима и часописима: „Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост”, „Чикаго дејли трибјун”, „Њујорк хералд”, „Њујорк сан”, „Филаделфија инквајер”, „Стандард јунион”, „Њујорк прес”, „Бруклин дејли стар”, „Ивнинг трибјун”... Ти текстови ушли су у двојезичну књигу, на српском и енглеском, „Михајло Идворски Пупин: текстови у америчкој штампи 1912–1920.”, а приредили су је проф. др Ђорђе Н. Лопичић и Мирослав Станковић у издању Градске библиотеке из Новог Сада, у преводу Рендала Мејџора. Станковић је приредио и илустровану Пупинову аутобиографију, интегралну верзију, објавивши је под називом „Од усељеника до проналазача”,
Култура
12.07.2019 у 12:00
О Мини Караџић Вукомановић у Вуковој задужбини
Вечерас у 19 сати у Вуковој задужбини биће уприличен програм поводом 190 година од рођења Мине Караџић Вукомановић, књижевнице, уреднице Вукових дела, преводиоца и лекторке. О њој ће говорити др Миодраг Матицки, књижевник, док ће о њеној биографији казивати Љиљана Симић, уредница њених књига. Њену поезију рецитоваће Ема Зечевић, ученица ОШ „Никола Тесла”, а ученица Катарина Братић извешће на клавиру Мини у част две Бахове и Хајднове композиције.
Култура
09.07.2019 у 18:10
Да ли је имигрант трајно стање
У једном од својих интервјуа амерички писац Сол Белоу говорио је о потреби да „среди рачуне” пре него што заувек оде с овог света. Говорећи о процесу прилагођавања на Америку, испричао је како је плакао на очевој сахрани и како му је тада пришао брат и рекао му да престане да се понаша као имигрант. Гледајући тај интервју наш писац Давид Албахари пренуо се јер је он, живећи у Канади, непрестано размишљао о томе колико дуго си имигрант, односно када имигрант престаје да буде имигрант. – Белоу није имигрант. Родио се 1905. у Канади, две године након што се његова породица доселила из Русије, али живео је у имигрантској породици и касније је често писао о имигрантима у својим причама и романима. Породична анегдота коју је испричао дотакла је само средиште мога бића преобразивши се у
Култура
08.07.2019 у 21:00
Дух живописне дорћолске махале
 Део Београда у којем су живели искључиво Јевреји звали су Јалија што је значило приобаље или земљиште поред река. Јалија је део старог Дорћола за време турске владавине Београдом, а захватала је простор од Малог Калемегдана, Старе електричне централе са једне стране и од Улице цара Душана до дунавске обале са друге стране. О свакодневном животу ове махале постхумно је објављена књига „Моја Јалија” Давида Даче Алкалаја, коју су приредили Мирјана Белић Корочкин Давидовић и Радивоје Давидовић, у издању „Чигоје”, на основу Алкалајевих текстова објављених у разним билтенима. Давид Алкалај сведочи о животу конкретних породица и судбина на Јалији: о томе како се некада дружило, учило, бринуло, дуговало месару и бакалину, како су се за празник правили колачи и износиле на продају
Култура
29.06.2019 у 14:35
Стварност у кривом огледалу
Кру­пањ – Mултимедијална умет­ни­ца Јо­ва­на Ву­че­тић из Ло­зни­це прек­си­ноћ је у Би­бли­те­ци „По­ли­ти­ка“ у Круп­њу про­мо­ви­са­ла свој пр­ви ро­ман „Ко­за“. У раз­го­во­ру са мо­де­ра­то­ри­ма књи­жев­не ве­че­ри, Пре­дра­гом Ди­ми­три­ћем и Ма­јом Јо­вић, мла­да аутор­ка је ис­та­кла да је по­ру­ка ње­ног де­ла очу­ва­ње при­ро­де и афир­ма­ци­ја не­ма­те­ри­јал­них вред­но­сти: уни­вер­зал­не људ­ске љу­ба­ви, по­што­ва­ња за раз­ли­чи­тост и те­жње ка ин­ди­ви­ду­ал­но­сти.  - Књи­жев­но ве­че у Круп­њу је ме­ни ве­о­ма зна­чај­на ре­фе­рен­ца, јер се овај ле­пи град бо­гат­ством кул­тур­них зби­ва­ња из­бо­рио за пре­сти­жно ме­сто на ма­пи Ср­би­је. За­хва­љу­ју­ћи ди­рек­тор­ки Би­бли­о­те­ке „По­ли­ти­ка“ Дра­го­сла­ви Осто­јић, не са­мо „мејнстрим“
Култура
26.06.2019 у 13:04
Први пут уручена награда „Александар Тишма”
Нови Сад – Међународна награда „Александар Тишма” уручена је прексиноћ у Новом Саду свом првом добитнику, писцу из Мађарске Ласлу Дарвашију. Он је награђен за књигу прича „Зимско јутро – Бог. Домовина. Фамилија”, објављену на немачком језику. Награду је установила новосадска фондација „Александар Тишма” која носи име славног српског писца и академика који је живео и радио у овом граду. Састоји се од плакете и новчане суме од 10.000 евра, а о првом лауреату одлучио је жири: Илма Ракуза (председница), Ђерђ Конрад, Петер Хандке, Владислава Гордић Петковић и Матијас Енар. „На још један начин је оживљено сећање на дело и личност Александра Тишме”, казао је председник Управног одбора фондације Андреј Тишма, пишчев син, на свечаности у Матици српској. Писац који је Нови Сад, како је то
