Колико новца се губи због економских превара с храном

Наше тржиште је суочено са озбиљним изазовима економских превара у производњи и промету хране и пића и неопходне су нам координисане акције на националном нивоу како би се сачувао интегритет и аутентичност хране, саопштили су из Кластера „Уједињени за квалитет”. Ово удружење које окупља све више произвођача хране у Србији објавило је анализу проблема економских превара са храном, а ова студија, како кажу, потпуно се поклопила с најновијим извештајем државног ревизора.

– Из извештаја Државне ревизорске институције (ДРИ) може се закључити да систем контроле хране у Србији практично не функционише. Додатно, с обзиром на то да Дирекција за националне референтне лабораторије не ради у складу са својим законским обавезама, на тржишту недостају контролни механизми засновани на стручно разрађеним плановима за процену ризика, мониторингу и стратегији сузбијања свих фактора који могу угрозити пословање легалних субјеката у прехрамбеном сектору Србије – наводе из овог удружења.

Према њиховом извештају, процене су да се због економских превара у Србији и региону губе на десетине милијарди евра у националним буџетима држава западног Балкана, због неконкурентности националних произвођача и читавих привредних грана.

– Економске преваре директно утичу на све носиоце привредних и државних система, а представљају невидљиви фактор који се врло тешко открива и санкционише. Оне су директно повезане са хиперпроизводњом јефтинијих производа чије порекло је тешко утврдити, а својим растом и повезивањем са увозним лобијима, интересним групама, криминалним миљеом и корупцијом утичу на слабљење државног апарата, а самим тим и на животни стандард грађана – кажу у овом удружењу. Они упозоравају на корупцију која, како истичу, омогућава слабљење контрола на тржишту и на границама и омогућава таквој јефтиној роби да се нуди на тржишта и прави дампинг ефекат националним произвођачима чија конкурентност би требала да буде на првом месту.

Иначе, ово удружење је пре неколико месеци иницирало контроле квалитета меда, вина и воћних ракија после чега је јавност упозната с поражавајућим резултатима. Од 25 узорака меда, 22 нису прошла тест аутентичности. У другој акцији чак 85,7 одсто испитиваних узорака воћних ракија и 92,8 процената вина такође су пали на испитивању аутентичности. У узорцима воћних ракија испитивано је ботаничко порекло етанола, а у винима ботаничко порекло етанола и порекло воде у финалном вину. Ракије домаћих произвођача узете су из четири продавнице у Панчеву, а вина, која су највећим делом из увоза (Северна Македонија, Италија, Шпанија, Мађарска, Француска) из пет продавница.

Ових дана тржиште Хрватске такође потреса афера о квалитету вина, пошто је лабораторија из Србије по истој методи установила да имају такође велики број фалсификованих вина. Већ неколико година уназад у ЕУ се спроводе акције на сузбијању економских превара и све је више заплена лажне хране и пића широм Европе. Тако је у последњој акцији коју је водио Европол широм ЕУ заплењено 27.000 тона лажне хране у 26 земаља.

Како је наведено у овом извештају, операције против економских превара у храни циљају криминалне мреже које озбиљно могу да угрозе здравље и безбедност потрошача. Од покварене туњевине до лажне вотке с метил-алкохолом и фалсификованих витамина, нелегална храна и пиће представљају озбиљну претњу грађанима ЕУ, који често нису свесни да конзумирају отровне производе. Спровеле су провере на царинским подручјима, физичким и онлајн тржиштима, као и дуж целог ланца снабдевања храном. Последња акција се односила на преваре с морским плодовима и алкохолом и винима. Осим хране, заплењено је и 15 милиона литара алкохолних пића.