Визија „Београда на води” у обновљеном здању Београдске задруге

Први пут после шест деценија, здање Београдске задруге у Карађорђевој улици 48 биће обновљено и отворено у мају. Део зграде, укупне површине око 5.000 квадратних метара, постаће центар посвећен пројекту „Београд на води”. Ту ће бити постављене макете које ће посетиоцима дочарати како ће изгледати Савски амфитеатар када, како се најављује, буде претворен у стамбено-пословну четврт.

Два милиона евра за обнову једног од најлепших здања које годинама пропада, јер до сада није било новца за санацију, обезбедио је „Игл хилс”, инвеститор из Уједињених Арапских Емирата, који ће уложити 3,1 милијарду долара у трансформацију десне савске обале и претворити је у „Београд на води”. Пројекат рестаурације фасаде, санације и реконструкције крова, столарије, браварије, олука и громобранских инсталација зграде задруге пре пет година су урадиле архитекте градског Завода за заштиту споменика културе Александра Шевић и Љиљана Конта, а дозволе су најзад обезбеђене.  

– Обнова ће почети ускоро, чим од надлежних добијемо пријаву радова. Радиће се у три смене седам дана у недељи како би здање могло да буде отворено за јавност у мају – каже Срђан Рупар, директор пројекта „Београд на води”.

Грађевински „фејс лифтинг” неће смети да угрози аутентични спољашњи изглед Београдске задруге јер је зграда 1979. године проглашена спомеником културе од великог значаја. Изворни изглед здања у највећој мери је очуван до данас иако објекат није сређиван откако су после Другог светског рата таванске просторије преуређене. Кров годинама прокишњава, олуци не постоје, а подземне воде плаве подрум, због чега је у њему струја искључена.

И у таквом стању Београдска задруга је пленила лепотом у коју су Београђани и туристи могли да се увере захваљујући „Миксер фестивалу”. У време те манифестације здање је искоришћено као изложбени простор. Последња иницијатива за његову обнову стигла је пре две године после завршетка тог фестивала. Тада се Удружење инжењера Србије залагало за сређивање зграде, а годину дана пре њих град Београд је био спреман да издвоји 30 милиона евра за реконструкцију, што је била осмина вредности пројекта обнове. И сви претходни покушаји да се спречи пропадање Београдске задруге пропали су јер није било новца којим би се реализовали.

------------------------------------------------------

Куполе на крилима

Према пројекту архитеката Александре Шевић и Љиљане Конте, здање ће поново добити две куполе које су давно нестале, а биле су на крајевима крила према Херцеговачкој и Травничкој улици. Оне ће бити изграђене од дрвета и челика, истог облика као мале куполе на чеоној фасади. Дотрајалу скулптуру, такође на чеоној куполи, замениће нова од метала. Јарбол на централној куполи, који сада недостаје, биће поново постављен, а служиће и као громобран.

------------------------------------------------------

Здање старо 107 година

Зграда Београдске задруге, која је променила многобројне „станаре”, претрпела ратна разарања и успела да опстане, и данас важи за једну од најлепших грађевина у Београду. Саграђена је на некадашњем Тргу Мали пијац према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, у рекордном року (1905–1907). Тада је први пут у Београду у конструкцији објекта употребљен армирани бетон, а уличне фасаде су богато украшене и обрађене у вештачком камену. Пре неколико година корисник – предузеће „Геозавод” – иселио се из палате. Потом је додељена Министарству правде, које је од 2010. не користи. Исте године одлуком владе зграда је припала Правосудној академији, заштитнику грађана и поверенику за информације од јавног значаја.

------------------------------------------------------

Карађорђева улица – некад најотменија

Један од оснивача Београдске задруге 1882. године био је Лука Ћеловић Требињац (1854–1929). Осим трговачке вештине, хроничари му приписују највећу заслугу за претварање Карађорђеве улице у најотменији део града у првој половини 20. века. У њој је Ћеловић изградио блок прелепих зграда, попут хотела „Бристол”, парка који носи његово име, здања Београдске задруге, и све је поклонио Београдском универзитету. Његовим умећем задруга је у почетку функционисала као фонд за штедњу и помоћ ситним трговцима, занатлијама, а касније је проширила делатност на осигурање приватних и државних објеката. С временом постаје толико снажна да даје зајмове београдској општини и држави и отвара филијале у Скопљу и Солуну. Ћеловић је до смрти био председник Управног одбора Народне банке Србије.