Култура
24.06.2019 у 09:33
Књижевна награда „Наџи Наман” Милијану Деспотовићу
Пожега – Књижевник Милијан Деспотовић из Пожеге добитник је књижевне награде „Наџи Наман” коју додељује истоимена фондација из Либана. Оснивач те фондације, утемељене 1991, која од 2002. додељује награде за књижевност светским ауторима с циљем оживљавања и развоја људских вредности је либански хуманиста, писац, издавач Наџи Наман. За ову годину у избору је било 2.386 стваралаца који пишу на 27 језика. Како је објављено на сајту фондације, награђено је укупно 60 писаца у три категорије. Међу њима и Милијан Деспотовић коме је припала почасна награда за укупно стваралаштво („Honour prizes”). Пожешки књижевник је једини овогодишњи добитник ове награде из Србије који пише на српском језику. Награђени радови на том конкурсу биће (у целости или делимично) објављени у „Годишњој књизи
Култура
14.06.2019 у 12:19
Друго коло Критичког издања дела Иве Андрића
Друго коло Критичког издања дела Иве Андрића, у пет књига, које обухвата приповетке које писац није уврстио у збирке, оне које су настајале после 1960. године када је објављена последња збирка, као и оне које су остале у рукопису, представљено је у Задужбини Иве Андрића, пренео је Танјуг. Шесту књигу чине критички приређене приповетке, настале од 1914. до 1941. године (приредио Милан Алексић), седму књигу приповетке настале од 1946. до 1948 (приредила Зорица Несторовић), а осму књигу (приредио Милан Потребић) и девету (приредиле Ливија Екмечић, Марија Благојевић и Зорица Несторовић) приповетке настале од 1949. до 1960, док су у десетој књизи критички приређене приповетке настале од 1961. до 1975. (приредила Милица Ћуковић). Руководилац пројекта и уредник Зорица Несторовић каже да је
Београд
13.06.2019 у 09:29
„Дневник” Владете Јеротића
Зашто имам тај дневник? Уносим ли у њега само узвишене ствари или ћу да пишем подједнако искрено истине и лажи – питао се млади Владета Јеротић, који је своје поверавање себи започео у 14. години, по наговору оца. „Дневник” Владете Јеротића који се објављује и у нашем листу, представљен је у  амфитеатру Народне библиотеке Србије. На промоцији су учествовали проф. др Жарко Требјешанин, проф. др Горан Максимовић, проф. др Ирена Арсић и др Нина Аксић. Модератор програма била је др Милена Ђорђијевић. Она је уводећи бројне посетиоце у ову тему нагласила да се Јеротић бави различитим животним аспектима, али да је идеја општег добра срж рукописа. Отуда, каже Милена, следи и Јеротићево преиспитивање често својствено особама које из дечаштва прелазе у свет одраслих. „О, да ли сам ја
Култура
12.06.2019 у 10:55
Дневник Владете Јеротића
У Амфитеатру Народне библиотеке Србије вчерас у 19 часова биће представљен „Дневник” Владете Јеротића у издању задужбине Владета Јеротић. Учествују: проф. др Жарко Требјешанин, проф. др Горан Максимовић, др Нина Аксић и проф. др Ирена Арсић. Академик Владета Јеротић је, на подстицај свог оца, прве дневничке белешке почео да води у четрнаестој години, па тако рани Дневник прати његово дечаштво и прве године младићства, а датиран је од 1938. до 1945. године. У „Дневнику” је реч о процесу сазревања једног од најзначајнијих српских интелектуалаца на прелазу векова и једног од наших најзначајнијих мислилаца и учитеља који је опште добро, и у својим младим годинама, поставио себи као животни циљ. Рукопис Дневника академик Јеротић је самостално приредио за штампу с намером да се постхумно
Почетна / Тагови
21.07.2019 у 10:24
Земљотрес у Тузли, осетио се до Новог Сада
21.07.2019 у 10:18
На Јарињу ухапшен Србин којег Приштина оптужује за ратни злочин
21.07.2019 у 08:21
Велико децембарско чишћење у СНС-у
20.07.2019 у 22:01
Турска појачава активности на тражењу гаса код Кипра
20.07.2019 у 21:55
Пшеница родила за петину мање
20.07.2019 у 21:33
Лајовић у финалу турнира у Умагу
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља