Могуће одустајање од инфраструктурних пројеката због кризе

Плате и пензије биће повећане крајем ове или почетком наредне године и то неће угрозити макроекономску стабилност. Али због енергетске кризе држава ће можда морати да одустане од неких инфраструктурних пројеката, који доста доприносе привредном расту земље. Ове вести прексиноћ је саопштио председник Србије Александар Вучић. Објаснио је да земља не може да има убрзани раст када смањује плате и пензије јер је потрошња један од генератора раста. Нагласио је да се зато и улаже у плате и пензије јер држава жели да један од стубова раста буде потрошња. Навео је да је за државу важно повећање пензија од 19 одсто и да ће део повишења ићи од новембра, а покушаће се да то буде и од октобра. Плате у јавном сектору од 1. јануара биће повећане између 12,5 и 14 одсто, а можда и од децембра.

Брине га, међутим, да ли ће од неких важних инфраструктурних пројеката морати да се одустане или да се одложе. „Имамо велики страх у вези са тим, јер нам од тога зависи стопа раста”, рекао је Вучић.

Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре казао је за „Политику” да се боре за сваки пројекат, али неће дозволити да се на било који начин угрози макроекономска стабилност земље. Према његовим речима наставља се реализација свих инфраструктурних пројеката, али ћемо, напомиње, као и цели свет, посебну пажњу посветити праћењу кретања на глобалном тржишту капитала, променама у ланцима снабдевања и одржавању енергетске стабилности Србије.

– Нама је сваки пројекат важан, од брзе пруге од Новог Сада ка Будимпешти, Моравског коридора кроз централну Србију, преко ауто-пута до Пожеге и даље ка Ариљу, Ивањици, Сјеници и граници са Црном Гором. Радови су активни и на Дунавском коридору на истоку земље, на тунелу „Иришки венац” и новом мосту у Новом Саду у склопу Фрушкогорског коридора, као и на свим еколошким пројектима. До краја године ћемо сасвим сигурно завршити првих 300 километара канализационе мреже и прва четири постројења за пречишћавање отпадних вода у оквиру пројекта „Чиста Србија” – нагласио је Момировић.

Иван Николић, директор за развојне пројекте Економског института сматра да је повећање плата и пензија сходно инфлацији и налази се у оквирима који су одрживи. Свакако ћемо имати двоцифрену инфлацију и раст БДП-а од око четири одсто, за који је наговештено да га је могуће одржати до краја ове године. Пораст плата у јавном сектору од око 12 одсто није нешто што битно нарушава макроекономски оквир. То је потврђено и усаглашено са ММФ, који је чувар наше стабилности.

– То није ни у ком случају ризично, нити нешто о чему у овом тренутку треба да размишљамо као о проблему – навео је Николић.

Према његовим речима проблем је у вези са много већим екстерним обавезама за набавку енергената. Струја је драстично увећана и јуче је трговано са више од 500 евра за мегават-час што никада није у историји забележено. У летњим месецима претходних година цена је била десетоструко нижа.

То је само електрична енергија.

– Треба да набавимо гас, нафту и нафтне деривате које немамо. Одатле потиче алтернатива у вези са одустајањем од инфраструктурних пројеката. То је излазна стратегија и последња могућност која остаје расположива за излазак из тешкоћа које могу настати. Не можемо у овом тренутку да проценимо због високих ризика како ће ствари ићи од јесени и на зиму. Смањење инвестиција је наговештено као једна од могућности која има својих негативних последица. Инфраструктурни пројекти директно доприносе реалном повећању бруто домаћег производа – казао је Николић.

У Србији инфраструктурни пројекти учествују шест до седам одсто у БДП-у, што је изнад дугорочног циља и изнад просека земаља упоредивих са нама.

– Најчешће смо говорили о оптималној мери од пет одсто. Сада је више, што значи да смо на тај начин компензовали притиске који су долазили од ковида и негативних ефеката пандемије и то је инструмент којим се прави баланс. Када имате мању тражњу можете на тај начин да подигнете активност, што је добро и одрживо. Сада је питање краткорочног преживљавања. То није опција о којој се размишља на средњи рок или дугорочно. То је опција пуког премошћавања текућег проблема и евентуално ликвидности. Мада је то далеко и по свим параметрима нема ни назнаке. Али овај ниво цена преко лета наговештава да ће проблем бити већи када дође хладно време, по том основу таква једна задршка и размишљање је апсолутно оправдано – рекао је Николић.