Новинари у Крушевцу на минималцу

Није једноставно одговорити на питање због чега је теже бити новинар локалног медија него неке велике велике београдске редакције. Да ли због тога што треба критички да извештавате о свом комшији или не дај боже o свом рођаку или због тога што треба да прегурате месец са двадесетак хиљада динара?

Према проценама медијских удружења, општине и градови у Србији издвајају свега 0,5 одсто средстава из буџета за локалне медије. „То свакако није довољно за унапређење медијских садржаја, јер се сав новац усмерава пре свега на исплату зарада запослених”, наводи се у Извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији, који је недавно сачинио Савет за борбу против корупције. У том извештају се закључује и да су локални медији принуђени на политичку трговину да би опстали. Али и сами аутори извештаја оставили су на маргинама локалне медије, посвећујући им далеко мање пажње него великим медијским кућама.

Овом владином телу, за анализу медија на локалу, ипак су најинтересантнији били медији у власништву политичара. Једна од њих је и ТВ Плус из Крушевца, која је у власништву актуелног министра одбране Братислава Гашића већ 20 година. У извештају се, међутим, не прецизира да је Гашић власник те телевизије много пре него што је постао високи функционер СНС-а.

Директор ове телевизије Дејан Миладиновић, који је и директор и власник крушевачких новина „Град”, каже да му не сметају поменути подаци из извештаја. Али, он сматра да су оцене савета у вези са ова два медија произвољне, јер се, према његовим речима, стиче утисак да је ТВ Плус нарочито приходовала од доласка министра Гашића на место градоначелника Крушевца.

– То није тачно. Телевизија јесте добијала далеко мање средстава када је на власти била Демократска странка и јесте добила више новца када је Гашић постао градоначелник, али се не наводи да је исто толико средстава добила и телевизија Јефимија. Односно, то значи да су новчана средства била равномерно распоређена свим медијима у Крушевцу. Нарочито ме погодило у извештају то што је констатовано да су новине „Град” некада биле критички настројене према локалној власти коју је водила Демократска странка, а да од 2012. године, пружамо несебичну подршку новој, напредњачкој власти. Међутим, „Град” није променио своју уређивачку политику. А од те, демократске власти, коју смо наводно толико критиковали „Град” је 2011. године добио 1.800.000 динара, потом је, почетком 2012. године, добио 1.200.000 динара. А 2014. године – 576.000 динара. Савет наводи само ову последњу цифру, уз опаску да смо променили уређивачку политику. Није ми логично да смо од те власти, коју смо наводно здушно нападали, добили три пута више од садашње власти, коју наводно хвалимо на сва уста – каже Миладиновић.

После гашења локалног листа „Победа”, који је излазио скоро 70 година, „Град” су остале једине крушевачке новине и Миладиновић тврди да нису страначки опредељени, као и да ни он није члан ниједне странке.

– Покушавамо да се бавимо локалним темама без великог уплитања у политику – каже он.

Читаоци јединих локалних новина у Крушевцу углавном су старији, средовечни људи, а тираж њихов директор описује као „задовољавајући минимум”, до ког су стигли пошто им је тираж појела економска криза и интернет портали.

Редакција је мала. Има пет стално запослених, као и хонорарне сараднике које ангажују по потреби, за специјализоване додатке или различите пројекте. Без обзира на пад тиража, и данас им се дешава да им на врата редакције покуца обесхрабрени грађанин и почне да излаже свој проблем реченицом: „Више не знам где да идем, па сам дошао код вас.”

– Увек сам говорио да је теже бити новинар у мањој средини него у великом граду, јер се сви познајемо, деси се да морате да пишете о свом комшији, рођаку, пријатељу. За разлику од великих медија, ми не можемо да одвојимо једног новинара који ће истраживати само једну тему или спремати само једну емисију за тај дан. То може да уради регионална телевизија Крушевац, која је и даље у државном власништву, јер она има више од 100 запослених. Телевизија Плус има десет запослених и кад имате два, три или четири новинара на располагању, немате много простора да се бавите истраживачким новинарством. Слично је и са новинама. У обавези смо да се бавимо комуналним темама, пратимо активности градске власти, спортска и културна дешавања, јер за то добијамо новац од локалне самоуправе. Пишемо, дакле, углавном о свакодневним темама: асфалтирању улица, води, струји, грејању, различитим манифестацијама које се организују у Крушевцу – наводи Миладиновић.

Осим ТВ Крушевац, која ће до средине ове године, попут других медија у државном власништву, морати да буде приватизована, новинари осталих редакција у Крушевцу углавном раде за минималац, а није реткост ни да добију отказ, јер власник више нема новца ни за толико, наводи Миладиновић.