Moguće odustajanje od infrastrukturnih projekata zbog krize

Plate i penzije biće povećane krajem ove ili početkom naredne godine i to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. Ali zbog energetske krize država će možda morati da odustane od nekih infrastrukturnih projekata, koji dosta doprinose privrednom rastu zemlje. Ove vesti preksinoć je saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Objasnio je da zemlja ne može da ima ubrzani rast kada smanjuje plate i penzije jer je potrošnja jedan od generatora rasta. Naglasio je da se zato i ulaže u plate i penzije jer država želi da jedan od stubova rasta bude potrošnja. Naveo je da je za državu važno povećanje penzija od 19 odsto i da će deo povišenja ići od novembra, a pokušaće se da to bude i od oktobra. Plate u javnom sektoru od 1. januara biće povećane između 12,5 i 14 odsto, a možda i od decembra.

Brine ga, međutim, da li će od nekih važnih infrastrukturnih projekata morati da se odustane ili da se odlože. „Imamo veliki strah u vezi sa tim, jer nam od toga zavisi stopa rasta”, rekao je Vučić.

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kazao je za „Politiku” da se bore za svaki projekat, ali neće dozvoliti da se na bilo koji način ugrozi makroekonomska stabilnost zemlje. Prema njegovim rečima nastavlja se realizacija svih infrastrukturnih projekata, ali ćemo, napominje, kao i celi svet, posebnu pažnju posvetiti praćenju kretanja na globalnom tržištu kapitala, promenama u lancima snabdevanja i održavanju energetske stabilnosti Srbije.

– Nama je svaki projekat važan, od brze pruge od Novog Sada ka Budimpešti, Moravskog koridora kroz centralnu Srbiju, preko auto-puta do Požege i dalje ka Arilju, Ivanjici, Sjenici i granici sa Crnom Gorom. Radovi su aktivni i na Dunavskom koridoru na istoku zemlje, na tunelu „Iriški venac” i novom mostu u Novom Sadu u sklopu Fruškogorskog koridora, kao i na svim ekološkim projektima. Do kraja godine ćemo sasvim sigurno završiti prvih 300 kilometara kanalizacione mreže i prva četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru projekta „Čista Srbija” – naglasio je Momirović.

Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta smatra da je povećanje plata i penzija shodno inflaciji i nalazi se u okvirima koji su održivi. Svakako ćemo imati dvocifrenu inflaciju i rast BDP-a od oko četiri odsto, za koji je nagovešteno da ga je moguće održati do kraja ove godine. Porast plata u javnom sektoru od oko 12 odsto nije nešto što bitno narušava makroekonomski okvir. To je potvrđeno i usaglašeno sa MMF, koji je čuvar naše stabilnosti.

– To nije ni u kom slučaju rizično, niti nešto o čemu u ovom trenutku treba da razmišljamo kao o problemu – naveo je Nikolić.

Prema njegovim rečima problem je u vezi sa mnogo većim eksternim obavezama za nabavku energenata. Struja je drastično uvećana i juče je trgovano sa više od 500 evra za megavat-čas što nikada nije u istoriji zabeleženo. U letnjim mesecima prethodnih godina cena je bila desetostruko niža.

To je samo električna energija.

– Treba da nabavimo gas, naftu i naftne derivate koje nemamo. Odatle potiče alternativa u vezi sa odustajanjem od infrastrukturnih projekata. To je izlazna strategija i poslednja mogućnost koja ostaje raspoloživa za izlazak iz teškoća koje mogu nastati. Ne možemo u ovom trenutku da procenimo zbog visokih rizika kako će stvari ići od jeseni i na zimu. Smanjenje investicija je nagovešteno kao jedna od mogućnosti koja ima svojih negativnih posledica. Infrastrukturni projekti direktno doprinose realnom povećanju bruto domaćeg proizvoda – kazao je Nikolić.

U Srbiji infrastrukturni projekti učestvuju šest do sedam odsto u BDP-u, što je iznad dugoročnog cilja i iznad proseka zemalja uporedivih sa nama.

– Najčešće smo govorili o optimalnoj meri od pet odsto. Sada je više, što znači da smo na taj način kompenzovali pritiske koji su dolazili od kovida i negativnih efekata pandemije i to je instrument kojim se pravi balans. Kada imate manju tražnju možete na taj način da podignete aktivnost, što je dobro i održivo. Sada je pitanje kratkoročnog preživljavanja. To nije opcija o kojoj se razmišlja na srednji rok ili dugoročno. To je opcija pukog premošćavanja tekućeg problema i eventualno likvidnosti. Mada je to daleko i po svim parametrima nema ni naznake. Ali ovaj nivo cena preko leta nagoveštava da će problem biti veći kada dođe hladno vreme, po tom osnovu takva jedna zadrška i razmišljanje je apsolutno opravdano – rekao je Nikolić.